„U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu sa pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti. Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu. Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu“, navodi se u saopštenju SPC.
Srpska pravoslavna crkva posebno ističe stradanje svojih svetinja i kulturnih dobara, koja su vekovima preživela osmansku okupaciju i svetske ratove, a u martovskim danima 2004. godine bila uništena pred očima međunarodnih mirovnih snaga.
„Taj hram, crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte Srpske Crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme kralja Milutina (1282–1321). Crkva je unekoliko obnovljena, prva Liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. To zdanje je 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom UNESCO-a“, ističe se u saopštenju.
„Ekstremisti su se posebno obrušili na srpske pravoslavne svetinje. Uništeno je 35 crkava i manastira, a u ovim nezapamćenim vandalskim aktima, od kojih su neki prenošeni uživo na lokalnim kosovskim televizijama (kao na primer u Podujevu), zauvek su uništene brojne ikone i nepokretna kulturna dobra koja su vekovima preživela osmansku okupaciju i svetske ratove“, navodi se u saopštenju.
„Sedamnaesti mart 2004. godine posebno je bolno pogodio srpski narod i njegovu Crkvu zbog toga što se sve ovo dogodilo ne u vreme ratnog haosa, već u prisustvu više hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga KFOR-a, Kosovske policije i UNMIK-a, od kojih niko nije javno preuzeo odgovornost za brojne propuste“, ističe se u saopštenju SPC.
SPC podseća da su martovski događaji na Kosovu i Metohiji naišli na osudu Saveta bezbednosti UN i Evropske unije, dok je Parlamentarna skupština Saveta Evrope 29. aprila 2004. godine donela posebnu rezoluciju.
