Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, nije se eksplicitno izjasnio po pitanju ulaska Kosova u Ujedinjene nacije. I dok je uoči obraćanja, domaćoj javnosti iz Njujorka poručio da ne postoji šansa da Beograd prihvati da Kosovo postane deo UN-a, pred međunarodnom zajednicom je ipak birao reči. U različitom obraćanju predsednika Srbije domaćoj i međunarodnoj javnosti, politikolog Ognjen Gogić, ne vidi ništa neobično, jer, kako kaže, nije novina da države vode politiku dvosmislenosti, a Srbija, dodaje, definitivno to čini kroz briselske pregovore.
Neizjašnjavanje po pitanju članstva Kosova u UN-u
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je 19. septembra u Njujorku za televiziju Pink, a uoči obraćanja na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, da ne postoji šansa da Srbija pusti Kosovo u Ujedinjene nacije, ali da će, sa druge strane, situacija i pritisci biti žestoki i veliki. Srpski predsednik je tada rekao da se Kosovo može prihvatiti kao realnost, kao i da se može prihvatiti da postoji Vlada Kosova koja se ni u čemu ne slaže sa Beogradom, ali da se ne može prihvatiti da Priština postane članica UN-a.
Nekoliko dana pre izjave u Njujorku, a tokom skupštinske rasprave o pregovaračkom procesu Beograda i Prištine od 15. juna 2021. do 1. septembra 2022. Aleksandar Vučić je izjavio da za mandata njegovog predsednikovanja, a to je još četiri i po godine, pored toga što neće biti priznata nezavisnost Kosova i Kosovo neće ući u Ujedinjene nacije.
Međutim, samo nekoliko dana kasnije, odnosno na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 21. septembra, retorika Aleksandara Vučića bila je nešto drugačija od one prema domaćoj javnosti.
Iako pred međunarodnom javnošću treba birati reči, ipak svoju težinu ima i ono neizgovoreno. I pored toga što se pitanje članstva Kosova u UN-u u srpskoj javnosti ponovo aktualizovalo, predsednik Srbije nije iskoristio priliku da se i u Njujorku o tome decidno izjasni.
Politikolog, Ognjen Gogić, smatra da je Vučićevo obraćanje na Generalnoj skupštini UN-a dvosmisleno, budući da nije direktno izneo stav da se protivi članstvu Kosova u UN-u, ali je sa druge strane, podvukao teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
“Ako razmišljamo o tome šta znači za Srbiju teritorijalni integritet, to su granice koje su Ustavom definisane. Dakle, to su granice postojeće Srbije u kojima sebe smatra kao državu. Tako da bi iz toga proizašlo, ako se poštuje teritorijalni integritet Srbije i suverenitet na celoj teritoriji da je onda samim tim Kosovo deo Srbije i samim tim ne može biti deo Ujedinjenih nacija. Tako da je on na neki način izneo šta je politika Srbije, a to je očuvanje teritorijalne celovitosti, što isključuje članstvo Kosova u UN-u. Međutim, sa druge strane, nije otvoreno rekao da je Srbija protiv i da će se boriti protiv članstva Kosova u UN-u i da bi recimo prijem Kosova u UN-u bio kršenje međunarodnog prava, kršenje Povelje UN. Tako da je u tom smislu važno ono što nije rekao predsednik. Da je to rekao, onda je to u potpunom neskladu sa briselskim procesom”, objašnjava Gogić.
Kontradiktorna politika
A čitav briselski proces, smatra Gogić, počiva na pretpostavci i na očekivanju da će Beograd i Priština da potpišu sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji. Prema njegovim rečima, taj sporazum zapravo znači da Priština i Beograd na međunarodnom planu mogu da funkcionišu i da budu deo istih međunarodnih organizacija i tela, iako se međusobno ne priznaju. Kao primer navodi Istočnu i Zapadnu Nemačku koje su potpisale sporazum koji im je omogućio da postanu članice UN-a, a da se pritom nisu međusobno priznale.
“Tako da oni koji su osmislili taj koncept, očekuju da zapravo Srbija i Kosovo postignu sporazum koji će biti neka vrsta defakto priznanja, ako ne de jure (eksplicitno), onda implicitno. To znači da Kosovo i Srbija mogu bez problema da postanu deo EU, ali i drugih međunarodnih organizacija. Nezamislivo je da Kosovo postane deo EU, a da prethodno ne postane deo UN-a. Tako da je Srbija time što je potpisala Briselski sporazum, a i uopšte ušla u taj briselski proces u celosti, nagovestila da će u jednom momentu da se saglasi, makar prećutno, sa tim da Kosovo postane deo UN-a.”
Na taj način, prema rečima politikologa, Srbija vodi kontradiktornu politiku, gde sa jedne strane priča kako čuva integritet, a sa druge ulazi u briselski proces koji je nespojiv sa očuvanjem integriteta.
“Tako da je govor predsednika Vučića (na Generalnoj skupštini UN) bio na tim linijama. S jedne strane kaže da čuva integritet Srbije, a sa druge ne kaže da je protiv članstva Kosova u UN-u. Ili ako bi rekao u UN-u da je protiv toga, onda neko iz EU može da pita: ‘a zašto je u briselskom procesu?’. To bi značilo faktičko ukidanje briselskog procesa i istupanje Srbije iz istog, a samim tim na neki način, prekid evropskih integracija Srbije.”
Po svemu sudeći, briselski proces treba da dovede do toga da Kosovo postane punopravni deo međunarodne zajednice. S tim u vezi, prema rečima Gogića, Vučić je na neki način u Njujorku, zbog obaveza prema Briselu koje je preuzeo, nagovestio da će da nastavi sa politikom normalizacije odnosa sa Kosovom koja znači postepeno priznavanje i postepenu integraciju Kosova u međunarodni poredak.
“To je zamisao. Oni koji su Srbiju i Kosovo uveli u proces žele to da vide na kraju i to je Srbija prihvatila, samo to nikada nije saopštila svojoj javnosti na taj način. Srbija sa jedne strane vodi zvaničnu politiku očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ali koraci koje preduzima kroz briselski proces, zapravo jačaju državnost Kosova kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu i Srbija to zna. U to ulazi očekujući da će da potraje dovoljno dugo da se javnost u Srbiji sa tim pomiri i da se onda to finišira bez nekih posledica na unutrašnjem planu.”
Kosovo se približilo UN-u
Ognjen Gogić ukazuje da Kosovo na različite načine može da se približi UN-u, ali i da na neki način ono ima defakto stolicu u ovom međunarodnom telu time što učestvuje u mogim njegovim programima. Dodaje da stolica u UN-u ne mora da znači članstvo, već posmatrački status, poput Palestine.
“Kosovo se jeste približilo UN-u, kao i UN Kosovu kroz različite programe koji nisu uvek do kraja statusno neutralni.”
Ipak, ono što Kosovo pre svega zanima, to je članstvo u UN-u i ono ne želi ništa manje od toga.
S tim u vezi, dodaje Gogić, ako Srbija ne želi Kosovo u UN-u, to bi trebalo jasno da stavi do znanja i da vodi aktivnu politiku sprečavanja da Kosovo postane deo međunarodne zajednice.
“Kada Srbija kaže da ne želi da Kosovo ima stolicu u UN-u, to je širi pojam. To znači da ne želi da bude niti posmatrač, niti na bilo koji način da se posmatra kao država, makar faktički”, zaključuje ovaj politikolog.
Inače, na skupštinskoj raspravi o pregovaračkom procesu Beograda i Prištine, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je da će prihvatiti predlog Narodne stranke i uputiti pismo UN-u i članicama Saveta bezbednosti da Srbija ne pristaje da Kosovo postane član UN-a.
„Meni nije problem i uputiću pismo ne samo Rusima i Kinezima, već i Amerikancima i Nemcima, ali nije u pismu, to im usmeno kažem, ali ako vama to nešto znači i da bih vam pokazao koliko poštujem tih dva ili tri odsto ljudi koji su glasali za vas, a poštujem, meni to nije problem. Poslao sam bezbroj pisama i bezbroj razgovora obavio i uradiću i to”, obećao je Vučić.
Međutim, javnost još uvek nije upoznata sa tim da li je predsednik Srbije to i učinio.