Nakon sastanka sa premijerom Aljbinom Kurtijem, ambasador Orav je jasno poručio da su planovi Vlade Kosova o integraciji srpskog školstva i zdravstva u skladu sa ranijim sporazumima iz dijaloga i regionalnim obavezama. Iako javnost traži konkretne detalje, Orav naglašava da je sam čin postizanja dogovora od presudne važnosti za stabilnost.
„Verujem da će 14. mart ući u istoriju Kosova jer ja verujem da je to veliko dostignuće – taj dogovor između Vlade i Evropske unije. Video sam reakcije javnosti i stekao sam utisak da su svi zadovoljni ovim dogovorom. Prvo, Vlada je zadovoljna. Čuli smo, takođe, da je srpska zajednica – možda ‘najsrećnija’ nije prava reč, ali to prihvataju a i Beograd. I mislim da je taj dogovor dobar. Takođe, za Kosovo i glavne gradove Evropske unije, mislim da je to dobar uspeh. Naglašeno je da ne bi trebalo da bude prekida u pružanju tih usluga, u slučaju da to počne jednog dana, ali je za to potrebno vreme. Srpska zajednica treba da bude konsultovana i to bi trebalo da se odradi u vrlo bliskoj saradnji sa specijalnim predstavnikom EU i unutar okvira dijaloga“, izjavio je Orav u intervjuu.
Iako mnogi zamišljaju sporazume kao formalne dokumente potpisane za stolom, ovaj proces teče drugačije. Prema rečima ambasadora, suština je u usklađivanju stavova ekspertskih grupa koje čine predstavnici Vlade Kosova i ambasada zemalja Kvinte.
„Dogovor može imati različite oblike. Kada kažemo ‘sporazum’, ljudi obično zamišljaju nekoliko osoba koje sede za stolom, imaju hemijske i potpisuju dokumente. Međutim, različiti sporazumi i dogovori mogu se ostvariti na različite načine. Ovde, na primer, nije bilo ničeg napisanog. Premijer Kurti je dao izjavu o tome šta je ranije dogovoreno, a gospodin Sorensen je takođe govorio o ranijim dogovorima. Mi, kao Evropska unija, ne učimo nikoga sa visine kako treba da radi svoj posao, jer su zakoni usvojeni, a ako su usvojeni – treba da se primene. Ishod ovog sporazuma je da Vlada Kosova ima mogućnost da u potpunosti sprovodi ovaj zakon, uz rešavanje izazova poput prihvatanja srpskih ličnih karata za registraciju građanskog statusa“, rekao je ambasador.
Boravišne dozvole i spiskovi zaposlenih
Jedno od najosetljivijih pitanja jeste status radnika u prosveti i zdravstvu koji dolaze iz centralne Srbije. Orav ističe da će im boravišne dozvole biti omogućene, ali pod jednim ključnim tehničkim uslovom koji trenutno predstavlja prepreku.
„Svi oni koji dolaze iz Srbije na Kosovo da rade u zdravstvenim i obrazovnim institucijama imaće mogućnost da dobiju boravišne dozvole, što je veoma važno. Takođe je veoma važno da Vlada Kosova ima listu ljudi koji rade u tim institucijama, kako bi postojali tehnički uslovi za izdavanje tih dozvola. Trenutno ne postoji takav spisak, i nije moguće započeti ovaj proces. Želim da ohrabrim sve one koji su zaduženi za te liste da ih predaju Vladi, a šta će biti sledeći korak – hajde da vidimo. To ne ide direktno, već kroz moju kancelariju, a mi to prosleđujemo Vladi“, istakao je on.
Što se tiče sudbine Univerziteta u Severnoj Mitrovici, ambasador se poziva na zakonske procedure i neophodnost očuvanja kontinuiteta rada obrazovnih institucija bez nepotrebnih ometanja.
„Postoji zakonska procedura i videćemo kako će se to odvijati. Kada je Piter Sorensen pričao o integraciji obrazovanja i zdravstva, naglašeno je da je za to potrebno vreme, da ne sme biti ometanja i prekida, te da su neophodni konsultacija sa lokalnom srpskom zajednicom i dijalog. To je potvrdio i premijer Kurti“, kazao je Orav.
Na pitanje šta je stvarni garant ljudima koji decenijama žive na Kosovu, a administracija ih odbija za dokumenta, Orav nudi odgovor koji se oslanja na političku reč datu pred međunarodnim kamerama. Za njega, papirni trag o odbijanju zahteva je ključni pomak u borbi protiv birokratske diskriminacije.
„Garancija je ono što je sada objavio premijer Kurti uz gospodina Sorensena – to je objavljeno pred kamerama i to je garancija koju imate. Najvažniji mehanizam je poverenje. Ako nam je nešto obećano, ja verujem da oni nameravaju da to sprovede u dobroj veri. U ovom procesu koji smo sada uspostavili, premijer je pre nekoliko nedelja vrlo jasno rekao: ako neko bude odbijen, mora ostati papirni trag sa obrazloženjem zašto je odbijen. Mora postojati odgovor na zahtev – ne može sve ostati nedorečeno. Obećano je bolje i lakše funkcionisanje tog postupka. Tu smo i mi i moj tim, i zaista se nadamo da će proces teći glatko“, objasnio je on.
Pitanje opstanka Univerziteta u Severnoj Mitrovici podiglo je veliku prašinu u akademskoj zajednici, naročito nakon spekulacija o dopisima iz Prištine i mogućem izmeštanju u Rašku. Ambasador Orav, međutim, spušta loptu, naglašavajući da administracija u Prištini nema ingerencije da jednostrano gasi ovu instituciju i da nikakva zvanična odluka tog tipa ne postoji.
„To je pismo, nije odluka. Univerzitet ovde u Prištini nije taj koji može da donosi odluke o tome šta će se desiti sa Univerzitetom u Mitrovici. U slučaju da bude neke zvanične odluke, to je druga priča, ali takva odluka ne postoji – barem ja ne znam za nju. Što se tiče zdravstva i prosvete, moj kolega i prijatelj Peter Sorensen je javno izjavio da je EU primila k znanju te informacije, ali da se zahteva vreme, bez uznemiravanja i prekidanja rada. Želimo da te strukture opstanu, ali njihov status mora da se rešava kroz dijalog. Taj dan nije baš blizu jer je proces vrlo složen, ali uveravam vas da je pitanje u sigurnim rukama Pitera Sorensena“, istakao je Orav.
ZSO nije nestala, ali „tapkanje u mestu“ ne pomaže
Dok se u srpskoj zajednici strahuje da je redosled poteza obrnut – da se integracija prosvete i zdravstva gura pre formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO) – Orav objašnjava diplomatski manevar. On priznaje da insistiranje na slanju statuta Ustavnom sudu, koje traje godinama bez rezultata, više nikome ne koristi i da je potrebno pronaći realne načine za kretanje napred unutar okvira dijaloga.
„Mislim da niste propustili ništa. Evropska unija ima ovaj stav već dugo – statut Zajednice opština treba da se pošalje Ustavnom sudu. Međutim, on nije poslat jer je rečeno da Sud nema nadležnost da ga procenjuje. Taj stav se održava dugo. Mi možemo zadržati takav stav veoma, veoma dugo, ali ako znamo da se to i dalje neće desiti, taj pristup nikome ne pomaže. Zajednica srpskih opština nije nigde nestala. To je obaveza koju je Vlada Kosova preuzela ratifikacijom u skupštini dvotrećinskom većinom. To ostaje na snazi. Možemo da nastavimo još 10 godina da tapkamo u mestu, ali ne verujem da će srpska zajednica biti preterano srećna zbog toga“, rekao je on.
Iako su pojedini kosovski ministri najavili da više nije pitanje da li, već kada će se integracija dogoditi, ambasador odbija da licitira datumima. On ističe da je prosveta daleko kompleksnija od zdravstva i da zahteva širok konsenzus, ali i direktnu komunikaciju lokalnih srpskih lidera sa centralnim vlastima, koju su diplomate dugo pripremale u senci.
„Ne mogu da vam dam nikakve rokove. Te stvari su vrlo složene i zahtevaju vreme, mnogo analiza i mnogo razgovora. Možda je u zdravstvu situacija malo lakša, ali prosveti je zaista potrebno mnogo vremena i konsenzus o tome kako da se sa tim nosimo u budućnosti. Dobra stvar je što su srpski gradonačelnici pokazali hrabrost i odlučnost da odu na sastanak sa ministrom za lokalnu samoupravu. Mi diplomate smo mnogo radili na tome, ali ne treba da budemo previše vidljivi – možda ćemo to objašnjavati tek u penziji kada budemo pisali memoare“, istakao je Orav.
Na kraju svog mandata, Orav poručuje da ključ rešenja nije u rukama stranaca, već u izgradnji direktnog poverenja između Vlade i ljudi koji ovde žive.
„Ja sledeće nedelje odlazim odavde. Bitni su Vlada i ljudi koji ovde žive, a ne mi stranci. Potrebno je da postoji poverenje srpske zajednice, ali i da gradonačelnici direktno kažu koji su problemi. Brzih rešenja nema, ali je neophodno da se sa različitih strana iznose pogledi kako bi se postiglo razumevanje“, poručio je šef misije EU na Kosovu.
Odluka o ukidanju mera Kosovu je ispravna
Nakon perioda u kojem je Kosovo bilo pod finansijskim i političkim restrikcijama, Brisel je doneo odluku o njihovom ukidanju. Iako su iz Kvinte često stizale kritike zbog jednostranih poteza Prištine, ambasador Orav ističe da je konsenzus 27 država članica jasan signal da je Vlada Kosova ispunila ključne zahteve, poput održavanja inkluzivnih izbora i povlačenja policije iz opštinskih zgrada.
„Ako je 27 zemalja članica odlučilo da ukine mere, znači da one smatraju da je Vlada Kosova to zaslužila. Ono što se desilo sa Kosovom bila je izuzetno vanredna stvar; nikada ranije u svojoj karijeri nisam video takav pristup prema bilo kojoj drugoj zemlji. Čak i sankcije protiv Ruske Federacije i Belorusije su šestomesečne sankcije, pa moraju da se obnavljaju svakih šest meseci i potvrđuju konsensuzom. Kada razlozi za uvođenje tih mera više ne postoje – a znamo zašto smo ih uveli – onda ih treba ukinuti. Mislim da nije fer stalno ubacivati nove elemente i uslove, jer to u poređenju sa drugim zemljama u regionu jednostavno nije pošteno. Finansijske mere su ukinute i mislim da je to potpuno ispravna odluka“, objasnio je on.
Životna pitanja bez odgovora: Pošta i paketi za Beograd
Na konkretno pitanje o tome kako roditelj iz Gračanice da pošalje paket detetu koje studira u Beogradu, s obzirom na blokadu poštanskih usluga, ambasador je ostao bez konkretnog rešenja, ponovo upućujući na specijalnog predstavnika za dijalog.
Vi govorite o radu pošte i trenutnom statusu te usluge. Pošto situacija tu nije prilično jasna i s obzirom na sve što se dešavalo, to je opet pitanje na kojem će raditi moj dobar drug i kolega, Peter Sorensen. Ja vam o tome, nažalost, ne mogu reći ništa konkretnije.“
Martovsko nasilje i istorijski revizionizam
Godišnjica martovskog nasilja iz 2004. godine ponovo je otvorila duboke rane, ali i ukazala na ozbiljan nesklad između međunarodnih izveštaja i izjava kosovskih zvaničnika. Na pitanje o pokušajima relativizacije događaja i glorifikacije nasilja od strane pojedinih gradonačelnika i ministarstava, Orav odgovara diplomatskom uzdržanošću, naglašavajući da stalno izražavanje „zabrinutosti“ nije način na koji EU želi da vodi politiku.
„Znam vrlo dobro šta se dešavalo u to vreme i kakva je bila jasna reakcija Evropske unije. Nažalost, istorijski revizionizam vidimo na mnogim mestima u svetu, pa i ovde na Zapadnom Balkanu. Šteta je što je tako, ali moja uloga nije da komentarišem apsolutno svaku izjavu koja se pojavi. Ako bi EU samo mahala zastavom i stalno izjavljivala zabrinutost, to bi značilo da je naša diplomatija neuspešna. Želim da vas ohrabrim da uz našu pomoć krenete ka boljoj budućnosti i uzdržite se od retorike koja bi mogla da destabilizuje ovo krhko uzajamno razumevanje“, rekao je ambasador.
Trend odlaska stanovništva nije zaobišao ni Kosovo, a srpska zajednica se suočava sa specifičnim strahom za opstanak usled loše komunikacije između Prištine i Beograda. Ambasador, ipak, veruje da multietničnost ostaje temelj kosovskog zakonodavstva i da premijer Kurti pokazuje volju da ide u tom smeru, uprkos unutrašnjim političkim pritiscima i predizbornoj kampanji.
„Srbi odlaze, mnogi Srbi odlaze, baš kao i mnogi Albanci. Razlozi su različiti zašto to rade. Zato je važno da Kosovo ima jasnu viziju kretanja ka EU, jer to pruža bolju budućnost za sve. Verujem da u ovoj Vladi postoji više volje za to nakon 14. marta. Premijer je odlučio da nastavi sa ovim procesom iako je pod pritiskom opozicije, a čuo sam i pozitivne izjave iz Beograda. Sve je to osetljivo i ‘tanko’, ali bez direktne komunikacije bilo bi mnogo teže. Naš cilj je da se pobrinemo o vama kao delu Evrope – jer Kosovo jeste Evropa“, naglasio je Orav.
Vladavina prava kao neizostavan uslov
Kao ključni stub politike proširenja, vladavina prava ostaje oblast u kojoj Kosovo, prema Oravovim rečima, ima još mnogo posla. Pitanja nelegalne gradnje u srpskim sredinama, poput Čaglavice, i selektivna pravda gde se izvršna rešenja o rušenju ne sprovode godinama, pod stalnim su nadzorom Brisela.
„Vladavina prava je ključ politike proširenja. Ona nigde nije savršena, ali je apsolutno važno da postoji nezavisno pravosuđe, jer je to neizostavan uslov za pristupanje Evropskoj uniji i njenom tržištu. Bez nezavisnih sudova nema napretka. Ovde na Kosovu ima još mnogo posla, kao i u ostatku regiona. Pratimo slučajeve nelegalne gradnje koje pominjete i verujem da će se to rešavati u okviru zakona“, kazao je on.
Pitanje zašto Srbi, četvrt veka nakon rata, gotovo uopšte ne žive u gradskim sredinama južno od Ibra, retko se otvara u visokim diplomatskim krugovima. Ambasador Orav ističe da tokom njegovog mandata ovo pitanje nije bilo prioritet međunarodne agende, smatrajući da proces povratka u urbane centre prvenstveno zavisi od volje i inicijative same srpske zajednice.
„Mislim da je to više pitanje za same Srbe. Ako postoji volja da se živi u nekom drugom mestu, inicijativa treba da dođe od njih. Tokom mojih devetnaest meseci ovde, to pitanje se nikada nije našlo na stolu kao nešto čime bi Evropska unija trebalo direktno da se bavi. Ne vidim način na koji bismo se mi u to mešali“, izjavio je Orav.
Dok se čeka odluka Ustavnog suda o legalnosti raspuštanja Skupštine, Orav podseća na neprikosnovenost sudskih odluka u demokratskom sistemu. Istovremeno, osvrćući se na primer Peći i napade na gradonačelnika Gazmenda Muhadžerija zbog poseta manastirima, ambasador objašnjava zašto EU ne reaguje na svaki „toksični narativ“ u dnevnoj politici, već te pojave beleži kroz sistemske izveštaje.
„Stav EU je uvek jasan: ako je sud odlučio, odluka mora da se sprovede. Tačka. Ne smemo stavljati sudove pod pritisak, to je ključ nezavisnog pravosuđa. Što se tiče napada na političare zbog verskih poseta – mi nismo sud da svakodnevno presuđuju ko je u pravu. Naši stavovi se prenose kroz strukturisane izveštaje o napretku, gde činjenice moraju biti utvrđene pod mikroskopom. Ne bi trebalo da se govori o evropskim vrednostima, a da se pritom dešavaju slučajevi koji su potpuno neevropski“, objasnio je on.
Bitka za istinu u eri infodemije
U svetu gde društvene mreže često diktiraju percepciju stvarnosti, nezavisni mediji se suočavaju sa ogromnim pritiskom dezinformacija. Orav naglašava da EU prepoznaje taj izazov i da planira nastavak podrške projektima provere činjenica (fact-checking), uz jasnu poruku da u digitalnom prostoru ne sme biti mesta za laži koje prolaze nekažnjeno.
„Vremena su komplikovana, naročito za mlađe generacije koje su stalno na društvenim mrežama. Mi u EU ne želimo ništa da cenzurišemo, ali ono što je ilegalno offline, mora biti ilegalno i online. Ako neko istupa u medijima i laže, to bi trebalo da bude jasno pokazano i rečeno. Tu nema mesta diplomatiji – ako neko laže, on laže. Spremni smo da pružimo podršku nezavisnim medijima u toj borbi“, zaključio je ambasador.
