Publika je na početku sa nevericom, u tišini, pratila glumce koji su u pojedinim trenucima zalazili među njih, zagledajući se u njihova lica, a potom je u njima prepoznala nemoćne ljude, ili sopstvenu nemoć u beskonačnom iščekivanju nekog ili nekih(naših) koji nikako da dođu.
Kroz Beketov prepoznatljiv stil, pred publikom su postavljana duboka filozofska pitanja o smislu postojanja, čekanju, usamljenosti i apsurdu života. Kroz likove Vladimira i Estragona, prikazana je teskoba i nemoć čoveka u suočavanju sa sopstvenom sudbinom.
Na kraju predstave glumci su pozdravljeni gromkim aplauzom, a reditelj Nenad Todorović je za Radio Goraždevac rekao da je ova predstava premijerno izvedena 21. juna 2024. godine u Gračanici, kada je obeleženo 76. godina uspešnog rada i postojanja Narodnog pozorišta u Prištini i otvorena pozorišna sezona 2024/5.
Todoroviću je ovo prva predstava u kojoj je reditelj, iako je dugo bio direktor prištinskog pozorišta. O ideji da napravi ovakvu predstavu Todorović je rekao:
„Ja sam u dogovoru sa direktorom Peđom Radonjićem želeo da napravim predstavu vezanu za otvoreni prostor. Na žalost Srbi na Kosovu nemaju mnogo prostora gde mogu da igraju u zatvorenim salama namenjenim za umetničke programe. Tako da ova predstava je deo repertoara prištinskog pozorišta i ja sam se uvek zalagalo da postoji repertoarsko mesto koje će se igrati na otvorenom, jer je naš najbolji saradnik kada je u pitanju ovaj naš prostor, zato što nam ne treba ništa osim vas gledalaca i nas koji sa scene nešto govorimo“.
A o prepoznavanju sudbine Srba sa Kosova u Beketovim delima, Todorović je rekao:
„Ja sam bio šokiran kao stari Kosovac iz Prištine i Metohijac iz Sredske da sam otkrio Beketa kao jednog od najznačajnijih svetskih pisaca u istoriji civilizacije, otkrio sam da je čovek pisao o Srbima s Kosova i onda počinje mehanizam obrade predstave i evo, videli ste danas, ono što se na sceni događa, to se događa u našim životima. Zato je jako važno da pozorište postoji, ono daje informacije koje nisu ni patetične, ni radikalne, ni brutalne, nego su identificirajuće“, kazao je Todorović a zatim nastavio:
„I kao što vidite jedan irski pisac, Nobelovac, je otkrio našu sudbinu. I jednostavno, glumci na sceni kažu ‘Hajdemo, što ne krenemo, da odemo odavde?!’ Čak u jednom trenutku ‘Pa mogli smo devedesetih da odemo, sad je već kasno, sad je tamo puno!’ A Beket govori o Drugom svetskom ratu i o odnosu u vremenu, a kad ga smestimo u naš prostor , mi vreme i prostor dobijemo drugačije. Meni je brutalno važno da se naše predstave koje mi radimo igraju na ovom prostoru, zato što naše pozorište postoji zbog ovog prostora, ono je gostujući u Beogradu samo gostujuće, a ovde je domencijalno i ovde je samostvarajuće“, ispričao je Todorović.
On je na kraju poručio da je Bog na strani ostavljenih:
„Suštinski je tu problem, kada vas ostavi žena, kada vas ostavi država, kada vas ostavi Srbija, kada vas ostavi svako, Bog nas ne ostavlja, suštinska, civilizacijska norma. Niste ostavljeni zato što je Bog na vašoj strani. Kada vi ostavljate, Bog nije na vašoj strani, s vama je kada ste ostavljeni. Čak i Beket je božji čovek, i on je na našoj strani. Beket kaže budite ostavljeni, ali ne ostavljajte“.
U predstavi “Čekajući kraj partije“ igraju: Nikola Đorđević, Nikola Stanković, Milan Popović, Đorđe Velimirović i Snežana Džogović.
Posle Velike Hoče, predstava će biti izvedena u Štrpcu u parku kraj spomenika šarskim partizanima, delu Svetislava Basare.
