Dragiša Mijačić, iz Nacionalnog konventa o EU za Srbiju kaže da su Srbi na Kosovu podvojeni po tom pitanju.

„Oni su prihvatili taj pravni aspekt nezavisnosti i svojih građanskih prava u smislu da su prihvatili pravo na lična dokumenta na određene koristi iz tog pravnog sistema, ali sa druge strane emotivno mislim da nisu prihvatili nezavisnost Kosova i razlog tome je mnogo kompleksan, od toga da Srbi sa Kosova Srbiju zaista smatraju kao svoju državu do toga da Kosovo nije uspelo da izgradi svoj građanski karakter i nije uspelo da prihvati Srbe kao svoje ravnopravne građane i u tom segmentu se Srbi osećaju kao građani drugog reda, otuda i nema neke značajnije integracije na Kosovu“, kaže Mijačić.

Nepoštovanje Ustava i zakona

Iako Ustav i zakoni predviđaju da su na Kosovu svi narodi ravnopravni, na terenu sitaucija nije takva. Zakoni se često krše, posebno kada je u pitanju Zakon o upotrebi jezika koji predviđa jednakost srpskog i albanskog. Odluke Ustavnog suda, poput one o povraćaju zemljišta manastiru Visoki Dečani se ne sprovode.
Ipak, od predstavnika vlasti Kosova često se može čuti da „Srbi imaju najveća prava kao manjinska zajednica u čitavoj Evropi“.

„Kosovska politička elita, albanska politička elita nije želela nikada do kraja da ispoštuje zakon. Tih primera nepoštovanja zakona od imovinskih prava, nepoštovanje odluka Ustavnog suda, do nepoštovanja Ahtisarijevog paketa u potpunosti i kada se tiče prava Srpske pravoslavne crkve i kada se tiče zastupljenosti. To je nešto što je postala praksa. Iz godine u godinu situacija je sve teža i gora, tako da je sve manje Srba u institucijama“, kaže Branimir Stojanović, bivši zamenik premijera Kosova i jedan od lidera Srpskog narodnog pokreta.

Na nepoštovanje zakona i kosovskog ustava ukazuje i Jovana Radosavljević, direktorka NVO Nova društvena inicijativa.

„Mi sada vidimo na svakodnevnom nivou kršenje i mimoilaženje tih mehanizama, pravljenje presedana i stvaranje društva koje kao da šalje poruku da srpskoj zajednici na Kosovu nije mesto i da ono ne može biti politički faktor. Iako ti mehanizmi zaštite postoje, Ustav, zakoni a kasnije i briselski sporazumi, mi svakodnevno vidimo da se oni krše i ne poštuju a sam odnos vlasti kroz retoriku koju koriste i odluke koje donose, bez da se informišu sa građanima i upoznaju sa njihovim potrebama i implikacijama koje one imaju na njihov život jasno pokazuje zašto Srbi nisu toliko voljni da budu deo ovog društva“, kaže Radosavljevićeva.

Odlazak i gubitak gradova

Ono što je po mišljenju advokata Dejana A. Vasića obeležilo proteklih šesnaest godina na Kosovu od proglašenja kosovske nezavisnosti je odlazak Srba sa Kosova.

„Ja se sećam te noći (proglašenja nezavisnosti u Skupštini Kosova), mislim da smo pratili televizijski prenos iz nekog restorana u Kosovskoj Mitrovici i postoji fotografija od te večeri, ja sam je skoro video. Zanimljivo, niko od nas možda petnaestak – dvadesetak koji smo na fotografiji više ne živi tu osim mene. Međutim, to postavljati kao problem što mi odlazimo odavde, mi smo odlazili uvek. Ja pamtim od kako sam bio dete da se odavde odlazilo ali smo i ostajali. Ja nekako ne volim to kad kažu opstanak, ostanak, ovi prostori, ognjišta. Ja znam da ćemo mi da ostanemo kod naših kuća“, uveren je Vasić.

„Srbi isterani iz gradova, u svim gradovima južno od Ibra nemate više u urbanim sredinama Srbe ili su ostali u jako malom broju i danas možete Srbe samo da u mnogim gradovima nađete samo u crkvi ako crkve ima u centru nekog grada, njihovoj okolini i možete na prste dve ruke da ih prebrojite koliko ih ukupno ima“, naglašava Branimir Stojanović.

Advokat Vasić takođe podseća da su od 2008. godine do danas Srbi izgubili mnoga prava. „Tad ste imali srpski pravosudni sistem koji je kasnije prestao da funkcioniše i prebačen je u Leskovac, imali ste opštine koje su radile u nekim drugim kapacitetima, imali ste neke institucije Srbije koje su postojale i koje su imale smisla i opravdanja i na koje kosovski ne mogu da se ljute, oni su se bavili narodom, sudovi parničnim sporovima, opštine gradnjom puteva, oni nisu smetali Kosovu, ne znam zašto im smetaju sada, ali je sve to vremenom odumiralo i sada smo se sveli na ovo na šta smo se sveli“, kazao je Vasić.

Smatra da za ovakav položaj Srba ne treba kriviti međunarodnu zajednicu. „ Ne treba prebacivati odgovornost samo na njih, oni ovde nisu došli da nama donesu mir, niti bilo šta, oni su došli zbog svojih plata, mi smo krivi, Albanci i Srbi koji ovde živimo. Nikako ne možemo da vidimo da u ovim strašnim i kriznim vremenima u celom svetu, treba kao pre umeli da to prepoznamo i da malo ućutimo, veliki kada budu rešili svoje probleme možemo i mi da se vratimo da rešavamo naše“, kaže Vasić.

Nezadovljni i Romi

Iako deluje da su druge manjinske zajednice, za razliku od Srba, lakše prihvatile nezavisnost i mnogo brže se integrisale u kosovsko društvo, i ostale manjine se na Kosovu osećaju diskriminisano, posebno Romi.

„Život Roma se nije promenio, i dalje se suočavamo sa ozbiljnim problemima, ekonomskim, socijalnim, problemima stanovanja tako da po tom principu i pitanju ne postoji nešto što je lakša integracija ili teža integracija. Nama je i dalje teško, Romi su po svim parametrima i svim izveštajima međunarodne zajednice jedan od najugroženijih zajednica koje žive ne samo na Kosovu već i na Balkanu, tako da problemi su ogromni“, kaže Gazmen Salijević romski građanski aktivista.

Ističe da je veliki broj Roma je nezaposlen, te da se suočavaju sa stambenim problema, da imaju socijalne i ekonomske probleme, ali i da se sočavaju se migracijom. „Kada ste ekonomski nestabilni, svako ide trbuhom za kruhom, tako da je težak život Roma, ali nam ostaje da se borimo i da se nadamo da će dani koji će doći ili godine koje će doći biti bolje“, rekao je on.

Na težak položaj manjinskih zajednica, posebno Srba, ukazuje poslednjih godina, odnosno od dolaska Aljbina Kurtija na čelo vlade. Na račun kosovske administracije često se mogu čuti kritike a u tome su sve glasnijij i evropski i američki zvaničnici, naročito nakon donošenja uredbe Centralne banke Kosova o finansijskom poslovanju.