Samit lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije (EU) biće održan u četvrtak, 16. maja, u Kotoru, tokom koga će lideri regiona, predstavnici Evropske Unije i Sjedinjenih Američkih Država razmatrati Plan rasta za Zapadni Balkan. Među pozvanima su i Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti.

Sastanku lidera regiona prisustvovaće i evropski komesar za susedstvo i proširenje, Oliver Varhelji i pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Džejms O’Brajen.

Kako je saopšteno iz Vlade Crne Gore, domaćin Samita biće premijer Milojko Spajić.

U saopštenju vlade u Podgorici navodi se da se Samit organizuje pod sloganom „Jedan region, zajednička vizija”.

Ovom susretu dan ranije prethodiće sastanak ministara evropskih poslova i finansija zemalja Zapadnog Balkana, predstavnika EK i partnerskih organizacija, poput Saveta za regionalnu saradnju, Evropske banka za obnovu i razvoj, Evropske investicione banka, Svetske banke i Transportne zajednice.

Ministarski sastanci i regionalni samiti lidera Zapadnog Balkana prethodno su održani u Skoplju i Tirani, na kojima se razgovaralo o Planu rasta za Zapadni Balkan.

Plan uključuje šest milijardi evra bespovratne pomoći i kredita za ubrzanje socioekonomskog približavanja EU, odnosno dve milijarde u grantovima i četiri milijarde u povoljnim kreditima koje garantuje Unija.

Samit se održava u Hotelu „Hyatt Blue Bay“, a pozvane su i druge organizacije: Atlantski savez, Energetska zajednica, Fondacija za otvoreno društvo, ReSPA, i GIZ.

Gazeta Express objavila je listu pozvanih lidera, na kojoj se nalaze predsednik Srbije, kosovski premijer, više ministara iz Beograda i Prištine, kao i Kurtijev zamenik Besnik Bisljimi.

Za sada nema zvanične informacije ni sa jedne strane u javnosti o potvrđenom učešću.

Uslovljavanje za Beograd i Prištinu

Evropski savet je 7, maja dao zeleno svetlo za uspostavljanje Fonda za reformu i rast za Zapadni Balkan, novog instrumenta za podršku reformama u vezi sa EU i ekonomskom rastu regiona.

Da bi dobio podršku u okviru ovog instrumenta, svaki partner u regionu mora pripremiti Reformsku agendu – u kojoj se navode reforme koje planira da preduzme kako bi se postigli ciljevi objekta.

Iz Evropskog saveta su istakli da postoje preduslovi za podršku EU.

„Opšti preduslovi za podršku EU u okviru ovog objekta uključuju da partneri nastave da podržavaju i poštuju efikasne demokratske mehanizme, uključujući višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, pluralističke medije, nezavisno pravosuđe i vladavinu prava, kao i da garantuju poštovanje ljudskih prava, uključujući prava pripadnika manjina“.

Za Srbiju i Kosovo, naveli su da postoji još jedan preduslov, a on podrazumeva sprovođenje svih obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o putu normalizacije, kao i sve prethodne sporazume o dijalogu.

„Još jedan preduslov je da se konstruktivno angažuju sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji svojih odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih svojih obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju, kao i sve prethodne sporazume o dijalogu, te da se uključe u pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa“, naveo je Evropski savet.

U nedavnom odgovoru za Radio Slobodna Evropa su saopštili: „Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu za obe strane. I Srbija i Kosovo rizikuju da izgube važnu priliku u nedostatku napretka“.