Procenjuje se da bolesti zuba pogađaju oko četiri milijarde ljudi u svetu, što ih čini najučestalijim globalnim zdravstvenim problemom. Loša oralna higijena negativno utiču na ljude, jer dovodi do bola i neprijatnosti, distanciranja od društva i gubitka samopouzdanja, a neretko i do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Nešto više od 8% Srba ima sve zube, oko 10% njih nema nijedan zub, dok manje od 50% populacije u Srbiji ne pere zube redovno – podaci su Instituta za javno zdravlje “Batut” iz 2019. godine.
Rezultati pomenutog istraživanja zabrinjavaju, jer ukazuju na to da Srbi ne vode dovoljno računa o oralnoj higijeni.
Da li se Mitrovčani boje zubara? Koliko ishrana utiče na zdravlje zuba i desni? Imaju li naši sugrađani dovoljno novca za stomatološke usluge? O ovome i još mnogo čemu razgovarali smo sa specijalistom oralne hirurgije, doktorom Nemanjom Radunovićem.
Za većinu ljudi, zdravlje zuba je manje važno od zdravlja ostatka tela, što je izuzetno pogrešno, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenih u SAD.
Sa time se slaže i naš sagovornik.
„Ljudi nisu dovoljno upućeni u to koliko oralno zdravlje utiče na opšte zdravlje čoveka. Žalosno je to što pojedini doktori nikada ne posavetuju pacijente da se obrate stomatologu radi kontrole, jer žarišta kod hroničnih infekcija i ciste zuba veoma utiču na srce, zglobove, vid i tako dalje“, objašnjava dr Radunović.
Decenijama unazad postoji verovanje da slatkiši narušavaju oralno zdravlje, međutim to nije istina, tvrdi naš sagovornik. Mišljenja je i da jabuke nemaju pozitivno dejstvo na zube.
„Dokazano je da slana hrana mnogo više negativno utiče na zube, zato što se konzumiranjem te vrste hrane oslobađaju neke kiseline koje su pogodne za razvoj loših bakterija u usnoj duplji. Evolucija je jako loše uticala na oralnu higijenu, jer se nekada jela manje prerađena hrana, pa su se zubi mehanički čistili i održavali, što danas nije slučaj jer ljudi jedu brzu hranu, koriste ’Nutribullet’ i ostala čuda, a sve to veoma šteti zubima. Takođe, kada kažu ’Pojedi jabuku, ona je zdrava za zube’ – to nije tačno. Jabuka je jako štetna za zube, jer kiselina koja se nalazi u njoj narušava strukturu gleđi. Jedino što je dobro kod jabuke jeste to što je tvrda, pa mehanički čisti naslage sa zuba. Preporučujem svima da ukoliko uveče jedu jabuku, obavezno posle toga operu zube“, pojašnjava dr Radunović.
Konzumiranje sira povećava proizvodnju kiseline u ustima i zbog toga je delotvornije sredstvo u zaštiti zuba od žvakaćih guma, tvrde američki naučnici.
Oni su dokazali da se žvakanjem sira stvara zaštitni sloj na zubima koji ih čuva od nastanka karijesa.
Većina ljudi zube ne pere dva puta dnevno, zubni konac ne koriste, a četkice menjaju svega par puta godišnje. Kako nastaje karijes i zbog čega, pitali smo stomatologa.
„Ima niz faktora koji utiču na stvaranje karijesa. Naslage na zubima nisu štetne, svi ih imamo. Treba ih mehanički odstraniti, da se ispod njih ne bi zadržavale bakterije. Ukoliko se naslage na zubima duže zadržavaju – stvara se kamenac, ali on nije štetan, već problem prave bakterije koje se nalaze ispod njega. Nove teorije govore da je karijes virusno oboljenje, tako da priča da se mlečni zubi kod dece ne popravljaju, jer će izrasti novi – nije dobra, zato što kad iznikne novi zub, bez obzira na to što dete održava oralnu higijenu, karijes sa mlečnih i pokvarenih zuba prelazi na stalne.“
Pojava korona virusa nije poremetila zaposlene u stomatološkoj ordinaciji “NEODent”.
Zanimljivo je to što ljudi nisu odlagali posetu zubaru kada je počela pandemija, već baš naprotiv, posvetili su više vremena i pažnje svom oralnom zdravlju, otkriva nam dr Radunović.
„Naš posao je specifičan, jer moramo voditi računa o merama asepse i antisepse, a sve to zahteva određene protokole koji se ne smeju kršiti. Tada smo pacijentima zakazivali u određeno vreme, kako ne bi bilo gužve. I dan danas baš vodimo računa o svemu. Prvih mesec-dva, kada su bile one veoma restriktivne mere i ljudi se slabo kretali, imali smo posla samo sa hitnim intervencijama – vađenje, apscesi, otoci… Kasnije smo imali nezapamćenu količinu posla, verovatno zato što ljudi nisu išli na odmore, pa su novac koji obično ulažu u putovanja preusmerili u svoje oralno zdravlje. Nismo zabeležili gubitke u poslovanju zbog pojave korona virusa, za razliku od ostalih u privredi.“
Dr Radunović je ukazao na značaj prevencije, redovnog pranja zuba i odlaska kod stomatologa nekoliko puta godišnje. Istakao je da su alarmantni podaci koji ukazuju na nebrigu o oralnoj higijeni nepromenjeni poslednjih nekoliko decenija.
„Kod nas Balkanaca, oralna svest je jako niska. U Švedskoj je stopa karijesa 1%, a kod nas preko 84%. Smatrali smo da će se to poboljšati kroz edukaciju i uz internet, međutim to se nije desilo, zato što generacije rođene ’80-ih i ’90-ih godina prošlog veka nisu edukovane kada je u pitanju oralna higijena, pa se to prenosi sa kolena na koleno. Naš čovek ne dolazi kod stomatologa dok ga zub ne zaboli. Čak i kada se javi bol – pije razne praškove i tablete, čeka da otekne, da završi na infuziji i injekcijama, pa tek onda da dođe kod zubara. Retki su ljudi koji vode računa i dolaze preventivno. Prevencija je najbolji lek. Kako su zemlje Skandinavije uspele da smanje stopu karijesa na 1%? Kazna je 5.000 kruna ako ne dovodite dete kod stomatologa na svakih pet meseci. Bukvalno su naterali ljude da vode računa o svom oralnom zdravlju.“
Mitrovčani se uglavnom boje zubara. Međutim, savremena oprema, lepa reč i međusobno poverenje između pacijenta i stomatologa koje se vremenom gradi – čine da nelagodnost i strah nestanu čim uđete u ordinaciju, kaze naš sagovornik.
„Veći je procenat onih koji se boje zubara. Za gubitak zuba i ostale probleme najzaslužniji su nepažnja i neažurnost ljudi, a ne strah. Moji najbolji pacijenti su ljudi koji su imali abnormalni strah od zubara. Dokazao sam im da je stomatologija jako napredovala, da postoje anestetici koji maksimalno smanjuju intenzitet bola. Potrebno je prići čoveku na lep način, ubediti ga da vam veruje, jer ako ga slažete jednom – vaša saradnja se završava“, naglašava dr Radunović.
Najčešća intervencija koja se radi u ordinaciji “NEODent” jeste vađenje zuba, ali to, kako kažu, maksimalno izbegavaju, jer pokušavaju da pomognu ljudima i da spasu zube.
„Posle toga, najviše radimo protetiku – pravljenje keramičkih zuba i proteza, pokušavamo da restauriramo ono što je oštećeno. Takođe, radimo i izbeljivanje zuba“, dodaje dr Radunović.
Kada su u pitanju cene usluga, one su prema rečima našeg sagovornika minimalne i dostupne većini.
„Trudimo se da izađemo ljudima u susret. Imamo otvorenu komunikaciju sa pacijentima, jer nije sramota pričati o finansijama. Razgovaramo o svemu, u 90% slučajeva nađemo zajednički jezik. Retki su slučajevi da ljudi iz finansijskih razloga odbiju ono što im predložimo.“
Treba raditi na podizanju svesti o zdravlju zuba i njihovoj ulozi u očuvanju celokupnog zdravlja, poručuje na kraju razgovora dr Radunović.
„Radili smo više edukacija i animacija ljudi i dece po gradu. Koliko je to uspešno, to ne bih znao da vam kažem, jer u Mitrovici imate desetak privatnih ordinacija, pa ne znamo da li su potencijalni novi pacijenti otišli kod nekog drugog ili kod nas.“
Ima li lepšeg ukrasa na licu od osmeha? NEMA. Doktori kažu da je važno da se smejemo – lepo je, a i zdravo. Zato, cenite svoje oralno zdravlje i vodite računa o njemu!