Žene iskazuju spremnost da se uhvate u koštac sa odgovornim zadacima. Ne kalkulišu da se bave teškim, a često neisplativim poslovima, u kojima se ne kapitalizuju slava i društvena moć.
Uprkos brojnosti na ovakvim pozicijama, nejednake su u privilegijama u odnosu na muškarce i češće izložene kritikama, ali i stereotipiji. Od žene se istovremeno očekuje posvećenost porodicama, njena izvrsnost u ulozi majke, supruge, sestre, ili ćerke. I sve to u neumoljivoj statistici porasta femicida i nasilja u porodici, čija je žrtva, uz decu uglavnom ona.
U mesecu žena, kada se posebno ističe pitanje rodne (ne)ravnopravnosti, to su u Mitrovici upravo učinile predstavnice civilnog društva, medija, policajke.
Okrugli sto o položaju žena održan je u Severnoj Mitrovici u susret 8. Martu. Organizovao ga je naš portal, u okviru programa „Etikonekt“ medijske saradnje KoSSeva, Radija Goraždevac i Kim radija.
U redakcijama dominiraju žene, te je ovo opažanje poslužilo kao inspiracija za okupljanje četiri urednice, odnosno direktorice medija, koji izveštavaju na albanskom i srpskom jeziku: Bese Ljuci (Luci) iz „Kosovo 2.0“, Zorice Vorgučić iz RTV Kim radija, Jete Džare (Xharra) iz „Kallxo“ i Mirjane Milutinović iz Kontakt plus radija.
Uvodne panelistkinje su, govoreći o položaju novinarki, urednica i rukovodilaca žena u medijima, saglasne s tim da postoji nejednakost u odnosu na muškarce, ali i da se pred ženama postavljaju i brojni drugi izazovi.
Ljuci: Promeniti platformu nasilja, u patrijarhatu pate i žene i muškarci
Urednica portala Kosovo 2.0 Besa Ljuci, govoreći o nejednakosti položaja žena i muškaraca koji se pojavljuju u medijima, kazala je da iako u mnogim profesijama dominiraju žene stručnjaci, uključujući i politiku, u televizijskim političkim emisijama uglavnom se mogu videti gosti muškarci.
Iznela je lični utisak da joj često u ovim emisija smeta nasilni i jednostrani jezik.
Naglasila je da se upravo danas poklanja mnogo veća pažnja, kada su u pitanju očekivanja i kritikovanje – onome što rade žene i kako nastupaju, u odnosu na muškarce.
Primećuje da se istovremeno prema ženama izražava i mnogo veća mržnja i nasilje, posebno koji dolaze sa društvenih mreža, te da se treba postaviti i pitanje zbog čega i same žene u pojedinim situacijama izbegavaju da zauzmu svoje mesto.
Zato je potrebno uređenje i televizijskih platformi, kao i društvenih mreža i uopšteno – društva.
„Ne želim da budem deo nasilnog, jednostranog ambijenta“, kazala je Ljuci.
Ona istovremeno iznosi utisak da upravo žene dominiraju u terenskom novinarskom radu kada su u pitanju krize, ili teške teme, uključujući i etnička pitanja, primećujući da su upravo žene pažljivije u takvoj vrsti izveštavanja.
Portal koji uređuje Ljuci se bavi temama ljudskih prava i sloboda, sa posebnim akcentom na marginalizovane i ranjive grupe. Ona kaže da postoji tendencija minimiziranja značaja izveštavanja u čijem je centru građanin, ili diskriminisana grupa ili pojedinac.
„Što se više diskriminišu ove grupe ili građanin, zajednica i pojedinac koji koristi nasilje više profitira“, dodaje, primećujući da se to često povezuje i sa maskulinitetom.
Sa druge strane, ona, pak, smatra da u borbi za jednakost, žene ne treba da primenjuju grub, odnosno agresivan pristup, te da problem treba sagledati i sa šire strana patrijarhata koji i dalje dominira u društvu.
„Nisu samo žene te koje pate u patrijarhatu, već i muškarci“, kazala je Ljuci.
Džara: Potrebno da žene zauzmu svoje mesto i da se podigne galama
Nasuprot njoj, poznata kosovska novinarka Jeta Džara smatra da je potrebno podići galamu. Poručila je da žene moraju da zauzmu svoje mesto, te da ne treba podilaziti diskursu minimiziranja diskriminacije prema ženama, odnosno podleći obrascu normalizovane diskriminacije žena u radu i društvu.
Ona je istakla da je diskriminacija žena sveprisutna u raznim profesionalnim sferama kosovskog društva, i da je važno da se same žene trgnu i zauzmu za svoja prava, ukazujući na situacije u kojima rukovodilačke pozicije drže muškarci, čak i kada u toj instituciji ili telu dominiraju žene, od medija, preko zdravstva.
Tako je javni servis RTK, na kojem je godinama uređivala i vodila svoju autorsku emisiju „Život na Kosovu“ (Jeta në Kosovë), svojevremeno nazvala „Televizija muškaraca Kosovo“, upravo zbog dominacije muškog osoblja u odnosu na žene.
Iako se situacija promenila od nedavno kada je u pitanju uspeh da se u upravnom telu ove televizije imenuje oko 50% žena ekspertkinja, ona je, međutim, ukazala ipak na regresiju situacije u stvarnosti. Tako je konkurs obaran onda kada su uspešno prolazile žene za rukovodeće pozicije u ovoj medijskoj kući, ili smišljani izgovori kako jedna od njih ne može ipak da obavlja dužnost zbog mogućeg sukoba interesa jer se radilo o supruzi kosovskog ambasadora u Albaniji. U pitanju je bila pozicija za direktora Radio Kosovo. No, istovremeno je direktor RTK bez problema osoba koja je, kako je istakla Džara, istovremeno i bivši finansijer Samoopredeljenja iz inostranstva.
Štaviše, Džara je istakla da su tri žene odbijene za rukovodilačke pozicije pri RTK, iako su imale najviši broj poena na javnom konkursu, i za svaku su našli ‘obrazloženje’ na takav način da ponove konkurse.
Džara je kao problem navela i primere različitog finansijskog vrednovanja žena i muškaraca u medijima za isti posao, pod trivijalnim izgovorima.
No, kada je u pitanju slanje na radni zadatak na Sever, tada se bez problema šalju novinarke, dok muškarci rukovodioci piju kafu, dodala je.
Ispričala je i sopstveno iskustvo da je upravo njena poznata autorska emisija posle više godina skinuta sa RTK tri nedelje nakon što su izneli priču o onome što vide kao koruptivno poslovanje jednog od najvećih biznismena na Kosovu. Štaviše, ponuda je bila da njen muški kolega može da nastavi, ali ne i ona. „Ti ne možeš, on može“, rekli su joj.
Zato Džara ukazuje na potrebu podizanja ženskog glasa, ističući istovremeno vrednosti koje povezuju ženski profesionalni svet:
„Solidarne smo, istrajnije, nismo koruptivne“, poručila je.
Vorgučić: Ekspertiza a ne ženske kvote
Urednica Kim radija Zorica Vorgučić, iznela je nedavno neprijatno iskustvo kada ju je predstavnik međunarodne organizacije pozvao na događaj u Čaglavici koji je uključivao razgovor sa zamenikom kosovskog premijera. Deo poziva bilo je i obrazloženje da im je „potrebna jedna žena“, te da je ona to odbila.
„Bila sam u šoku. To mi se do sad nije desilo. Odbila sam da budem deo tog panela, smatrajući da ne pripadam tu, na takav način da govorim, već da postavljam pitanja. Zaista sam se osetila uvređenom. Ja nisam tu da popunjavam nečije kvote“, kaže.
Međutim, istovremeno je neprijatno bila iznenađena time što je druga panelistica isti poziv prihvatila uz obrazloženje da je svesna toga da se žene na događaje pozivaju samo radi ispunjenja ženske kvote.
Vorgučić, iako urednica, svoje radno vreme najčešće provodi kao reporterka sa terena iz Čaglavice, Gračanice, Prištine i severa. Prisetila se negativnog iskustva koje je imala u više navrata, uključujući i nasilje koje su primenile i same žene prema njoj.
Smatra da su novinarke na terenu hrabre i izdržljive, dok zaposlene u svojoj redakciji, uz direktora i još jednog urednika muškarca, takođe opisuje kao „glavnu snagu medija“.
Vorgučić je kao najdrastičniji primer nasilja prema novinarkama istakla ovonedeljeno fizičko nasilje obezbeđenja opštine Inđija prema novinarki lokalnog In medija Verici Marinčić, koje je zabeležila kamera, kada ne samo što joj nisu dozvolili da prati konferenciju za medije gradonačelnika pod izgovorom da nema akreditaciju, već su je uz uvrede i primenu fizičkog nasilja isterali iz opštinske zgrade.
Vorgučić je istakla da jedan od glavnih problema u radu lokalnih medija koji na srpskom izveštavaju sa Kosova ostaje upravo nedostatak komunikacije sa institucijama, kako na lokalnom, tako i na centralnom nivou, navodeći primer da opštinu u kojoj ona živi i radi, vodi žena gradonačelnica, ali da, kako je istakla, ima vrlo selektivan pristup prema medijima.
Sa druge strane, kao primer sa centralnog nivoa istakla je činjenicu da kosovski premijer Aljbin Kurti još uvek nije dao nijedan intervju lokalnom mediju na srpskom.
Još jedan problem za žene novinarke, kao i za ostale žene koje se nalaze na odgovornim radnim mestima, navodi Vorgučić u zaključku, jeste težina usklađivanja porodičnih i profesionalnih obaveza, sa čim se zapravo slaže većina sagovornica ovog okruglog stola, ali i istovremeno dodaje:
„Izabrala sam ovaj posao, volim ga“.
Milutinović: Žene u srpskim medijima na Kosovu opreznije, bez zapaljive retorike, sa osećajem prema publici
Direktorica Kontakt plus radija Mirjana Milutinović upravo ističe snagu ženskog novinarstva, ne samo u izdržljivosti, već i tome što primećuje da su novinarke opreznije, i da vode računa o tome da ne koriste zapaljivu retoriku, pre svega uključujući situacije kada izveštavaju o osetljivim temama i kriznim situacijama, u čemu se slaže sa Ljuci.
Sa istim je povezala i utiske o medijima koji izveštavaju na srpskom sa Kosova, a koji se tiču upravo, kako je istakla, opreznosti u izveštavanju, profesionalnog odnosa prema proveri činjenica i objektivnom sagledavanju događaja.
U pitanju se redakcije u kojima dominiraju žene, primetila je Milutinović, dodajući da čak i da se radi o slučajnosti:
„Prosto smo dovele svoje medije u poziciju da budu kredibilni izvori informacija i izvori kojima se služe i kosovski mediji i mediji iz Srbije“.
Milutinović je odala priznanje svojim koleginicama koje izveštavaju sa terena, ukazujući na iskustva novinarki tokom protekle godine – do dve, od kada se posebno izveštavalo o krizama koje smenjuju jedna drugu na Severu. Kao najekstremnije primere istakla je izveštavanje krajem maja prošle godine nakon instaliranja albanskih gradonačelnika u opštinske kancelarije.
I ona deli utisak upadljivog prisustva ženskih ekipa, podsećajući na nasilje iz tog perioda, pod čiji su se udar posebno našli mediji, ali i prenosi utisak svojih koleginica.
„Gotovo sve su mi rekle da posle maja više nisu iste. Svima su se životi promenili“.
Ukazala je na posebnu specifičnost lokalnih medija da „izveštavaju i služe jednoj zajednici, čiji su deo“.
„Između i Prištine i Beograda. I ja tu vidim snagu ženskog novinarstva. Žena koja ima osećaj prema publici, pre svega da profesionalno obavi svoj posao i iznese tačnu informaciju“.
Milutinović je u zaključku ipak ukazala na to da primećuje i da se izvlače i „poslednji atomi snage“ usled povećanja obima rada.
„Što ulazimo iz krize u krizu i što su novinarke deo svega toga prilikom izveštavanja, izvlače poslednje atome snage da svoj posao odrade kako treba“.
Osim dnevnog informisanja, koje uključuje često izveštavanje o kriznim situacijama, navodi da opterećenje predstavljaju i dodatne obaveze – u vidu drugih programa i projekata kojima novinarke, urednice i direktorice u medijima takođe moraju da budu posvećene, i koji su često njihovi izvori finansiranja.
Dodajući da je posao novinarki na terenu snaga u toj meri da se može definisati i kao „podvig“, Milutinović priznaje da se iz takve snage istovremeno rađaju i slabosti.
Usled prenatrpanih obaveza i trpi privatni život, posvećenost porodici, te upravljanje sa više obaveza, i potrebe da se prekida fokus sa jedne i prenosi na drugu obavezu – nosi stres.
Konačno, Milutinović koja 20 godina rukovodi lokalnim Kontakt plus radijem, dok je u samom mediju i duže, svedoči da i ne razmišlja o tome kako bi muškarci obavljali svoje obaveze.
„Verovatno laganije, verovatno bi imao više vremena. Verovatno bi ono vreme koje je posle 5 sati problematično za mene da radim, kada se posvetim kući i porodici, odmoru u krajnjem slučaju, muškarcima lakše“.
Nunan: Žene bolje u oblastima gde se brine o drugima
Marijana Pantić Nunan, volonterka udruženja za zaštitu životinja „Šapa“, istakla je da su žene bolje u oblastima gde se brine o drugima, gde se „daje sebe zarad drugih“.
„Mislim da su žene tu uspešnije, u oblastima koje su teške, mučne i bolne, žene tu ulaze, to nisu muški poslovi, to su prava mesta gde se žene najbolje pokazuju. Deliti pomoć u najbolnijim trenucima“, dodala je.
Upravo to dokazuje udruženje kojim Nunan i rukovodi i jedna je od osnivačica. „Šapa“ je volontersko udruženje, i u njemu rade isključivo žene – teške poslove – u fizičkom smislu, ali i zbog svakodnevnog stresa kojem su izložene, spašavajući pse, te čestim predrasudama i nerazumevanju okoline. Ono što ih na okupu drži jeste upravo empatičnost i ljubav prema ugroženim životinjama.
Povezala je svoje udruženje sa medijima jer oba posla podrazumevaju upravo pružanje servisa.
Nunan potvrđuje očiglednu diskriminaciju žena u svim sferama, ali i ukazuje na to da i same žene nesvesno podležu obrascu patrijarhata.
„Ono što je strašnije od diskriminacije je upravo prihvatanje diskriminacije, i mislim da to radimo nesvesno, zato što je patrijarhat jedino što znamo. Da li smo mi nekada živeli u drugačijem svetu? Jako je teško izaći iz toga“, objasnila je.
Kao primer je navela sam uvodni deo debate, u kojem, kako je objasnila, žene se pravdaju za to što su istrajnije, hrabre, pedantnije, dok će muškarci, sa druge strane samo reći „Tu smo zato što smo bolji“.
„Zato vam želim da izbacite iz sebe to što je patrijarhat usadio u vas da se pravdate, izvinjavate zato što ste bolje. Bolje ste, zato ste tu gde jeste“, istakla je Nunan.
Simić: Za borbu protiv nasilja potreban integrisan pristup – svi zajedno
Aktivistkinja Ženskog prava Ružica Simić se ne slaže sa ocenom da postoji podela na ženske i muške poslove, iznoseći sopstveni primer više funkcija i poslova koje je obavljala – od rukovoditeljke Crvenog krsta tokom ratnih godina, preko predsednice suda. Smatra da je oba posla podjednako uspešno obavljala i to u kriznim vremenima.
Ipak primećuje stereotip poslova koji se pripisuju muškarcima, a u pitanju su rukovodilačke pozicije, na kojima se suočavala sa neprihvatanjem dela svojih kolega.
Primećuje da je pitanje rodne ravnopravnosti postalo zapostavljeno u medijima usled visoke političke agenda koja diktira i medijsku, ali i da društvu nedostaje edukacija.
Iznela je i kritiku upravo na račun medija, odnosno samih urednica za, kako je kazala, izostanak zainteresovanosti da se prati nasilje u porodici, ukazujući pre svega na potrebu integrisanog pristupa borbe protiv rodnog i porodičnog nasilja, što uključuje više ustanova.
Potrebna je koordinacija i svi zajedno, navodi.
„Jer mene stvarno bolji, duša me boli da znam kroz šta prolaze žrtve nasilja. Ne odlučuje samo policija o tome. Na žalost, policija dođe tek onda kada dođe do ekspanzije nasilja. Žena trpi, trpi, e kad joj ‘odvali’ šamarčinu, pa mora kod doktora, pa joj slomi ruku“, kaže.
Mulići: Stvarna snaga žene u društvu se vidi u tome koliko je izraženo porodično nasilje
Pripadnica Kosovske policije regiona Sever koja se već decenijama bavi pitanjem porodičnog nasilja, Teuta Mulići (Mulliqi) naglašava da, iako joj se veoma dopalo to što se ističe snaga žene u društvu, sa druge strane zna da se njena snaga vidi zapravo u odeljenju kojim ona rukovodi.
„Kada žena probije led i prijavi nasilje u porodici. Nijedanput nisam evidentirala nijedan slučaj kako se on dogodio od početka. Svaka od žena je imala jedan ciklus nasilja dok se nije prelila poslednja kap u čaši da dođe u policiju i prijavi slučaj“, kaže Mulići.
Ukazuje na to da je i na Severu porodično nasilje veoma izraženo, iznoseći podatke za poslednje, nepune tri godine koliko radi na Severu.
„Od novembra 2022, do marta ove godine, prijavljeno je na regionalnom nivou 78 slučajeva porodičnog nasilja, što je veoma visok broj za malo mesto, ali se ja plašim više da je mnogo veći broj neprijavljenih slučajeva zbog svega što se dešavalo na Severu. Većina žrtava žena i deca nemaju snagu i hrabrost da dođu i prijave u policiju“.
Od iznešenog broja, u 99% slučajeva su žene.
Kao žrtve porodičnog nasilja upravo dominiraju žene, slaže se Mulići. Ukazuje na to da u takvim situacijama, žena nije ekonomski osnažena, samostalna, bez imovine je, čime se zapravo vraća ciklusu nasilja koje postaje sve jače.
Usled skoka stope femicida na Koaovu, Mulići tvrdi da se sada pribeglo znatno striktnijem primenjivanju sudske mere zaštite žene, pre svega mera zabrane prilaska nasilnika.
„Bili smo primorani da poboljšamo sprovođenje zakona u praksi i pritegnemo malo“, kazala je.
Ova policajka je apelovala na medije za povećanom saradnjom po pitanju borbe protiv porodičnog nasilja, naglašavajući da u njemu stradaju najslabiji, pre svega deca i žene. Ukazuje da je uloga medija takođe presudna, koji svojim izveštavanjem mogu da utiču na povećanje svesti da se o porodičnom nasilju ne sme ćutati.
Aljević: Zakoni dobri ali se ne primenjuju
Najmlađa učesnica, aktivistkinja u nevladinoj organizaciji ACDC, kaže da pre pozivanja na odgovornost bilo koga bi pozvala upravo na primenu zakona.
„Kosovski zakoni jesu poprilično dobri na papiru, ali su u implementaciji vrlo loši“, kaže.
Iako se Zakonom o radu i ravnopravnosti predviđa kvota od 50 odstvo žena na radnim mestima, u praksi je ta kvota znatno niža.
Štaviše, čak i onda kada se zapošljavaju žene na rukovodećim ili reprezentativnim pozicijama, iznosi primedbu da se primenjuje neselektivan pristup prema kvalifikacijama žena, već da se pre svega vodi računa o kvoti, upravo na uštrb kvaliteta.
Istakla je takođe i sopstveni primer, odnosa prema majkama, pri čemu je u pitanju manjkavost samog zakona.
Naglašava da je propušteno to da se zbrinu zaposlene u nevladinom sektoru koje postaju majke – kada im je potrebno plaćeno porodiljsko odsustvo usled brige o svojim bebama.
Aljević je mlada majka dvoje dece, i usled ovakvog zakonskog (ne)uređenja, zavisila je od „slobodne volje“ izvršnog direktora za to da li će da prima platu ili ne. Iako navodi da je naišla na razumevanje kod svog pretpostavljenog, istovremeno je istakla da ni on nije mogao drugačije da postupi već da se ona posle kraćeg odsustva vrati da radi, odnosno obavlja radne zadatke od kuće, ili da prekine radni odnos.
Aljević je posebno naglasila ekonomsku nezavisnost žena kao presudnu za njenu snagu, ali i potrebu da se na njoj radi od ranih dana detinjstva devojčice kroz vaspitanje.
Ono što se takođe u nastavku razgovora čulo od pojedinih učesnica, jeste to da vaspitni rad sa decom u porodici za rodnu ravnopravnost podrazumeva i vaspitanje muške dece i njihovu edukaciju, podjednako kao i ženske.
Takođe, jedna od ključnih poruka ovog ženskog susreta bila je:
Prošlo je vreme za kvotu, potrebna nam je supstanca