Novinar: Vaša ekselencijo, dobro došli u naš studio i hvala Vam što ste izdvojili vreme za ovaj intervju.
Ambasador: Darko, hvala što ste me ugostili, lepo je biti ponovo ovde.I mnogo mi je drago što ponovo ima priliku da probam vašu odličnu rakiju, ali naravno nakon intervjua.
Novinar: Da, naravno, probaćemo posle intervjua. Pričaćemo o normalnim, društvenim, životnim temama i aktuelnim temama na Kosovu.Vi ste posetili opštinu Peć, ljudi često pričaju o vladavinizakona. Šta Vi mislite o vladavini zakona na Kosovu i na kojem je ona trenutno stepenu?
Ambasador: Ovoj zemlji još uvek predstoje veliki izazovi. Što se tiče nas Nemaca mi smo veoma zabrinuti problemom vladavine zakona, jer mi vi vidimo ovo kao deo onoga što ja zovem građanska svest. Svi građani bez obzira na to kojoj zajednici pripadaju, kojeg su pola, koje orijentacije imaju, moraju imati jednaka prava pred zakonom koje ova država propisuje.
Novinar: Mnoge sudske odluke nisu poštovane od strane opština. Za primer možemo uzeti situaciju u vezi sa manastirom Visoki Dečani. Mnoge Vaše kolege su u našem studiju pričali o tome. Šta Vi mislite o ovoj situaciji?
Ambasador: Za mene je prilično jasno da je najviša sudske ustanova u ovoj državi, ustavni sud, doneo odluku. Biću veoma iskren, pitali smo se kako se osigurava da se odluka najviše sudske instance primeni, u Nemačkoj na primer. Nismo našli nikakve primere jer je primena takvih odluka automatska, institucije na koje se odnosi odluka se posle brinu o primeni. Dakle, u slučaju manastira Dečani postoji dobro poznata tema izgradnje puta. Međunarodna zajednica, a posebno EU nam je dala nekoliko rešenja kako da se ovo uradi u skladu sa okvirom Posebne zaštićene zone oko manastira, i iskreno se nadam da neće doći do ozbiljnih diskusija po pitanju puta.
Druga stvar je zemljište koje je odlukom Ustavnog suda proglašena da pripada manastiru. Ja se nadam se da će vladavina zakona biti primenjena na način da ne može da se bira koje će sudske odluke biti primenjene, po tome da li se nekome sviđaju ili ne. Kod vladavine zakona se radi o poštovanju institucija i to je ono što želimo da vidimo i to je ono za šta radimo.
Novinar: Kako vi vidite multietničke odnoseizmeđu Kosovskih-Srba i Kosovskih-Albanaca danas na Kosovu? Kako politika utiče na svakodnevni život?
Ambasador: Ajde da se pre svega vratimo na ideju građanstva (građanske svesti), ovde se radi o obostranom poštovanju, a to podrazumeva razgovor jednih sa drugima,sa predstavnicima institucija.To znači da treba pokušati shvatiti osnovni princip da su svi koji žive ovde jednaki pred zakonom. Ovo je ustavna stvarnost, ali postoji i stvarnost na terenu.Ovo u velikoj meri ovo zavisi od onih koji su odgovorni na opštinskom i nacionalnom nivou, radi se o dopiranju do svih građana ove zemlje i poručivanju dapostoji želja da se poštujujednaki uslovi za sve, što znači da svi trebaju da imaju jednak pristup opštinskim uslugama i da svi imaju jednako pravo glasakod planiranjai budžetskog planiranja,na primer. Voleo bih da vidim više uzajamne brige za ljude koji žive u ovoj zemlji.
Novinar: Imamo primer ovde u Goraždevcu, gde Kosovski-Srbi i Kosovski-Albanci zajedno protestuju protiv hemijskog otpada koji je smešten ovde.
Ambasador:Da, čuo sam za to. I mislim da je veoma obećavajuće to što su se građani ujedinili povodom zajedničkog cilja, zato što ih se ovaj problem svih tiče, i svi su oni zabrinuti ovih problemom koji je endemski Kosovu. To nije krivica vlade, problemi životne sredine su prosto skupi, bilo da se radi o čišćenje zagađenih voda, deponijama ili deponijama toksičnog otpada. Dakle, ovde se građani udružuju kako bi pokrenuli opštinske i nacionalne organe da usvoje strategije o problemu toksičnog otpada, koje bi bile kompatabilne sa onim što oni žele da vide na terenu.Dakle to je veoma obećavajući znak. Problem životne sredine je dobar primer područja donošenja političkih odluka koja se tiče svih građana.Vazduh, voda i zemlja, ne stajuna granicama opština niti granicama zajednica. To je zajednička briga, i lepo je što se građani sada udružuju da bi se bavili ovim problemima.
Novinar: Šta treba poručiti ljudima na Kosovu kako bi počeli brinuti o životnoj sredini?
Ambasador: To počinje sa otpadom kojeg vidimo svuda oko nas. Ja to često upoređujem sa domom. Ne bacate smeće na pod dnevne sobe. Vidim predivnu prirodu ove zemllje kao zajedničku dnevnu sobu cele zajednice. Ovde postoji veliki potencijal za turizam, ali bi turisti mogli biti odvraćeni tim otpadom. I znam da je ovo veliki problem, koji se ne tiče samo ovog regiona, već cele zemlje. I zbog toga smo, na primer sa GIZ-om, veoma uključeni u ovu problematiku, npr. pročišćavanje zagađene vode, na tome radimo proteklih 20 godina sa našim kolegama iz Švajcarske. Problemi životne sredine jesu problem zato što imaju potencijal da spreče dalji razvoj turizma, posebno ako se ne postupa pravilno.
Novinar: Mediji pišu o projektu u vezi sa crkvom na Novom Brdu. Slušali smo dosta izveštaja o ovome, ali nas zanima Vaše mišljenje.
Ambasador: Iskreno govoreći, ja to ne vidim kao toliko veliki problem, jer se radi o očuvanju kulturnog nasleđa. Sviđa mi se to mesto na Novom Brdu jer oslikava raznolikost ove zemlje ne samo u današnjici već i u istorijskom pogledu, razne kulturne korene. Video sam taj prostor gore pre nego što jepočeo sa prezervatorski projekati i nije izgledao dobro, iskreno govoreći. Dakle, sa programom očuvanja kulturnog nasleđa našeg ministarstva, koji sprovodimo širom sveta, mi smo usmerili sredstva da sačuvamo ono što je tamo.
Takođe bi hteo da se izjasnim protiv tih predstava da će se tamo nešto drugo graditi.Ne, kod projekta se radilo očuvanju tog mesta i pristupa njemu. Ono što vidite sada, to je završeni projekat. Možda su neki mislili da je ovo početakvećih građevinskih radova ali seuopšte ne radi o tome.Naš Fond za očuvanje kultureje napravljen da bi se spomenici kulture sačuvali, a ne promenili.To je ono što smo mi radili tamo. Osim olakšanog pristupa ovom mestu, ne postoji puno što je novo tamo. To je jednostavno bila prezervacija tog mesta. Radovi su se završeni još prosle godine, ali zato što je bila zima, odlučili smo da inuguraciju pomerimo za maj, jer smo se nadali da će biti bolje vreme, ali je tada i tada lila kiša.
Novinar: Dobro. Pređimo na malo opuštenije teme.Što se tiče aktivnosti mladih, danas sam spremio jedan radio i TV prilog o multietničkoj saradnji na Kosovu.Ne postoji mnogo slučajeva saradnje, imamo Suri i Vizionit NVO u Peći, imamo Radio Goraždevac, i još par primera.Malo ih je, ali svi daju pozitivne rezultate.Kakvo je stanje sa mladima sada?
Ambasador:Danas se mladi suočavaju sa dosta poteškoća, i zato bih demantovao tvoj uvod da prelazimo u opuštenije teme, jer ja ne mislim tako. Po mom mišljenju, izazov za mlađe generacije na Kosovu je veoma kompleksan. Pre svega je tu problem komunikacije između zajednica, i zato sam srećan zbog svakog primera gde ljudi pričaju međusobno. Ja vam neću govoriti o istoriji ovog regiona, jer vi to sigurno bolje znate od mene.Ali postoje drugi primeri, kao što je deo Evrope odakle ja dolazim, gde suje došlo do predrasuda i nerazumevanja samo zato što ljudi nisu pričali međusobno, i to je jedan od razloga zašto je osnovano francusko-nemačka kancelarija za mlade 1963. godine koja je služila za primer Kancelariji za regionalnu saradnju mladih (RYCO), koja je osnovana za države Zapadnog Balkana ali i druge vrste saradnji.Što je više razmena to je bolje.Ja sada vidim problem koji proizilazi iz činjenice da je tako malo komunikacije među mladima.Projekti kulture, medijski programe, zajednice mladih su veoma važnikako bi mladi pre svega razgovarali jedni sa drugima. Jedna stvar koju ubrzo shvatite je da se sva omladina sa Kosova suočava sa istim problemima, a to su zaposlenje, perspektiva i sve nas to vraća na tu građansku svest. Postoje mladi u ovoj zemlji koji su veoma talentovani, imaju velike potencijale, onda oni potraže zaposlenje, ali se tu suočavaju sa nepotizmom, gde najbolji ne dobijaju uvek posao, nego oni sa dobrim vezama. Mislim da je ovo problem za sve zajednice. Radi se o tome da navedemo mlade da ne razmišljaju samo kako da odu odavde, nego da izgrade nešto ovde.
Novinar: Jedan od najvećih problema koje sve zajednica sa Kosova imaju jeste odlazak mladih.Šta mora da se promeni da bi se sprečio odlazak mladih?
Ambasador:Mislim da je najvažnija stvar da promenimo način razmišljanja, kao što sam rekao postoji veliki potencijal, ali mora postojati perspektiva, uključujući ekonomske perspektivu. Suočimo se sa tim, da bi neko ostao ovde i osnovao porodicu, onmora živeti od nečega. Moramo podići nivo ekonomije, ne samo investicijama, nego i podržavanjem inicijativa koje proizilaze odavde. Neverovatne stvari se dešavaju ovde, u svim vrstama sektora od poljoprivrede do računarstva. Moje mišljenje ja da u ovoj zemlji, u osnovi ljudi imaju mnogo više mašte da razvijaju privredne grane npr. u poljoprivredi gde se razvijaju specijalniproizvodi koji imaju veoma velike sanse za izvoz u EU. Ista stvar je i sa IT sektorom.Ovo je npr. sektor za koji mislim da ima dobar potencijal za saradnju između svih zajednica, zato što je engleski jezik, jezik IT industrije i time možemo prevazići barijeru gde Kosovski-Srbi ne govore albanski, a Kosovski-Albanci ne govore srpski, jer je i to jedan od problema sa kojim se mladi suočavaju. Količina tačake komunikacije i susreta je drastično pala u proteklih 20 godina. Treba se vratiti na nivo komunikacije, važno je da se određene stvari finansiraju zajednički. Imamo primer poslovanja ljudi iz Gračanice i Prištine, koji kažu da kad se radi o poslu, možemo uraditi mnogo više radeći zajedno.Vidim mnogo prilika, i mislim da je ovo najbitnija stvar kako bi došlo do psihološkog preokreta da perspektiva nije u odlasku van zemlje, nego ostajanju u njoj. Ali zarad toga, svi relevantni akteri moraju sarađivati, počevši od opštinskog do nacionalnog nivoa.
Novinar: Mnogi mladi ljudi kažu da nemaju jednake šanse za posao i studiranje.Da li mislite da treba nešto u sistemu da se promeni?
Ambasador:Da, u sistemu su, kao što sam ranije rekao, zakonske odredbe generalno dosta dobre. Pravi izazov je njihova implementacija, i šta o njoj misle ljudi koji se nalaze na pozicijama donosioca odluka. Na primeru obrazovanja, ima dosta toga da se uradi i promeni.Sa kosovsko-albanske strane ja znam dosta mladih sa diplomama iz Sev. Amerike i iz zemalja EU koji su se vratili ovde jer žele nešto da promene, ali onda kao što sam rekao postoje tendencije da se ne uzmu oni najbolji, nego oni sa najboljim vezama.
Novinar: Kada je reč o mladima u manjinskim zajednicama, gde su manjine na Kosovu, šta je sa njihovim pravima?Danas postoji problem sa administracijom, gde Srbi npr. ne mogu da izvade kosovska dokumenta, lične karte, vozačke dozvole, itd,..
Ambasador:Ponoviću, zakon na papiru je dobar. Ali je praktična upotreba ono gde se vidi koliko smo napredovali.Moje mišljenje je da većinska zajednica uvek treba da pokušava da napravi iskorak ka manjinskoj. Još jednom ja nisam veliki ekspert za istoriju ovog regiona. Mogu dati još jedan primer. Nakon Prvog svetskog rata, mali deo Nemačke dat je Belgiji, i tek tako odjednom, otprilike stotinu hiljada Nemaca postali su Belgijanci, i ako pogledate u Belgiji danas, posle flamanskog i francuskog, nemački je treći jezik u zemlji.Ljudi govore danas da su nakon kraljevske porodice u Briselu, najveće belgijske patriote ta mala nemačka manjina sa istoka države. Zašto? Zato što su tretirani jednako i sa poštovanjem.Što me vraća na praktično pitanje dokumenata. Administracije bi trebale da se dodatno potrude da se sve zajednice u zemlji osećaju dobrodošlim. To me vraća, i žao mi je što insistiram na ovome, na ideju građanstva i građanske svesti i građana sa jednakim pravima. Tako da, ako želite da se ,uprkos jezičkoj barijeri, srpska zajednica na Kosovu tretira sa jednakim pravima ,mora biti i jednak i pristup dokumentima, treba biti normalnost da građani koji apliciraju za ta dokumenata dobiju tu uslugu, koja treba biti pružena od strane javnih institucija.Kraj priče.
Novinar: Na kraju ovog intervjua, voleo bih da popričamo o ekonomiji. Ekonomija na Kosovu definitivno nije na visokom nivou.Šta mislite, kako možemo izgraditi jaču ekonomiju na Kosovu? Šta Nemačka investira u Kosovu, šta aktuelno radite u ovom području.
Ambasador:Po statistici, Nemačka ovde radi mnogo. Več godinama smo na prvom mestu što se tiče direktnih stranih investicija. Mi smo najveći bilateralni donator.Ja neću jednostavno reći da dobro radimo, Nemačka ima dobru poziciju, moramo ići dalje. Ovde se ne radi samo o Nemačkoj, ceo region pruža dosta.Kosovo se danas takmiči za strane investicije, počinje da nalazi svoje niše, ali njih mora biti više, zemlja ima ogromni trgovinski deficit što je razumljivo s obzirom na istoriju zemlje.Ali čemu se ja nadam je da će biti još investitora koji će doći ovde, stavljajući na stranu osećaj da ovo mesto nije sigurno. Ako pogledate izveštavanje u inostranstvu, videćete da Kosovo nije uvek opisano kao veoma sigurno i stabilno mesto,a ako vidite realnost u zemlji, to je potpuno druga priča.Dakle, moramo dovesti druge ljude, bez obzira na to odakle su, i pružiti im pravu sliku o ovoj zemlji. U jednom trenutku, Kosovo će morati biti nezavisno od donatorskih priloga. Mi smo u proteklih 20 godina u razvojnoj saradnji uložili negde oko 650 miliona evra. U nekoj fazi, zemlja će ekonomsko ojačati i stati na svoje noge.Ovo se može ostvariti samo u regionalnom kontekstu, suočimo se sa tim, ako pogledamo mapu Evrope, države Zapadnog Balkana imaju šansu za saradnju, i u tome je suština Briselskog procesa, imamo i samit u Poljskoj prošle nedelje i to je nešto o čemu naša kancelarka Merkel brine – regionalna saradnja. mi ne možemo zamisliti napredak pre nego sto je neki stepen saradnje postignut, jer EU ima smisla samo ako ima saradnje između svih.
Novinar: Da, ali ljudi sa Kosova i iz Srbije su izgubili veru u saradnju i ekonomski razvoj.Npr. imamo blokirani Briselskog dijalog, imamo takse gde je odgovor iz Srbije bio da se prekine dijalog.Koje je vaše mišljenje?Kako uticati na to na lokalnom nivou?
Ambasador:Dosta je teško uticati na lokalnom nivou dok
opštepolitička klima za to nije prisutna i zato se kancelarka Merkel lično
angažovala sa francuskim predsednikom Makronomda pokuša i vidi da li se stvari
mogu pogurati napred. Ne radi se o tome da se proces koji vodi EU gurne u
stranu već naprotiv, da se pomogne ovom procesu da se vrati na pravi put. Jer, kao što sam rekao za Berlinski proces,
to je ono što mi želimo videti u ovom regionu. Kancelarka Merkelje nedavno
ponovo izjavila da vidi jasnu EU perspektivu za ceo region.Dakle, ovaj dijalog
između Kosova i Srbije je možda poslednja prepreka da se dinamika u ovom
regionu pokrene, koja samo može biti pozitivna za svakog građanajer bi se to
onda to prenelo na ekonomski napredak, trgovinu, itd. Mi smo sada u zastoju. I
da, mi aktivno zagovaramo suspenziju taksi od 100%, ali moramo isto tako i
adresiratinecarinske prepreke na drugoj strani. Ako želimo da trgovina
napreduje, moraju biti jednaki uslovi za sve, i ne sme biti ni carinskih ni
necarinskih prepreka na bilo kojoj strani. Ovde se radi o komunikaciji i saradnji,
i to je ono što bismo voleli da vidimo.
Novinar: Do nedavno, pre dan-dva imali smo krizu povodom ovog pitanju. U Severnoj Mitrovici, bio je protest građana zbog taksi.Koje je vaše mišljenje?
Ambasador:Prošle nedelje su nam stizale vesti da prodavnice i druge institucije su zatvorene i proces je još u toku,i mi to posmatramo veoma pažljivo.Ali, mislim da je malo rano da bi se davala ikakva analiza i preferirao bih da prvo sagledamo stvari a posle pričamo o tome javno. Jedna stvar koju sam ovde naučio kao i na mojim ranijim mestima službovanja, jeste da prvo treba dobro da se sagleda svaka strana priče, jer nikad nema lakog odgovora. Bolje je da se sve podrobno razmotri, pa da se o tome javno priča.
Novinar: Za kraj ovog intervjua koja je Vaša poruka za naše slušaoce?
Ambasador:Voleo bih da ponovim tu ideju o građanskoj svesti, ona je krucijalna za komunikacijuizmeđu zajednica kako bi zajedno bolje razumeli izazove koji leže ispred nas. Da li je to jednakost za sve zajednice u pogledu vladavine zakona, da li je životna sredina ili radna mesta.Postoje mnoge stvari koje se mogu uraditi zajedno, da mislim da bi bilo dobro da svi prihvate ideju da gledaju zemlju iz perspektive građanstva (građanske svesti).Mislim da bi to bila glavna glavna poruka nade i perspektive u ovoj zemlji, radi se o tom zajedničkom osećaju: Mi smo građani, mi imamo prava zajedno i mi želimo da se angažujemo za budućnost ove zemlje.
Novinar: Gospodine ambasadore, bilo mi je drago što sam uradio ovaj intervju sa Vama, i hvala Vam mnogo na odvojenom vremenu.
Ambasador:Darko, hvala vama što ste me ugostili.