Od 17. do 23. januara obeležava se Evropska nedelja prevencije raka grlića kojom se prenosi poruka o značaju mera prevencije. Kada je reč o obolevanju od raka grlića materice, Srbija se, posle Crne Gore, Rumunije, Estonije i Litvanije, nalazi na petom mestu u Evropi. Po umiranju od raka grlića materice, Srbija se nalazi na drugom mestu u Evropi, odmah posle žena u Crnoj Gori.
Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u proseku se u Srbiji svake godine registruje nešto manje od 1.200 novoobolelih žena od karcinoma grlića materice. Prosečna standardizovana stopa incidencije (*standardna populacija Evrope) od cervikalnog karcinoma iznosi 27,2 na 100.000 žena.
Od karcinoma grlića materice svake godine umre u proseku 468 žena i prosečna standardizovana stopa mortaliteta iznosi 9,4 na 100.000 žena svih uzrasta.
Karcinom grlića se češće javlja u uzrastu od 35. godine, ali najviše uzrasno-specifične stope obolevanja su u uzrastu od 50. do 59. godine.
Registrovane stope mortaliteta proporcionalno rastu počev od 45. godine i najviše su u uzrastu od 70 do 75 i više godina.
Tokom 2019. godine registrovane su 1.044 novoobolele žene od raka grlića materice i standardizovana stopa incidencije je iznosila 23,3 na 100.000 žena. Tokom iste godine, 438 žena je u Srbiji umrlo od ove vrste raka i standardizovana stopa mortaliteta je iznosila 8,8 na 100.000 žena.
Na osnovu najnovijih procena za 2020. godinu, Evropskog informacionog sistema (ECIS), žene u Srbiji se sa stopom obolevanja od 23,3 na 100.000, nalaze na petom mestu u Evropi, posle Crne Gore, Rumunije, Estonije i Litvanije. Mortalitet od raka glića materice je 8,8 na 100.000 žena.
Kada govorimo o obolevanju, najviše standardizovane stope incidencije od raka grlića materice u 2019. godini, u odnosu na prosečnu stopu incidencije od ove maligne lokalizacije u Republici Srbiji, registrovane su u Borskoj, Severnobanatskoj, Zapadnobačkoj i Zaječarskoj oblasti, a najniže u Severnobačkoj, Braničevskoj, Zlatiborskoj i Mačvanskoj oblasti.
U slučaju letalnih ishoda, više standardizovane stope mortaliteta od prosečne u Republici Srbiji su registrovane u Borskoj, Zapadnobačkoj, Kolubarskoj i Severnobanatskoj oblasti, a najniže u Srednjebanatskoj, Severnobačkoj, Zlatiborskoj i Zaječarskoj oblasti.
Uticaj pandemije na seksualno i reproduktivno zdravlje
Na osnovu rezultata istraživanja koje je Institut za javno zdravlje Srbije, uz podršku Ministarstva zdravlja i Kancelarije populacionog fonda Ujedinjenih nacija za Srbiju, sproveo u cilju procene uticaja krize izazvane pandemijom COVID-19 na seksualno i reproduktivno zdravlje, oko tri četvrtine žena je navelo da od uvođenja COVID-19 mera nisu imale zakazan skrining pregled za rak grlića materice. S druge strane, skoro petina je samostalno odlučila da odloži ovaj pregled, dok svaka deseta žena navodi da je pregled bio otkazan od strane medicinskog osoblja.
Redovna kontrola, lečenje i vakcinacija
“Osnovna poruka svim ženama je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti. ‘Bolje sprečiti nego lečiti – redovnom kontrolom pobedićemo karcinom grlića materije’ je slogan 16. Evropske nedelje prevencije raka grlića materice.
Svetska zdravstvena organizacija kao prioritet preporučuje primenu intervencija za prevenciju i kontrolu raka grlića materice kako bi se postigla eliminacija ove bolesti” – navode iz Batuta.
To podrazumeva sveobuhvatni pristup ovoj bolesti: skrining odnosno rano otkrivanje i lečenje svih formi lezija, vakcinaciju protiv humanog papiloma virusa (HPV), kao i palijativno zbrinjavanje žena koje boluju od ove bolesti u smislu aktivne i sveobuhvatne brige koja podrazumeva kontrolu simptoma, psihološku, socijalnu i duhovnu podršku – dodaju.
U skladu sa Programom obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, predviđena je preporučena imunizacija protiv oboljenja izazvanih HPV.
Preporuka je da vakcinu primarno prime deca oba pola starija od 9 godina pre prvih seksualnih odnosa, a prvenstveno deca šestih razreda osnovnih škola. Imunizaciju će realizovati izabrani lekari u domovima zdravlja koji sprovode primarnu zdravstvenu zaštitu školske dece.
Aktivna imunizacija se sprovodi sa potrebnim brojem doza (dve ili tri), zavisno od vrste vakcine (HPV2, HPV4, HPV9) i uzrasta u kojem se daje ističu.
Tokom 2022. godine biće omogućena vakcinacija devojčica i dečaka protiv humanog papiloma virusa o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, preneli su mediji.