Upotreba veštačke inteligencije u novinarstvu treba da bude transparentna i u skladu sa etičkim normama, a novinar je dužan da naznači ukoliko je u kreiranju medijskog sadržaja koristio neki od AI alata, zaključak je sa jučerašnje radionice „Kako koristiti veštačku inteligenciju u novinarstvu“, koja je održana u Pres centru UNS-a.

Kako veštačka inteligencija transformiše redakcije i utiče na uređivačku politiku u medijima, koji su pozitivni i negativni aspekti veštačke inteligencije u novinarstvu, šta kaže etički kodeks o upotrebi AI alata u kreiranju medijskih sadržaja – pitanja su na koja su medijski stručnjaci odgovorili mladim novinarima i studentima novinarstva.

„Veštačka inteligencija se trenira na bazi postojećih znanja, a to treniranje je vrlo slično odgoju dece. Ako veštačku inteligenciju etički i korektno ‘odgajate’ ona će vam iste takve odgovore davati“, objasnio je ekspert za digitalnu transformaciju iz Sarajeva i doktorand na Fakultetu tehničkih nauka Aleksandar Mastilović.

Kako je rekao, nestručna primena veštačke inteligencije može da uzrokuje mnogo veću štetu neko korist.

„Veštačka inteligencija radi po principu statistika i verovatnoća. Pružiće vam najverovatniji odgovor iz baze znanja. Problem je ako su svi odgovori malo verovatni. Tada može lako doći do ‘halucinacija’, odnosno do situacije da nijedan odgovor nije tačan, ali veštačka inteligencija neće priznati da ne zna odgovor, i daće dezinformaciju“, rekao je on.

Mastilović je ukazao da veštačkoj inteligenciji ne treba „slepo verovati“ , a najbolje je da činjenice iz odgovora koji se dobijaju preko AI alata proverava čovekov um.

Veštačka inteligencija je moćna i dobra, odličan je asistent, naglasio je Mastilović, ali ne još uvek na onom nivou da samostalno odlučuje. Odgovornost je i dalje, kako je rekao, na korisnicima AI alata.

Naglasio je da AI neće zameniti novinare, ali da će novinare koji ne koriste veštačku inteligenciju zameniti oni koji je koriste.

Veštačka inteligencija menja DNK medija 

Prilikom korišćenja veštačke inteligenicije u okviru medijskih kuća, kako je rekao savetnik za menadžere i direktore i AI strateg Mark Brigs, postoje „ček liste“ kako bi zaposleni proverili da li su kao organizacija spremni za korišćenje veštačke inteligencije rekao je Brigs. Dodao je da postoje timovi koji u okviru organizacija eksperimentišu sa upotrebom veštačke inteligencije.

On je ukazao na to da veštačka inteligencija mnogo brže procesuira informacije nego čovekov um kao i na to da ljudi ne treba da „daju“ preveliku moć veštačkoj inteligenciji.

Još jedna prednost korišćenja AI alata u novinarstvu, kaže Brigs, je mogućnost da se publici plasiraju sadržajnije informacije.

On je istakao da je važno da novinari budu transparentni kada koriste veštačku inteligenciju prilikom kreiranja medijskoj sadržaja, a kao primer medija koji poštuje ovu odredbu naveo je „Njujork tajms“ u Americi.

Na pitanje da li su novinari u strahu da će izgubiti posao zbog veštačke inteligencje, Brigs je rekao da novinari nisu u opasnosti da izgube posao zbog zastupljenosti veštačke inteligencije u novinarstvu, ali da im preti opasnost od otkaza ako naiđe neko ko bolje poznaje veštačku inteligeciju i upotrebu AI alata.

„Velike organizacije će koristi veštačku inteligenciju da poboljšaju svoj rad, a ne da bi otpustili svoje radnike“, zaključio je on.

O pozitivnim aspektima korišenja AI alata u novinarskom poslu govorila je novinarka sajta UNS-a i doktorantkinja na Fakultetu političkih nauka na smeru Mediji i komunikacije Aleksandra Ničić.

„Kada se osvrnemo na gledišta medisjkih profesionalaca o korišćenju veštačke inteligencije možemo videti da ona sežu od potpunog “AI optimizma do AI pesimizma“ zaključila je.

Dodala je da je “tačka“ u kojoj se sva gledišta medijskih profesionalaca susreću kada je u pitanju korišćenje AI alata u novinarstvu to da veštačka inteligencija “menja DNK medija“.

Upotreba veštačke inteligencije u novinarstvu ne oslobađa novinara odgovornosti, navela je ona, i dodala da je novinar u obavezi da navede ako je u svom poslu koristio neki od alata veštačke inteligencije.

Kada se radi o dnevnoj informativi, važno je, kako je rekla Ničić, da se naznači koji je deo teksta autentičan, a koji sintetički, odnosno, koji deo teksta je kreiran uz pomoć veštačke inteligencije, a koji je proizvod novinarskog pera.

Ona je istakla da je važno da svaka redakcija uspostavi konsenzus o korišćenju veštačke inteligencije, što piše i u Pariskoj povelji koju su objavili Reporteri bez granica.

Ničić je prisutnima pokazala i kako mogu da primenjuju neke od najkorisnijih generativnih i analitičkih AI alata – poput onih za kreiranje kratkih inovativnih medijskih formi, ali i onih za transkripciju, automatsko dodavanje titlova, uklanjanje šuma okoline i proveru informacija.

Ona je ukazala na to i da su neke medijske kuće otišle korak dalje i uspostavile saradnju sa kompanijama koje razvijaju generativne modele. Proizvod ovakve saradnje su platforme generativne veštačke inteligencije.

„Primer su platforme sa interaktivnim člancima, za koje je Rojtersov institut za studije novinarstva u najnovijem istraživanju, koje je objavljeno ovog meseca, naveo da će biti sve učestaliji u medijima. To su članci koji omogućavaju interakciju sa imaginarnim AI novinarom, koji im pojašnjava detalje iz teksta u kome je svestrano obrađena neka tema.“

Rojtersov institut predvideo je, kako je rekla, i da će mediji ubuduće otići i korak dalje i koristiti tehnologije za kloniranje glasa novinara koji je napisao tekst.

Ipak, odgovarajući na pitanja prisutnih, navela je da AI neće moći da zameni novinare.

„Koliko god da veštačka inteligencija napreduje nezamislivo mi je da neki AI alat ide na teren i uzima izjavu od sagovornika, kao i da razlikuje on the records i off the records informacije“, zaključila je Ničić.

Profesor novinarstva na Univerzitetskom koledžu BEDER u Tirani Emirjon Senja osvrnuo se na primenu veštačke inteligencije u istraživačkom novinarstvu.

Nema opstanka novinarske profesije bez novinara

„Kada je AI postao trend među novinarima, nastao je zemljotres. Novinari su mislili da se razvija nešto što će ih sutra zameniti“, rekao je Senja.

Međutim, on ne veruje da će veštačka inteligencija zameniti ljude u medijskoj sferi, jer, kako kaže bez medijskih radnika novinarska profesija ne može da opstane.

On je prisutnima pokazao kako da koriste AI alate za analizu velikih skupova podataka i za njihovu vizualizaciju.

Naveo je i na koji način se najbolje može automatski perosnalizovati sadržaj, kako bi se što bolje uskladio sa čitalačkim preferencijama. 

Odgovarajući na pitanja prisutnih, naveo je da na fakultetu gde predaje sa studentima ne vežba svakodnevno primenu ovih AI alata zbog tehničnih nemogućnosti, ali da one koj i žele povezuje sa redakcijama u kojima bi to mogli svakodnevno da primenjuju. To je najbolji način sprovođenja studentske prakse i učenja o AI alatima.

Istakao je da Albanija u etičkom kodeksu nema odredbu za korišćenje AI alata, ali da je on više puta apelovao na medijsku zajednicu da se napravi iskorak ka tome. 

„Dipfejk“ – opasnost novinarstvu

Korišćenje AI alata uzrokuje kako pozitivne, tako i negativne aspekte, saglasni su sagovornici. O tome kako veštačka inteligencija može ugroziti privatnost pojedinca i autorska prava i šta je „dipfejk“, govorila je novinarka Medija centra Čaglavica i master odnosa s javnošću Katarina Marinković.

„Dipfejk je alat veštačke inteligencije koji se koristi za kreiranje video, audio zapisa ili fotografija koje izgledaju autentično, ali su sadržaji lažni“, rekla je Marinković.

Objašnjavajući kako dipfejk funkcioniše, Marinković je rekla da kao što ljudi prepoznaju lica svojih prijatelja, tako dipfejk algoritmi posmatraju hiljade slika i videa određene osobe. Što više podatka imaju, bolje razumeju kako ta osoba izgleda, kreće se, govori i kreiraju sadržaj koji je lažan.

Iako dipfejk, kako kaže Marinković, ima pozitivne aspekte primene poput filmskih efekata, često se koristi i za manipulacije i prevaru što predstavlja ozbiljan problem za društvo i medije.

„Koristi se za kreiranje lažnih izjava političara, novinara i drugih javnih ličnosti u cilju manipulacije javnim mnjenjem“, rekla je.

Navela je primer lažnog video snimka opozicionog političara Dragana Đilasa. TV Pink je emitovala video korišćenjem veštačke inteligencije gde je lažno prikazivala opozicionog političara kako izgovara reči koje nikada nije rekao.

Ovakvo korišćenje AI alata, kaže Marinković, ima za cilj da izazove skandale i manipulaciju, ali i da naruši ugled javne ličnosti, čiji je lik korišćen.

To je samo jedan od primera koje je Marinković navela na radionici.

Na samom kraju radionice, govornici iz Čaglavice, Beograda, Sarajeva i Tirane odgovarali su na pitanja prisutnih.

Moderatorka je bila Ana Petronijević Miškov.

Ova radionica je sprovedena u sklopu projekta „Kako koristiti veštačku inteligenciju u novinarstvu“, koji UNS realizuje sa Albanskim centrom za kvalitetno novinarstvo iz Tirane (ACQJ), Centrom za razvoj omladinskog aktivizma iz Sarajeva (CROA) i Medija centrom iz Čaglavice.

Pored Beograda, radionice će se održati u Tirani, Sarajevu i Čaglavici.