Kriza ne severu Kosova traje već nekoliko meseci. Pripadnici zajednica koje žive južno od reke Ibar imaju različite poglede na uticaj te krize na život njih i njihovih sunarodnika.
Veton Mujaj, direktor NVO „Oko Vizije“ iz Peći smatra da je kriza sa severu Kosova uticala na stopiranje infrastrukturnih projekata, ali ne i na međuetničke odnose u Peći.
„Situacija na Severu ima veliki uticaj na život građana, kao i poslovi i obaveze na centralnom nivou Vlade Kosova u odnosu na Sever i mnogi drugi elementi koji su za dobrobit gradjana ostavljeni po strani ili se realizuju sa zakašnjenjem. Verujem da u našoj opštini nema toliko veliku povezanost jer većina ljudi iz manjinskih zajednica u opštini Peć imaju veoma dobru integraciju kao i srpska zajednica u Goraždevcu. Mislim da u njihovom kretanju i komunikaciji nije bilo promena“, kazao je Mujaj za Radio Peja.
Mustafa Balje, novinar iz Prizrena smatra da situacija sa Severa nije uticala na međuetničke odnose u tom gradu i da svi treba da se ugledaju na Prizren i njegov multietnički život.
„Uglavnom svi konflikti se dešavaju zbog nekih pretenizija da se osvoji neka teritorija, to je neka nepisana definicija u tim konfliktima. Sa aspekta zajednica koje žive u Prizrenu mogu da kažem da mi možemo biti svima primer, to jest da se praktično ništa nije promenilo bez obzira na nestabilne odnose koji vladaju na severu Kosova. Zajednice rade svoj posao, komuniciraju. Od nevećinskih zajednica je bitno koliko su oni uključeni u taj sistem, koliko daju svoj doprinos i koliko se bore za ostvarivanje svojih prava“, kaže Mustafa za TV Prizreni.
On dodaje da ipak postoji neki vid strepnje da se situacija sa severa Kosova ne proširi, ali se nada da do toga neće doći.
„Milsim da je sever Kosova i političko pitanje, ali pre svega je pitanje suvereniteta, zato što tamo na Severu postoje neke strukture koje su možda finanasirane od spolja i koje na neki način žele da destabilizuju to područje, a sa druge strane bave se sivom ekonomijom. U tom kontekstu u Prizrenu mogu slobodno da kažem, Albanci, Bošnjaci, Turci, Romi i sve ostale zajednice žive normalnim životom, ali naravno strepe da se nešto ne desi, uvek postoji ta neka bojazan s obzirom na neka iskustva od ranije ali moje mišljenje slobodno može da se uzme kao primer. Naš život i suživot odavde, koji može fino u svim segmentima da se reflektuje i na sever Kosova“, rekao je Mustafa.
Kosovski premijer Aljbin Kurti je prethodnog meseca, tokom tenzija na severu Kosova, dao preporuku građanima da izbegavaju putovanje kroz Srbiju.
Međutim, Imer Sezairi iz Prizrena kaže za Radio Astra da je iz Francuske došao na Kosovo preko Srbije i nije imao nikakvih problema.
„Ja dolazim iz Francuske i svake godine putujem kroz bivše Jugoslovenske republike, Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju i tako do Kosova. I dan danas nisam imao nikakvim problema, iako je Vlada Kosova savetovala da se izbegavaju putovanja preko Srbije. Čak ove godine nije bilo ni gužve tako da smo iz Francuske nas tri šofera, ja i moja dva sina došli do Kosova za manje od 24 sata. Apsolutno nikakvih problema nismo imali, niti nekih političkih tenzija nije bilo, čak su i na granicama Srbije, Hrvatske i Slovenije bili veoma korektni i nisu nas zadržavali“, kazao je Sezairi.
Član savetodavnog veća za zajednice Saša Petrović kaže da je reflekcija tenzija na severu među zajednicama južno od Ibra ogromna i da su u tim trenucima Srbi južno od Ibra najmanje bezbedni zbog učestalijih napada Albanaca na njih i njihovu imovinu.
„Uvek kad imamo tenzije, bezbednosne probleme i incidente na severu, ta situacija se automatski negativno odražava i na Srbe koji žive južno od Ibra, na kompletno srpsko življe južno od Ibra. Gotovo po nekom automatiznu dešavaju se incidenti i južno od Ibra, gde imamo paljenje kuća čiji su vlasnici Srbi, verbalne provokacije, uvredljive grafite na zidovima kuća čiji su vlasnici Srbi, a neretko i oružane incidente gde su žrtve pripadnici srpske zajednice. Najgore od svega je što se takva krivična dela ne procesuiraju, istrage tapkaju u mestu i počinioci ili nikada ne bivaju identifikovani ili prolaze sa veoma blagim kaznama što je loša poruka za kompletno društvo. Takvi počinioci iz redova većinske albanske zajednice se u očima svojh sunarodnika Albanaca smatraju herojima“, kazao je Petrović.
Petrović dodaje da Srbi imaju gorko iskustvo nakon martovskog nasilja 2004-te godine kada međunarodni faktori nisu uspeli da zaštite živote pripadnika srpske zajednice.
„Kada razgovarate sa Srbima južno od Ibra većina njih je veoma zabrinuta u slučaju da se ponovi takva eskalacija kao marta 2004-te godine u slučaju velike eskalacvije tenzija na Severu, prosto međunarodni faktor ni ovoga puta ne bi bio u stanju da zaštiti pripadnike srpske zajednice“, kazao je Petrović.
Na osnovu mišljenja naših sagovornika može se zaključiti da se kriza sa severa Kosova različito reflektuje na gradove i zajednice južno od reke Ibar.