Svetu arhijerejsku liturgiju služio je Mitropolit raško-prizrenski g. Teodosije, uz sasluženje više sveštenoslužitelja Srpske pravoslavne crkve. Liturgijsko bogosluženje svojim pojanjima ulepšali su bogoslovi Prizrenske bogoslovije. Obeležavanju slave prisustvovala je i Milena Parlić, zamenica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Među prisutnima na današnjoj slavi bili su i pripadnici grčkog kontingenta KFOR-a.
Mitropolit raško-prizrenski g. Teodosije obratio se vernom narodu besedom u kojoj je govorio o značaju sabranja u svetinjama, o životu i podvigu Svetog Joanikija Devičkog, kao i o snazi vere i istrajnosti pravoslavnog naroda na ovim prostorima.
“Blagodat Božja nas sabira na ovom svetom mestu, u ovom hramu raspetom i vaskrslom, porušenom, ali obnovljenom. Da se ovde svi zajedno molimo Gospodu, da služimo službu Bogu, da prinesemo beskrvnu žrtvu Bogu Njemu ugodnu i da ovde pokažemo da smo mi narod Božiji, telo Hristovo, Crkva Božija. Današnji praznik svetog Joanikija Devičkog, čije mošti počivaju ovde, duboko u grobu, ispod njegove crkvice koja je podignuta na ovom svetom mestu, okuplja nas da proslavimo onoga koji je celim svojim životom proslavio Boga”, kazao je Mitropolit Teodosije.
U nastavku besede, Mitropolit je govorio o čudotvornoj sili moštiju Svetog Joanikija Devičkog, svedočeći o brojnim isceljenjima i duhovnoj snazi koja iz ove svetinje vekovima privlači vernike svih slojeva, kao i o blagodati koju je svetitelj zadobio svojim podvigom i potpunim predanjem Gospodu.
“Na ovo mesto dolazili su mnogi: i vladari, i moćni, i bogati, i siromašni, i zdravi, i bolesni. Zaceljuju se moštima svetog Joanikija, jer su znali da iz njegovog groba, iz njegovih svetih moštiju, isijava Božija sila – sila koja krepi, koja osvetljuje, koja isceljuje, leči i teši sve ono što je čoveku potrebno u ovom životu. Mnogi su ovde našli isceljenje, a mnogi koji su se drznuli da prema ovoj svetinji i prema njegovom grobu postupaju nedolično, bili su kažnjeni. Sve to čini sveti Joanikije jer ima slobodu pred Gospodom. Tu slobodu zadobio je svojim podvigom i svojom žrtvom. Sve što je Gospodu predao, Gospod mu je uzvratio”, rekao je Mitroplit Teodosije.
U završnom delu besede, Mitropolit je govorio o stradanju Manastira Devič i celokupnog vernog naroda, ističući da svetinje opstaju i vaskrsavaju zahvaljujući sili Božijoj, kao i da jedino greh može udaljiti čoveka i narod od Boga i svojih svetinja.
“Manastir Devič mnogo puta je bio napadan, paljen i rušen, ali neprijatelji nisu uspeli da ga unište. Zašto? Jer je ovde prebivala sila Božija. Svako ko je to pokušao, naudio je sebi, a ne ovoj svetinji.I naš narod prolazi svoju Golgotu. Ali kao što kaže sveti apostol Pavle: „Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove?“ Isto tako i danas pitamo: ko će nas rastaviti od naših svetinja, od Kosova i Metohije? Niko, osim greha. Samo ako se sami odvojimo od Boga, ako skrenemo sa Njegovog puta, ako izgubimo ljubav i praštanje. Dokle god gledamo ka Istoku, ka Suncu pravde – Hristu, i dokle god dolazimo u naše svetinje raspetе i vaskrsle, ranjene i obnovljene, tada se i mi obnavljamo – pojedinačno i kao narod”.
Zaključujući besedu Mitropolit je naglasio da se vernost svetinjama na ovim prostorima danas najjasnije potvrđuje živom verom, ličnim dolaskom u manastire, molitvom i učešćem u liturgijskom životu Crkve, poručivši da se pripadnost svetinjama ne dokazuje dokumentima, već zahvalnošću Bogu, žrtvom i ljubavlju.
“Nikada nije toliko ljudi posećivalo naše manastire i svetinje na Kosovu i Metohiji kao danas. Ljudi dolaze molitvom i liturgijom da potvrde da ove svetinje pripadaju našem narodu. Bog, videći našu veru, žrtvu i ljubav, neće nas ostaviti. I neće biti potrebni nikakvi papiri ni rezolucije da potvrde kome ove svetinje pripadaju. Sve što je dobro – od Boga je. Zato treba da Mu zahvalimo na svemu što nam daruje. Neka vas molitvama svojim sveti Joanikije osnaži i blagoslovi, da se svojim domovima vratite ispunjeni radošću, ljubavlju i blagodaću Božijom, koja neka vas prati u sve dane vašeg života”, zaključio je svoju besedu Mitropolit Tedosije i čestitao slavu igumaniji Anastasiji i sestrinstvu manastira Devič.
Po završetku Svete liturgije i pričešća vernika, za sve okupljene priređena je i tradicionalna trpeza ljubavi u manastirskoj porti i konaku.
