Predstavnica NVO „Norma“, Virdžina Dumnica, istakla je da je cilj projekta osnaživanje žena kroz informisanje o njihovim pravima, posebno u oblasti nasleđivanja.
„Naša nevladina organizacija izašla je sa vodičem za osnovna prava na nasledstvo. Misija organizacije je da pomogne u ostvarivanju ljudskih prava, sa posebnim fokusom na žene i devojke. U okviru projekta, koji je podržan od strane UNMIK-a, sprovodimo radionice širom Kosova kako bismo žene upoznali sa njihovim pravima, posebno kada je reč o nasledstvu i imovini“, rekla je Dumnica.
Ona je dodala da žene često nisu upoznate sa procedurama, što dodatno otežava ostvarivanje njihovih prava.
„Mnogo puta žene ne znaju kakve su procedure kod notara i koja su njihova prava na nasledstvo. Naš cilj je da ih osnažimo, da budu informisane i da znaju kako da postupaju. Tokom radionice razgovarali smo i o nasilju nad ženama, koje je i dalje prisutno u društvu, i ukazali na značaj dosledne primene zakona kako bi se ono sprečilo“, naglasila je ona.
Direktorka NVO „Žensko pravo“ iz Severne Mitrovice, Ružica Simić, ocenila je da je interesovanje učesnica radionice veliko, posebno kada je reč o nasleđivanju i imovinskim pravima.
„Imali smo jednu lepu radionicu, bolje rečeno druženje, sa ženama iz Goraždevca, ali i sa predstavnicama sigurne kuće iz Peći. Zadovoljna sam interakcijom i zainteresovanošću žena za pitanje nasleđivanja, jer smo otvorili teme od pravnog okvira do prepreka kroz koje žene prolaze da bi ostvarile svoja prava“, kazala je Simić.
Ona je podsetila da je procenat žena koje poseduju imovinu i dalje nizak, što direktno utiče na njihov društveni i ekonomski položaj.
„Znamo da samo oko 20 odsto žena jesu nosioci imovine, što je veoma mali procenat. To utiče na njihov ekonomski status, položaj u porodici, a posebno u situacijama kada postoji nasilje, gde je njihov položaj dodatno otežan“, navela je Simić.
Poseban akcenat tokom radionice stavljen je na problem ličnih dokumenata, koji predstavlja ozbiljnu prepreku za veliki broj žena.
„Pokrenuli smo i pitanje ličnih dokumenata, građanskog statusa i državljanstva. Uočili smo da postoje tri grupe građana koje imaju probleme – oni koji su rođeni van Kosova, žene koje su se udale i došle ovde, ali nemaju poreklo sa Kosova, kao i oni koji imaju dokumenta iz paralelnih, odnosno srpskih institucija“, objasnila je Simić.
Prema njenim rečima, dodatni problem predstavlja rok od tri meseca za rešavanje ovih pitanja, koji je, kako ocenjuje, nerealan.
„Procedure su komplikovane i dugotrajne, a rok od tri meseca je izuzetno kratak. Tim ženama je potrebna pravna pomoć kako bi mogle da prikupe dokumentaciju i uopšte podnesu zahteve. To je trenutno jedan od najvećih i najurgentnijih problema“, upozorila je Simić.
Sagovornice su se saglasile da je neophodno unaprediti saradnju institucija i civilnog sektora, kao i dosledno sprovođenje zakona, kako bi žene na Kosovu mogle ravnopravno da ostvaruju svoja prava i poboljšaju svoj društveni i ekonomski položaj. Predstavljen j ei vodič za ostvarivanje prava na nasledstvo.
