Često su politički predstavnici Srba u prošlosti isticali da je turistički potencijal Velike Hoče ogroman i da ga treba iskoristiti. Žitelji ovog sela kažu za Radio Goraždevac da ova grana nije potpuno zaživela a veliki broj mladih napušta ovo mesto zbog nedostatka posla.
Privredni razvoj Velike Hoče zavisi isključivo od proizvodnje grožđa i vina, kao osnovne privredne grane ali i od vinskoh i verskog turizma, kaže Srđan Petrović vlasnik jedne od mnogobrojnih vinarija u ovom selu.
„To je jedina šansa i budućnost gde možemo svi da budemo uključeni, svi meštani u ovom selu. Naime, postoji taj jedan program koji smo radili, tog difuznog hotela, da se svi meštani, sve porodice uključe u realizaciji smeštaja svih turista koji dolaze. Velika Hoča ima dvanaest crkava, Kulu Lazara Kuljunđića, Dečansku vinariju, zavičajni muzej. Svi žele to da vide i da vide posebno graditeljstvo Velike Hoče. Velika Hoča sama po sebi je specifična, tako da sve više ima kako naših tako i stranih turista koji su zainteresovani da budu i da borave u Velikoj Hoči“, kaže za Radio Goraždevac jedan od proizvođača vina Srđan Petrović.
Da je neophodno uložiti mnogo više u razvoj turističkoh potencijala slaže se i Aleksandar Micić, predsednik privremenog organa Opštine Orahovac i predstavnik Srba iz ovog kraja.
„Znamo da Velika Hoča ima dosta veliki potencijal što se tiče tog turizma, seoskog turizma a kada se poveže i sa proizvodnjom vina i vinarijama, to je jedini pravi način da se neko uposli“, izjavio je predsednik privremenog organa Aleksandar Micić.
Velika Hoča je poznata i po velikom broju crkava. Sačuvano je čak 14 iz srednjeg veka a sa njima se čuva i tradicija. Na praznik Usekovanja glave svetog Jovana Krstitelja, žitelji se okupljaju u istoimenoj crkvi. Ovogodišnji domaćin je profesor Novica Lukić.
„Nama je najveća želja da ostanemo ovde i da se uvek ovako okupljamo, naročito ovim povodom, dakle praznovanjem slave Svetog Jovana. Ove godine je bilo dosta ljudi, nadam se da će svake naredne godine biti jos više ljudi, da se ovim povodom i naravno da se uvek za ovako lepe povode okupljamo u velikom broju i da nam svakako dolaze ljudi iz drugih mesta sa Kosova i Metohije“, kaže profesor Novica Lukić.
Na ulicama Velike Hoče nije retkost zateći turiste koji dolaze da posete ovo mesto. Kažu da ovde ima šta videti.
„Došli smo da prošetamo malo i da iskoristimo vikend i to je to“, kaže turistkinja koju smo zetkli na ulici.
Stanovnici koje smo zatekli na ulicama Velike Hoče kažu da je nedostatak posla i podrška poljoprivrednicima najveći problem u selu.
„Nema posla, evo sin mi ne radi i ovo što radi je privatno, danas ima, sutra nema. Ne može se živeti od poljoprivrede i vinogradarstva, moraju ipak neki prihodi“, kažu stanovnici Velike Hoče.
Sa druge strane Aleksandar Micić kaže da postoje brojne subvencije i konkursi na koje građani mogu da se prijave.
„Mi preko kancelarije za Kosovo i Metohiju, imamo dosta programa i podsticaja da se neko bavi da pokrene nekin svoj biznis što se tiče poljoprivrede ili privrede. Skoro su isli konkursi, imalo je nekoliko prijavljenih, čekamo realizaciju do kraja godine“, kaže Micić.
U Velikoj Hoči trenutno živi nešto manje od 100 mladih, koji se svakodnevno iseljavaju zbog nedostatka posla. Ljudi u ovom selu uspeli su da opstanu u najtežim vremenima a da sada odlaze to je poražavajuće smatra Srđan Petrović.
„Mora da se promeni naš čitav odnos, odnos zajednice prema takvima, da se promeni odnos aktuelnih sruktura, vladajućih naših struktura, da se napravi novi plan i taj plan koji je bio da se ekonomski zadrži stanovništvo, da se nešto drugo uradi, da se izvrši preraspodela. Nas malo ima ovde i naši državni organi su prisutni i za ovoliko godina, ja mislim da su uspeli da odrade za svakog tu socijalnu kartu i da mogu i moraju da nađu načina i da pomognu i mladima da ostanu i da se mladi stimulišu da rade zemlju, da se bave turizmom, da se bave proizvodnjom, da se bave zanatstvom, za sve to smatram da ima i uslova i sredstava“, smatra Petrović.
Velika Hoča bila je najrazvijenija u srednjem veku kada su bogati stanovnici ovoga kraja podigli 24 crkve i dva manastira. Do danas je sačuvano 14 crkava iz tog doba, ali i primeri arhitekture XIX veka. U to vreme se u Velikoj Hoči obrađivala autohtona sorta crvenog vina: prokupac. Manastir Visoki Dečani je prepoznao bogatstvo zemljišta pomilovanog mediteranskim vetrovima, zasadio vinogorja a u Velikoj Hoči smestio svoju vinicu.
Prilog: Radio Goraždevac