Profesor dr. Boško Milovanović, pesnik i univerzitetski profesor, održao je danas poetski čas u Goraždevcu, uz klavirsku pratnju Adema Mehmedovića, pijaniste svetskog kalibra. Program je organizovan u fiskulturnoj sali Osnovne škole „Janko Jovićević“, gde je Milovanović pred učenicima govorio stihove i podelio sa njima snažne lične impresije i sećanja. Za Radio Goraždevac istakao je koliko za njega znači povratak u ovo mesto.
“Pre 30 godina ja sam ovde bio vojnik. Dolazio sam u Goraždevac da bih video jednu crkvu brvnaru. A onda sam posle toga godinama dolazio u prisustvu mojih prijatelja koji su monasi u manastiru Visoki Dečani. A onda danas dolazim i kao neko ko kazuje stihove deci. Za mene je to posebna emocija. Onaj transfer koji sam ja dobijao kao dete od Mike Antića, Ljubivoja Ršumovića, Desanke Maksimović… Baš onako kako sam rekao na početku programa. U škole su dolazili pesnici, oni su neophodni da dođu u škole. I taj normativ koji mi danas postižemo ovde, u enklavi, time ne mogu da se pohvale ni mnoge beogradske škole”, kaže Milovanović za Radio Goraždevac.
Profesor Milovanović naglasio je koliko je ovakav program važan za učenike, ističući spoj poezije i muzike koji im je predstavljen.
“Pa, siguran sam da postoji ta jedna zdrava interiorizacija, taj transfer znanja iz oblasti poezije, muzike, stiha. Tako su oni danas mogli da čuju Manuela de Falja, mogli su da čuju delo Šopena. Imali su na repertoaru i pesme koje je napisao Aleksa Šantić, koje su opevane, pesme koje je napisao Branko Radičević, koje su opevane. Prosto, tražili smo repertoar koji je bio adekvatan i za đake i za njihove nastavnike”, rekao je profesor Milovanović.
On dodaje da je važno da institucije prepoznaju značaj ovakvih programa i da ih podrže, posebno kada vrhunski umetnici doprinose kulturnom životu u enklavama.
“Mi smo odgovorni da te standarde njima postavljamo. Ministarstvo kulture, Ministarstvo prosvete ponovo imaju zadatak. Imaju jednog sjajnog pijanistu, koji je svetskog glasa, koji dolazi u jednu enklavu na Kosovu i Metohiji da svira Šopena. Pa zar to nije dovoljno? Dobar znak. Savršen”, kazao je Milovanović.
Ističe i da su ga vedra lica učenika iz Goraždevca posebno ohrabrila, dajući mu, kako kaže, „vetar u leđa“ i potvrdu da je nastup bio uspešan zbog snažne razmene emocija.
„Večeras smo u Orahovcu, ponovo pevamo za naše Orahovčane. A onda, ako Bog da, 24. u Zubinom Potoku, 25. u Pasjanu. Pa eto, nadam se da ono što smo danas podelili sa publikom u Goraždevcu, da je ta emocija doprla do onih koji su nas ovde poslali i da oni identifikuju tu emociju, potrebu, i da nas ponovo angažuju i pozovu. Ali ova vedra lica koja sam danas video, meni daju vetar u leđa da je naš nastup uspešan, baš zbog toga što je bilo velike razmene emocija“, rekao je profesor Boško Milovanović.
Adem Mehmedović za Radio Goraždevac govori o svojim muzičkim počecima i neobičnom putu koji ga je doveo do svetske pijanističke scene.
Moji prvi koraci sviranja klavira izgledali su tako što sam ja počeo od starijeg brata koji je imao svoj školski bend. Oni su svirali rok, i ja sam tad prvo krenuo na gitari da učim akorde i sve. U Novom Pazaru tada nije bio neki prostor za klavir, neko ko bi mogao da me poduči, tako da mogu da kažem da sam samouk. To je interesantno jer sam postigao neke svetske uspehe, nagrade na pijanističkim konkursima i takmičenjima u svetu. To je sve zasluga mog „ludačkog“ vežbanja, od kada sam upisao srednju školu. Srednju muzičku sam upisao u Kragujevcu, kod profesorke Violete Vasiljević, direktnog potomka ruske pijanističke škole. Nakon toga sam upisao Novosadsku akademiju, kod profesora Milana Miladinovića, gde sam završio osnovne i master studije, i gde sam posle radio kao asistent na katedri klavira”, kaže Adem.
On dodaje da je njegovo muzičko putovanje tokom godina vodilo kroz najprestižnije akademije i zemlje sveta, gde je nastavio da gradi karijeru vrhunskog pijaniste i kompozitora.
“Posle dugog niza godina koncerata, takmičenja, festivala i projekata, odlučio sam da nastavim sa tim i upisao još jedan master na Mocarteumu u Salcburgu u Austriji, kod profesora Žaka Rujea. Zatim sam otišao u Kinu na još jedan master, ali sam u međuvremenu bio primljen na eminentni „Berkli koledž“, gde primaju samo 10 ljudi iz celog sveta, pa sam ostavio taj život u Kini i otišao u Ameriku. Posle toga sam otišao u Tursku, gde sam započeo jedan doktorat, potom se vratio, i već dugi niz godina imam koncerte i nastupam po svetu, regionu, po Balkanu — i sa Boškom i sam kao solo klavir. Imam dosta albuma koje sam izdao, jer sam i aktivan kompozitor. Moji koncerti su uglavnom klasična muzika, džez muzika i moje originalne kompozicije”, kazao je Mehmedović za naš portal.
Mehmedović ističe koliko mu znači što danas živi ono o čemu je maštao još kao dete.
“Stvarno mogu da kažem da živim život svojih snova. Oduvek sam želeo da živim od muzike, da sviram i nastupam. I isplati se trud — sećam se da sam od 8 do 12 sati dnevno vežbao godinama”, kaže Mehmedović.
Govoreći o koncertima koji su mu ostavili najdublji trag, Mehmedović otkriva i koja su mu izvođenja posebno ostala u sećanju.
“Najdraži koncert mi je u Kijevu, pre 7–8 godina, bila je neka neverovatna magija i vatra sa publikom. Jedan od omiljenih u skorije vreme bio je u Kosovskoj Mitrovici, pre dve nedelje, na otvaranju SPG festivala, gde sam izveo svoje nove kompozicije za sledeći album koji treba da snimim u Beogradu. Publika ih je prihvatila sa tolikom vatrom da su krenuli da me grle usred koncerta — nešto neverovatno”, dodaje on.
Mehmedović opisuje današnji nastup u Goraždevcu i oduševljenje koje je izazvao kod dece, ističući koliko mu znači njihova pažnja i reakcija.
“Bio sam rastopljen! Toliko dece, a svi drže pažnju. Kad sam svirao tog Španca, počeli su da se njišu, da prate — bilo mi je preslatko. Videlo se da su oči uprte u moje ruke, da ih zanima. Mislim da je naša misija predivna — da širimo lepotu u vremenu koje je teško. Da širimo kvalitet i istinu kroz umetnost”, kaže Mehmedović.
Na kraju, Mehmedović poručuje mladima da slede svoje snove, veruju u sebe i ne odustaju čak i kada rezultati nisu odmah vidljivi.
“Da idu za svojim snovima, za svojom najboljom verzijom sebe, bez straha. Da ne odustaju onda kada se čini da nema rezultata — upravo tada treba nastaviti. To je ključ”, kazao je Adem Mehmdović.
Profesor Boško Milovanović ističe da je ideja organizovanja današnjeg nastupa proizašla iz inicijative Kancelarije za Kosovo i Metohiju, na čelu sa Milenom Parlić, koja je koordinator za kulturu i odnose sa crkvom i baštinom, s ciljem da se umetnost približi meštanima Goraždevca, Orahovca i celog regiona.
„Kancelarija za Kosovo i Metohiju, na čelu sa Milenom Parlić, koja je koordinator za kulturu i odnose sa crkvom i baštinom na Kosovu i Metohiji, došla je na ideju da, zapravo, ovakav jedan vid nastupa pokloni meštanima Goraždevca, Orahovca, svim stanovnicima na Kosovu i Metohiji”, rekao je profesor Milovanović.
Ovaj jedinstveni poetsko-muzički čas u Goraždevcu pokazao je koliko umetnost može da inspiriše, poveže generacije i prenese znanje i emocije. Kroz stihove profesora Milovanovića i virtuoznu klavirsku interpretaciju Adema Mehmedovića, učenici i meštani doživeli su iskustvo koje će dugo pamtiti, dok je poruka o praćenju snova i posvećenosti poslužila kao snažna inspiracija mladim generacijama.
