Piše: Dimitrije Mirković
Reke na Kosovu su ekstremno zagađene i ugrožene, mišljenja su ekoloških stručnjaka. Rečno korito Gračanke na Centralnom Kosovu protiče kroz nekoliko naseljenih mesta, a zbog industrijskih deponija i nepoznatih zagađivača preti da ugrozi i Crno more u koje se, preko Sitnice, Ibra, Morave i Dunava uliva, noseći sav otpad.
Više od 25.000 stanovnika Opštine Gračanica već dugi niz godina upozorava nadležne na ozbiljnu pretnju po njihovo zdravlje koja proizlazi iz prisustva jalovine iz rudnika Kišnica i kontaminacije reke Gračanke zbog ispuštanja različitih hemikalija.
„Generalno ja se sećam reke Gračanke iz svog detinjstva kao mesta gde smo se obično igrali, okupljali, gde je bilo živog sveta, gde je ekosistem živeo, gde se preko leta kada šetate ovuda čuo i kako se to kaže, zvuk žaba različitih, tu je bilo čak i riba“, kazala je Milena Zdravković iz Lapljeg Sela.
„Ja mislim da je ovaj miris, zapravo smrad se oseća već sedma godina, ako ne i više. Ali za sedam godina sigurno. Mi pretpostavljamo da je negde industrija neka koja ispušta otrovne hemikalije raznorazne u reku i da je to razlog što se oseća taj smrad. I analize koje su rađene unazad nekoliko godina pokazale su da postoje neke štetne hemikalije u vodi“, rekla je Gordana Đorić koja živi pored ove reke.
Reka Gračanka preko leta često ume da promeni i više boja, nekada je zelena, crna, bela, a prati je i nekarakterističan miris. Meštani su složni da je ispuštanje jalovine iz rudarskog kombinata Trepča glavni uzrok tome, ali i tajni zagađivač iz susedne Ajvalije.
„Ono što ugrožava Gračanicu jeste taj problem. Pitanje svih jalovišta koja su, odnosno industrijskih deponija jalovine iz rudarskog kombinata Trepča koja se nalaze u kompletnom slivu osim Novog Brda koji vuče prema slivu Binačke Morave sve ostale su u slivu Sitnice, odnosno Ibra i tu je negde ukupna količina od 150.000.000 tona jalovinskog otpada. To je deponija koja je samo delimično rekultivisana, konstantno sa nje imamo uticajem kiša spiranje otpadnog materijala u kanale oko nje, odatle u reku Gračanku, odatle i ona specifična ma šta vam pričali nije od toga, od toga je ona specifična boja reke Gračanke koja sve ide dalje do Lapljeg Sela pa do ušća u Sitnicu. Odakle i ona prašina koju svi u Gračanici odlično znate kad dunu vetrovi“, kazao je prof. Dr Aleksandar Ćorac.
„Već godinama unazad mnogi su se već bavili i problemom reke Gračanke. Što institucionalno, što kroz jedan sistem, drugi sistem, međunarodna zajednica, nevladin sektor, raznorazne strategije, raznorazne konferencije, protesti su se ovde održavali, ovo pitanje se stalno pokretalo, ali nikada se nismo pomakli dalje od toga da dođemo bar do predloga rešenja. Ko su direktni učesnici u zagađivanje reke Gračanke? Pa više ih je. Po nekim analizama koje su rađene prethodnih godina poznato je da su u reci Gračanki nalazi dosta tragova teških metala“, kazala je Milena Zdravković.
Prisustvo otrovnih metala i hemikalija može dovesti do prave ekološke katastrofe tako da ne čudi velika briga meštana po njihovo zdravlje. A da li je ovo samo problem meštana Gračanice, Lapljeg Sela i Preoca?
„Ovde se pored olovno cinkalne jalovine od prerade rude olova i cinka nalaze i sve one hemikalije koje su u tom procesu korištene. Pa tako imate i arsena i kadmijuma i sulfate i cijanide. Pazite, cijanidi koji se smatraju ekstremno jakim otrovima, nalaze se tu i ne samo u Gračaničkoj deponiji, već svuda gde su te flotacije bile. Soli cijanida su korištene u tom postupku flotiranja i nakon tog procesa one su išle u ta deponijska polja“, kazao je prof. Dr Aleksandar Ćorac.
„To je jedan deo zagađivača reke Gračanke. Drugi je svakako neuređena kanalizaciona mreža gde se direktno fekalne vode ispuštaju u reku Gračanku bez tretiranja, bez prečišćavanja. A kao treći, rekla bih i najpogubniji za sve nas ovde jeste nevidljivi. Zvaćemo ga nevidljivi zato što niko se do sada nije udostojio da nam kaže ko je zapravo industrija, da li industrija stoji iza tog zagađivanja, da li je u pitanju hemijska industrija, ako se po nekim nalazima tvrdi da to može da bude neki proizvođač lakova, boja. Nemamo ime firme, nemamo ime proizvodnje, nemamo ime osobe, ličnosti, da l to bio pravni zastupnik nekog ko učestvuje u tome. Sigurni smo da takvi zagađivači postoje, jer je nemoguće da tokom jednog perioda godine vi imate reku koja biva čista, dakle, mi smo u onom periodu kada su bile velike kiše juna meseca imali čistu reku, zato što je verovatno velika količina vode uspela da očisti korito. Međutim, posle izvesnog vremena suše opet dolazimo do toga da stanje u reci bude takvo da voda više ne bude bela, nego da bude mlečno bela, da bude čak između bele i plave, bele i narandžaste, što govori o prisustvu velikog broja zagađivača“, rekla je Milena Zdravković.
„Evo i sada osećamo miris i evo, baš mi je loše, što sad trenutno osećam ovaj smrad. Normalno i da se plašimo za svoje zdravlje. Ovde ima dosta i dece i ja ne mogu da razumem da stvarno se ne radi ozbiljnije na tom problemu i trebalo je to mnogo, mnogo ranije da se to reši jer sigurno da je i zdravlje ugroženo svim ljudima koji žive na ovom delu gde je reka zagađena“, rekle je Gordana Đorić.
Opština Gračanica ja već u nekoliko navrata poručila da je njihov prioritet rešenje problema jalovine, što bi rešilo i problem reke Gračanke. Rešenje sekundarnih zagađivača je takođe rešiv problem, ali je za to potrebna saradnja svih lokalnih samouprava, lokalnih institucija i međunarodne zajednice.
„Rešenje treba da postoji počevši od toga da onog trenutka kada sistem bude počeo da kontroliše pojedinca tada ćemo doći do rešenja. Sve dok pojedinac ima snagu da utiče na sistem mi nećemo doći do rešenja problema. Treba da se menjaju naše navike, jer i mi na neki način utičemo. Treba da se menja i da se ulaže u infrastrukturu. Da se upravo te fekalne vode pročišćavaju kroz kolektore, upijante, znači treba nam infrastruktura koja će se time baviti. Treba nam poštovanje zakonske regulative koja već postoji, koja je napravljena po ugledu na evropski sistem gde će svaka proizvodnja imati na neki način tretiranje otpadnih voda pre nego da ih ispusti u neki javni sistem što rekla bih da se ovde i ne poštuje toliko. To su neki od načina kako bismo mogli da dođemo uopšte do rešenja“, zaključuje Milena Zdravković.
„Pa mi smo se obraćali svima da kažem, unazad nekoliko godina. Stvarno smo se obraćali svima. Smatramo da ne može to samo opština da reši jer potrebna su velika sredstva. Tu moraju da se uključe i razna ministarstva, a na prvom mestu ministarstvo za ekologiju, ali naravno treba da podleže i neko iz međunarodne zajednice“, zaključila je Gordana Đorić.
„Ja znam da kod nas nije popularna ta priča promena svesti, ali nama po tom pitanju stvarno treba jedna promena svesti. Ključ jeste da mi shvatimo da društvo nisu tamo neki ljudi. Nama se kreira ta pozicija da neko drugi treba u tom društvu da odlučuje. Da neko drugi treba da, na kraju krajeva u takvom društvu i živimo. Društva koje je u rasulu. I uvek neko drugi preuzima i u naše ime odlučuje. Ja verujem da stvarno imamo, pa nadam se, verujem zbog budućnosti moje dece, zbog budućnosti naše ovde da imamo tu snagu da kapacitete iz sebe povučemo i da onda kroz tu promenu svesti izvršimo pritisak na one donosioce odluka“, rekao je prof. Dr Aleksandar Ćorac.
Sprečavanje ekološke katastrofe u Opštini Gračanica suočava se s brojnim preprekama, uključujući mali budžet Opštine, nedovoljnu nadležnost ministarstava, nezainteresovanost susednih opština i centralne vlade. Glavni problemi su niska svest o važnosti zaštite okoline i nedostatak političke volje.
