Nedaleko od Obilića, na levoj obali reke Sitnica, nalazi se Crkvena Vodica. U ovom multietničkom selu živi oko 100 Srba, a ono što ga čini i jedinstvenim za mesta južno od Ibra nastanjena Srbima, jeste veliki broj mladih.
U Crkvenoj Vodici postoji samo jedna školska zgrada u kojoj nastavu pohađaju osnovci – i Srbi i Albanci – jedni u prepodnevnoj, a drugi u poslepodnevnoj smeni.
Direktor srpske škole „Dositej Obradović“, Igor Maksimović, kaže za KoSSev da je ovo tipična seoska škola. Uslovi su zadovoljavajući, ali uvek može bolje.
Pored učionica, škola poseduje informatički kabinet, a odmah ispred zgrade nalaze se teren i igralište za decu.
Selo je tokom ratnih dešavanja 1999. godine napustio veći broj Srba, a pogotovu mladi.
Direktor škole kaže da je u tom periodu bilo 20 srpskih učenika, da bi 2004. škola spala na svega 15.
Iako tragična prekretnica u posleratnoj istoriji Srba na Kosovu, za ovo selo godine koje su usledile potom donele su i lepe vesti.
„U zadnjih desetak godina imamo trend rasta broja đaka. To su generacije koje su sada već zapošljene u selu. Dvadesetak njih iz sela radi u školi, rade u seoskoj ambulanti, pri Elektroprivredi, kosovskim institucijama. Svi oni su vezani poslom ovde, a i stvorili su porodice ovde. Usled toga je rastao i broj učenika“, objašnjava Igor Maksimović.
Precizira da se sada broj učenika stabilizovao i da se iz generaciju u generaciju kreće oko 50.
„Svake godine imamo po 5, 6 ili 7 učenika koji upusuju prvi razred“, dodao je Maksimović.
Crkvena Vodica, za razliku od drugih manjih sredina, ne spada u onu grupu sela smeštenih južno od Ibra u kojima je broj mladih višestruko manji starijih građana.
„Veća sela, poput Plemetine – nemaju puno veći broj dece u odnosu nas. Da li u Plemetini imaju oko 80 učenika srpske nacionalnosti, uglavnom su sve romska deca. Babin Most selo koje je takođe veće ima oko 80 učenika. Ugljare – selo koje je imalo po dva odeljenja u svakom razredu, sada je spalo sa na jednocifrene brojeve učenika u razredu. Trend opadanja broja učenika je u svim srpskim sredinama južno od Ibra, ali kod nas to nije tako“, ocenjuje Maksimović.
Sa druge strane, ovaj direktor ukazuje na problem nedostatka kulturnog života u Crkvenoj Vodici.
„Ovo je seoska sredina, nema nekih dešavanja. Ovde se bio organizovao folklor u prethodnim godinama. Sva deca su išla, međutim, to je prekinuto. Značilo bi da deca imaju bilo koju aktivnost, naročito posle škole“, ocenjuje direktor.
Mala pesnikinja sa Kosova ravna
Iste navode iznosi Mirjana Petrović, majka devojčice koja nastavu pohađa u školi u Crkvenoj Vodici.
Kaže da selu nedostaju osnovni uslovi za odrastanje mladih.
„Nema šta da se trenira, nema vannastavnih aktivnosti i zanimacija za mlade, Crkvena Vodica je, što se toga tiče, totalno izolovana, to je žalosno“, rekla je Petrović.
Upravo zbog toga, kako kaže, život njene ćerke – Kristine, koja pohađa sedmi razred, svodi se na odlazak u školu i povratak iz nje, uz povremeno druženje sa svojim vršnjacima.
„Kada je lepo vreme sa drugovima iz odeljenja izađu do česme, voze rolere, igraju se, ali se uglavnom sve svodi na učenje. Uglavnom je ceo dan u svojoj sobi gde uči i završava radne obaveze“, kaže Mirjana.
Kristina je, međutim, za monotoniju svakodnevice pronašla rešenje. Ova talentovana devojčkica se neretko, nakon završetka školskih obaveza, prepušta drugom svetu – književnosti.
Kristina je zaljubljenik u poeziju, a osim toga, oprobala se i u ulozi pesnika.
Pre četiri godine, kada je bila treći razred, napisala pesmu „Moje Kosovo“, za koju je na školskom takmičenju dobila pohvalnicu.