U intervjuima sa nekoliko relevantnih ličnosti sa Kosova, istaknute su različite perspektive o ulozi knjiga u povezivanju ili razdvajanju etničkih zajednica na ovom području.
Direktorica Regionalne biblioteke Azem Škreli u Peći, Šengil Kelmendi Gaši naglasila je da knjiga nikada ne bi trebalo biti sredstvo razdvajanja među etničkim zajednicama. Naprotiv, ona služi kao most koji zbližava ljude kroz prevođenje autorskih dela na različite jezike, omogućavajući tako dijalog i razmenu ideja među različitim kulturama.
„Tražeći ulogu knjige u odnosu zajedništva ili zbližavanja, kao i razdvajanja ili odlaska etničkih zajednica, onda se mora reći da se knjiga nikada ne posmatra kao sredstvo razdvajanja, odvajanja i odbacivanja među etničkim zajednicama. Doslovna knjiga po temi i razradi, po motivu i redosledu, nije toliko važna za autora koliko njen sadržaj. Dakle, ko god da je autor, bilo koje etničke zajednice, ovde u nama i šire, u kom suživotnom društvu, on mora biti most zbližavanja među etničkim zajednicama, kazala je Gaši za Radio Peja.
S druge strane, istoričar Aleksandar Gudžić iz Gračanice, upozorava na paradoks situacije na prostoru na kojem živimo gde pisana reč postaje predmet nesuglasica i politizacije. On ističe da su srpski pisci godinama izbačeni iz fondova Narodne biblioteke u Prištini, što je posledica političkih tenzija i populizma.
„Knjige bi generalno trebalo da spajaju sve zajednice na Kosovu i Metohiji ali mi živimo u jednom kosovskom paradoksu. Gde je pisana reč zapravo predmet nesporazuma i nesuglasica. Pa je tako godinama unazad Narodna biblioteka u Prištini kao jedna elitna obrazovna ustanova iz svojih fondova knjiga izbacila i izbacuje pojedine srpske pisce. Dakle sve je to posledica tog kosovskog paradoksa i populizma i ludila u kome živimo, u kome živimo u kome i u glavama naših intelektualnih elita, a trebalo bi da bude intelektualnih elita, još uvek je živo sećanje na rat i sve ono što se događalo devedesetih godina jugoslovenskom nasleđu. Ako mene lično pitate šta je zajedničko to je jedan pisac Ismet Kadar. To je jedan fantastični albanski pisac i odlično piše, njega čitam. Šta nas razdvaja, razdvaja nas viđenje prošlosti i pogled kako Srbi i Albanci vide budućnost. Dakle to je nešto što nas razdvaja”, rekao je za radio Goraždevac isotirčar Aleksandar Gudžić.
Mustafa Balje, pesnik i novinar iz Prizrena, za Radio Astra istakao je važnost knjiga u spajanju zajednica, posebno u gradu poput Prizrena gde žive različite etničke grupe. On je naglasio potrebu za angažovanjem više prevodioca kako bi se omogućilo šire čitanje književnih dela na različitim jezicima.
„Kroz pisanje sam upoznao mnoštvo divnih ljudi iz svih etničkih zajednica na Kosovu. Knjiga kao ljudska kreacija ne sme nas terati u torove, ne sme nas zatvarati, udaljavati od drugih i drugačijih. Ona širi horizonte, podseća nas uvek da pripadamo ljudskom rodu, da delimo univerzalne ljudske vrednosti, zajedničke strahove, ljubav, čežnju. Naš književni rad mora biti suštinska kreacija nikako nekakva parola, ni u kom slučaju poziv na mržnju, netrpeljivost. Nažalost neki iz našeg esnafa to ili nisu shvatili ili su bili podvrgnuti određenim političkim ideologijama i raznim izmima tu pisanu reč su zloupotrebili”, kazao je pesnik i novinar Mustafa balje iz Prizrena.
On dodaje da nama u ovom trenutku nedostaju prevodilački projekti knjiga.
“Vođen tom činjenicom nakon jedne moje knjige poezije “Leptiri po pločnicima” objavljenom na turskom, nameravam da se albanskoj čitalačkoj publici na njihovom jeziku obratim i predstavim izborom pesama, ujedno i svojim romanom “Prikazivanja jednog velikog leptira”. Smatram sebe privilegovanim što u skoro svim našim državama imam prijatelje sa kojima komuniciram, učestvujem u mnogim projektima koji imaju za cilj promociju književne reči. Lično sam sa još nekim prijateljima organizovao bar desetak susreta u Prizrenu, na kojima smo promovisali pisce iz skoro svih zajednica”, rekao je Mustafa.
Njegova poruka je čitajte knjige.
“Književnost može samo dobro uticati na čoveka. Nađite svoju knjigu makar i naručili elektronskim putem. To je znak da želite sebi promenu na bolje”, zaključio je Mustafa Balje.
Berat Batjua, iz izdavačke kuće “Fidani” iz Prizrena, istakao je da njihova izdavačka kuća objavljuje knjige na više jezika, što doprinosi ujedinjenju zajednice. Iako čitanje nije na optimalnom nivou, interesovanje za knjige je u porastu, a lokalna podrška iz opštinskih vlasti doprinosi izdavanju knjiga i organizaciji književnih aktivnosti.
„Izdavačka kuća „Fidani” objavljuje na više jezika, ne samo na albanskom, kada je u pitanju ujedinjenje zajednice, imajući u vidu da u gradu Prizrenu živi više zajednica.Imamo saradnju, ali ta saradnja nije na pravom nivou, jer je sada i tržišna ekonomija postala deo kulture. Već su formirana razna udruženja i nevladine organizacije, ali kakva god saradnja postoji, postoji književna saradnja uglavnom u književnim organizacijama, ali i na promociji knjiga različitih autora iz različitih sredina“, rekeo je Berat Batjua za TV Prizreni.
Ipak, saglasni su u tome da knjige imaju potencijal da spajaju zajednice i da je dijalog put ka boljem razumevanju i suživotu među etničkim grupama na ovim prostorima. Uprkos izazovima, književna scena ostaje aktivna, a knjige ostaju ključni alat u promovisanju različitosti i ujedinjenju zajednica.