Finansijska nestabilnost dovodi do odlaska novinara, dok manjak ljudi ugrožava opstanak redakcija. Dodatni problem predstavlja preveliki fokus donatora u poslednjim mesecima i godinama na projekte borbe protiv dezinformacija, što dodatno opterećuje lokalne medije na srpskom jeziku na Kosovu, koji već funkcionišu u otežanim uslovima i sa ograničenim kapacitetima, upozorila je novinarka Ana Marija Ivković u podkastu Medija centra Čaglavica.
„Borba protiv dezinformacija jeste zahtev donatora i ne znači da za tim ne postoji potreba, ali je mnogo veća potreba za podrškom manjim medijima, posebno medijima na srpskom jeziku, u smislu svakodnevnog informisanja“, navela je Ivković.
Ivković dodaje da obezbeđivanje normalnih uslova za rad lokalnih srpskih medija istovremeno predstavlja i najefikasniju borbu protiv dezinformacija.
„Srpski mediji na Kosovu su mediji od poverenja za građane srpske nacionalnosti. Kada čitate istraživanja, vrlo jasno se vidi da građani više veruju onome što objave srpski mediji na Kosovu nego režimski mediji u Srbiji“, rekla je Ivković.
Prema njenim rečima, problem nastaje kada se od malih lokalnih redakcija očekuje da se dodatno bave analizom i demantovanjem dezinformacija, iako za to nemaju kapacitete.
„Srpske redakcije na Kosovu su male – dva, tri, četiri čoveka – i vi od visoke politike i dešavanja na terenu ne možete ničim drugim da se bavite osim time“, rekla je Ivković.
Ona je istakla da je takav pristup moguć u velikim redakcijama koje imaju posebne timove, finansijski sunstabilniji, ali ne i u lokalnim medijima.
Govoreći o problemima srpskih medija na Kosovu, Ivković je upozorila da će, ukoliko se nastavi dugogodišnja praksa projektne i nestabilne finansijske podrške, lokalni mediji biti primorani da se gase, jer novinari odlaze, a mladi ne žele da rade u uslovima finansijske neizvesnosti u kojima mediji funkcionišu godinama unazad.
„Vi nemate stabilno i kontinuirano finansiranje — ne na šest meseci ili godinu dana, već na duži vremenski period…Umesto da dobijemo novac isključivo za svakodnevno informisanje, jer se bavimo različitim temama, ili za istraživački rad, mi smo prinuđeni da se uklapamo u donatorske okvire. Nisu svi mediji agencijsko informisanje — različiti mediji na različite načine izveštavaju o različitim temama“, navela je Ivković, te dodala:
„U finansijskom smislu nalazimo se u veoma problematičnoj situaciji, a isto važi i kada je reč o budućim novinarima. Mislim da je ovo ključni trenutak da se pošalje apel donatorima da pokušaju da razumeju kontekst u kojem lokalni mediji funkcionišu. Bavljenje dezinformacijama jeste važno, ali u našem kontekstu potrebna nam je podrška u drugačijem smislu“.
U podkastu je bilo reči i o medijskoj pismenosti građana na Kosovu, a novinarka Ana Marija Ivković istakla je da problem često ne leži u potpunom neznanju, već u načinu na koji građani konzumiraju informacije.
„Verujem da su građani više medijski pismeni nego što imaju strpljenja da zaista pročitaju nešto. Vrlo često se zaključci donose na osnovu naslova, fotografije i tu se sve završava. Zbog toga se i na društvenim mrežama koriste formati koji traju tridesetak sekundi. To je ono što konzumenti „progutaju“, da tako kažem“, rekla je Ana Marija Ivković u podkastu Medija centra Čaglavica.
