Učesnici ove debate su istakli da se najveći deo rizika povezuje sa nepravilnom obradom podataka, nedovoljnom transparentnošću institucija, ali i nekritičkom upotrebom digitalnih servisa i društvenih mreža.
Mastilović: „Podaci su ključna valuta 21. veka“
Međunarodni ekspert za digitalnu transformaciju Aleksandar Mastilović izjavio je da su podaci postali osnovni resurs najvećih tehnoloških kompanija.
“Najprofitabilnije svetske IT kompanije mnogo više zarađuju od naših podataka nego od uređaja koji prodaju. Oni koji nude cloud servise, smeštaju naše podatke, a mi negde verujemo da tamo naši podaci neće biti zloupotrebljeni. Želja nam je da ako se podaci prikupljaju, a pogotovo u današnje doba analiziraju algoritmima veštačke inteligencije drugih tehnologija, da to bude na način koji je transparentan, koji je pratljiv, da se spreče zloupotrebe, a pre svega odredi prava mreža za pristup podacima, posebno kada su u pitanju podaci koje prikupljaju državne institucije. Mora se jasno znati legitimni interes, zbog čega te institucije žele neke podatke, način na koji će ih obrađivati, kome će dati pristup tim podacima i koja je konačna njihova namena. Zloupotrebljen podatak ili podatak kod nekoga ko nema pravo na njega može značajno narušiti postojeće sisteme”, kazao je Mastilović.
Posebno je upozorio na društvene mreže kao jedan od najvećih rizika za privatnost.
“Jedan od vodećih, možda i najopasnijih su društvene mreže. Ne postoji taj GDPR [ General data protection regulation/Opšta uredba Evropske unije o zaštiti podataka, koja propisuje kako se prikupljaju, čuvaju i obrađuju lični podaci građana, uz stroga pravila transparentnosti i saglasnosti korisnika] zakon, ta svemoćna inspekcija bilo kog nivoa država, počevši od organa Evropske unije do nacionalnih agencija koje su savršena inspekcija koja može zarobiti bilo koju kompaniju, svaku društvenu mrežu i videti šta se radi sa našim podacima. Uvek apelujem na ljude, ono što ne želite da drugi znaju nemojte objavljivati, nemojte ostavljati otiske prstiju tamo gde nije potrebno”, dodao je on.
Mastilović je naglasio da apsolutna privatnost više nije moguća, ali da “digitalna higijena” može značajno umanjiti rizike zloupotrebe.
“Da bi imali apsolutnu privatnost morali bi se vratiti barem jedan vek unazad, završiti kao neko ko živi u pećini, a to svakako ne želimo. Ta vrsta opsesivne privatnosti, da se o nama ništa ne zna, da želimo da budemo anonimni, to više nije nešto što je realnost. Međutim, ima nešto što se zove digitalna higijena, ništa nije savršeno, ali postoje stvari koje je zaista važnp zaštititi, u smislu interesa”, zaključio je međunarodni ekspert za digitalnu transformaciju.
Avramović: Kodeksi novinarima jasno propisuju granice
Glavni i odgovorni urednik Kim radija Goran Avramović podsetio je da novinarski kodeksi u Srbiji i na Kosovu jasno definišu obavezu očuvanja privatnosti građana.
“Postoje uputstva koja su vrlo slična na neki način onome što piše u Bibliji i u onih čuvenih 10 Božjih zapovesti. To su uputstva o pristojnom ponašanju ljudi i novinara. Vreme u kom živimo ima svoju težinu i ona kroz taj protok ima neku uzlaznu liniju. Još tamo negde 1920-30 nemački filozof Volter Benhamin je rekao da će ljudi radije pročitati vest o požaru u nekakvom pariskom potkrovlju nego o revoluciji u Madridu. Mislim da je to danas nama savršeno jasno, požar u potkrovlju u Parizu je trenutna, površna senzacija i sve nam je jasno na osnovu pročitanog naslova. O Revoluciji u Madridu, verujem da bi velika većina ljudi morala da se uputi u razne kontekste koji su istorijski, politički, socijalni da bi shvatila o čemu se tu zapravo radi”, kazao je on.
Naglasio je da institucije ponekad preširoko tumače privatnost i odbijaju da daju informacije.
“Međutim, kad se to desi postoji čitav niz koraka koje novinari mogu da preuzmu. Prvi i osnovni korak je negde neophodnost da se proveri da li je njihovo odbijanje zakonito, odnosno da se tu odredi odnos proporcionalnosti, težine vašeg zahteva i onoga što je zaista javni interes, da li je informacija koja vam treba lični podatak, da li je zaštićena zakonom ili se institucija od koje je tražite samo izgovara time. Novinari uvek mogu da se pozovu na član zakona o odmeravanju javnog interesa. Još jedna stvar koju vrlo često kolege zaborave – da li je ta informacija koju traže već javno dostupna, jer se vrlo često desi da su informacije koje novinari traže dostupne u javnim registrima, bazama podataka, imovinskim kartonima, sudskim odlukama, katastru, saopštenjima drugih javnih institucija, budžetskoj dokumentaciji”, istakao je Avramović.
Demi: Najviše žalbi zbog objavljivanja ličnih podataka bez odobrenja
Generalna direktorka Agencije za informisanje i privatnost Ljumnije Demi je kazala da je ove godine podneto 150 žalbi iz oblasti zaštite podataka o ličnosti.
“Kada se objave lični podaci na neovlašćeni način, imamo nekoliko oblika komunikacije. Agencija obrađuje žalbe koju podnose svi subjekti, uključujući i građane, institucije, kao i druge interesne grupe. Ove godine mi smo primili 150 žalbi uključujući razne subjekte i svakako na osnovu zakonske regulative koja je uspostavljena Zakonom o zaštiti ličnih podataka, Agencija razmatra žalbe. Žalbe koje su podnete su različite prirode. Na primer, objavljivanje ličnih podataka, deljenje ličnih podataka, objavljivanje fotografija na neovlašćen način. Osim praćenja i sprovođenja Zakona o zaštiti ličnih podataka, Agencija je ove godine preuzela inicijativu da razgovara sa relevantnim akterima o zaštiti ličnih podataka građana u medijima”, navela je Demi.
Prema njenim rečima, mediji uglavnom sarađuju sa Agencijom za informisanje i privatnost. Dodala je i da kažnjavanje nije cilj.
“Ono što je važno naglasiti je da od medija imamo reakciju sarađujuće prirode, nikada se ne dešava da mediji pružaju otpor, osim jednog izolovanog slučaja kada smo bili primorani da izreknemo i novčanu kaznu. Ali, u odnosu na sankcije i mere koje su želja, svrha i volja za kojima poseže agencija, novčane kazne variraju od 2.000 do 40.000 evra. Kada su u pitanju institucije, onda dolazi do novčane kazne od dve trećine budžeta koji imaju na raspolaganju tokom kalendarske godine. Agencija nema niti želju niti volju da sprovodi kazne, to nam je poslednji alat na raspolaganju. Mi uvek težimo da sprovedemo mandat i prava građana na zaštitu ličnih podataka”, istakla je Demi.
Debatu “Ko najviše ugrožava privatnost građana – institucije, mediji ili digitalne platforme?” organizovao je Medija centar Čaglavica uz podršku Vlade Francuske.
