 promenili nekoliko timova, noseći istu štafetnu palicu: otvoreno pitanje statusa kako Kosova tako i srpske zajednice.){kind=link}
Piše: Dušan Janjić
Briselski dijalog, kao i prethodni pokušaji upravljanja krizom u odnosima Srbije i Kosova, mogu se odrediti, kao što je to i učinio Bljerim, kao kretanje u “zatvorenom krugu”. Pri tome su maratonci (pregovarači i fasilitatori) promenili nekoliko timova, noseći istu štafetnu palicu: otvoreno pitanje statusa kako Kosova tako i srpske zajednice.
U našem dopisivanju ukazivali smo na brojne, često iste prepreke pred maratoncima. U ovoj kolumni ukazaću na rizike koje sa sobom donose sledeće prepreke:
Prva – Po svojoj prirodi, kriza u odnosima Srbije i Kosova, Srba i Albanaca je dugoročna i spiralna. “Zatvaranje” jednog označava otvaranje novog kruga.
Do sada, maratonci potvrđuju ograničenu kreativnost i kapacitet za efektivno upravljanje ovom krizom. Istovremeno, maratonci su ispoljili zadivljujuću motivisanost i istrajnost da učestvuju u maratonu i da odlažu prolazak cilja koji bi bio označen natpisom “Dan posle”.
U tome su pokazali i izrazitu birokratsku kreativnost u isključivanju javnosti i “zaobilaženju” demokratskih procedura.
Moguće je da ovakva upornost i kreativnost proizlazi iz procene da bi prolazak kroz cilj označio kraj potrebe za maratoncima.
Informisanost, javna debata i proaktivna javnost su Conditio sine qua non izgradnje demokratije i stabilizacije mira u društvima podeljenim po etničkim linijama, u kojima je visok stepen etnocentrizma, etničke distance, nepoverenja i interesne sukobljenosti vladajućih politika.
S obzirom na to da su Kosovo i Srbija takva društva – Reson d’etre fasilitatora je da stvaraju uslove da se prepreke prevladaju.
O birokratskoj tajanstvenosti Briselskog dijaloga izjasnili su se i izjašnjavaju se mnogi, pa i Bljerim i ja u kolumnama KoSSev–a.
S obzirom na to da su etape maratona u kojima su glavni trkači na stranama fasilitatora, Mogerini i dvojac Borelj – Lajčak, doveli u pitanje kredibiltet “međunarodnog prisustva” (pre svega Kvinte, a kolateralno i UNMIK-a) – bilo bi uputno da fasilitatori prestanu sa sputavanjem demokratske javnosti, da se podrži slobodna razmena informacija o srpsko–albanskim odnosima, kao i o dometima Briselskog dijaloga, da se primerenim sredstvima obuzdaju ponašanja i narativi radikalizacije javnosti, a posebno dodatne eskalacije bezbednosne krize.
Na primeru primene uredbe CKB o RSD, pokazalo se da nije dovoljno da se pregovaračima upućuju uopšteni pozivi.
Mogli bi i fasilitatori da se neposredno uključe u intenziviranje kontakata donosioca odluka i stvaralaca javnog mnjenja Kosova sa onima na koje se date mere odnose.
Druga prepreka – reč je o uslovljavanju primene odredaba sporazuma njihovom “formalizacijom” do kraja 2024. Barem meni je jasno da je to jedno od obećanja fasilitatora koje se neće ostvariti.
Razočarani mogu biti samo oni koji su očekivali ostvarivanje ovog obećanja, a verujem da to nije vodeći pregovarač Kosova.
Na osnovu isporučivanja RKS tablica i aranžmana u telekomunikacijama i energetici, kao i sporenja oko uredbe o RSD ili najnovije “zavrzlame” oko ustavnosti predloga ili nacrta statuta ZSO – biće da će priča o “formalizaciji sporazuma” koristiti za odlaganje za preuzimanje odgovornosti za politički nepopularne odluke;
Treća prepreka – Vodećim pregovaračima je, sve vreme, od neposredne pa i životne vrednosti, da potvrde političku ulogu i moć na dolazećim lokalnim, a uskoro i na parlamentarnim izborima. Dakle, 2024. i 2025, biće godine nastavka “zapleta”.
Najnoviji podsticaj dodatnom zaplitanju dao je vodeći pregovarač Srbije.
Naime, Srbija je u prethodne dve godine istrčala jedan krug izbora, uključujući i potvrdu drugog predsedničkog mandata vodećeg pregovarača.
Pri tome, tema Kosova je sažeta u mantri: “Sprema se nova oluja i napadi na Kosovu”.
Decembarski izbori 2023, posebno u Beogradu, pokazali su da mobilizacija na temi Kosova i ukupni rezultat – nije ostvario želju vlasti “Srbija ne sme da stane”.
Vlast se dodatno zaplela u mreže izbornog inžinjeringa i političke kampanje.
Srbija će morati na nove izbore ove i naredne godine. Kupljeno je dodatno vreme za produbljivanje političke i socijalne krize u samoj Srbiji. To samo po sebi jača rizik od eskalacije bezbednosne krize.
O tome svedoči i sama najava novog pokušaja vlasti da se razmrsi klupko.
Kao što je poznato, predsednik Vučić je, 2. marta 2024, najavio “Odbranu od specijalnog rata Zapada protiv Srbije”. Po njegovom mišljenju, cilj ovog rata je da se vlasti Srbije nateraju na de facto ili de jure priznanje Kosova, da se odreknu od podrške Republici Srpskoj, da uvedu sankcije Rusiji i da primire “čelično prijateljstvo” sa Kinom.
Na kraju krajeva, da na vlast dovedu “Marionetski režim… kakav je postojao do 2012”.
Upečatljiv utisak ostavlja prepričavanje razgovora sa Mr Nobody, kome je Vučić, prema svojstvenoj tvdnji, rekao: „Radije bih umro na bilo koji način, nego što bih to što si mi ti rekao, prihvatio (navodno Mr. Nobody je sugerisao da se opoziciji prizna pobeda u Beogradu – D.J.) … daću sve od sebe, više nego ikada da se suprotstavim onima koji bi da sruše Srbiju i koji bi da unište Beograd”.
Uz pomoć medija i najaktivnijih glasnogovornika vlasti stvara se hladno ratovska atmosfera i najavljuje boj, u Beogradu, koji će odlučiti “ko je vera a ko nevera”.
U pozivu za ovaj obračun ugrađeno je odbacivanje de facto ili de jure priznanja Kosova.
To Vučić može da opravdava, u domaćoj javnosti, pozivanjem na tekst Ustava Srbije i zakletve koju je položio prilikom započinjanja drugog predsedničkog mandata (31. maja 2022).
Taj tekst glasi: „Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo.”
Problem je u ostvarivanju ovih obaveza. Uostalom, protekle godine pokazale su da predsednik ne može, na Kosovu, da organizuje izbore i referendum o amandmanima na Ustav Srbije, da bi pokušaj ostvarivanja najava slanja vojske i policije na Kosovo moglo da budućnost Srbije i Srba učini neizvesnijom nego što je danas.
Posle nedavne rasprave na Istočnoj obali, verovatno je da se ova “retorika” neće gledati samo kao “retorika za unutrašnju političku borbu”.
Sa svoje strane “Zapadu” je bačena rukavica u lice zbog organizovanja “Specijalnog rata”.
Kako nada posednje umire, nadam se da ćemo u narednim nedeljama svedočiti odgovorima o dogovorima, uključujući i prozvanog Mr. Nobody.
Nadam se da će se strasti i strahovi od gubitka vlasti smiriti, a da će se Srbija uputiti ka fer i demokratskim izborima.
Takođe, nadam se da će maratonci umanjiti rizik da kolateralna šteta bude “časni kraj” sadašnje etape maratona.