Kako prenose prištinski mediji, predstavnici misije ocenili su da je situacija lošija nego tokom prethodne posete 2022. godine .
Predstavnica Evropske asocijacije novinara, Maria Čereševa (Cheresheva), izjavila je da je misija tokom boravka razgovarala sa novinarima, uključujući i novinare iz srpske zajednice, kao i sa predstavnicima institucija, te da je zabeleženo pogoršanje medijskog okruženja od 2023. godine .
Medijska pravnica Fljutura Kusari ukazala je na tri ključna problema: zakon o Nezavisnoj komisiji za medije (KPM), politički pritisak na javni servis RTK, kao i porast verbalnih napada na novinare.
Istovremeno, kako prenose Ekonomia Onlajn i Kljan Kosova, iz kancelarije premijera Aljbina Kurtija, nakon sastanka sa misijom, izražena je spremnost za saradnju u vezi sa novim zakonskim rešenjima, posebno kada je reč o zakonu o KPM-u, uz najavu inkluzivnijeg procesa izrade.
Međutim, predstavnici međunarodnih organizacija izneli su znatno kritičnije ocene kada je reč o odnosu vlasti prema medijima.
Gutjerez: Dva sata sa premijerom i zabrinjava to što je u potpunosti nesvestan neprijateljske klime prema novinarima
Predstavnik Evropske federacije novinara, Rikardo Gutjerez (Ricardo Gutiérrez), ocenio je da je situacija „veoma loša“, navodeći da premijer nije prepoznao postojanje neprijateljske klime prema novinarima, već ju je, prema njegovim rečima, „opravdavao“ .
„Sastali smo se juče sa premijerom, razgovarali smo nekoliko sati i, iz mog ugla, možda najzabrinjavajući zaključak tog sastanka jeste činjenica da premijer uopšte nije svestan, niti uzima u obzir ovu neprijateljsku klimu prema novinarima. Naprotiv, pokušavao je da je opravda. Ako su novinari napadnuti, možda je to zato što se ponekad napadaju i političari. Dakle, razmišljao je na način kojim opravdava takav odnos i jasno je odbio da to sankcioniše, iako smo tražili da osudi svaki vid negativnog javnog odnosa prema novinarima. On je to odbio da učini. Za mene je to jedan od najzabrinjavajućih nalaza ovog sastanka“, rekao je Gutijerez.
Kako prenose Koha i Gazeta Express, Gutijerez je rekao da je od premijera zatraženo da osudi javne izjave protiv novinara, ali da je to odbio, što je ocenio kao „potpuni nedostatak političke volje za unapređenje situacije“.
On je takođe ukazao na narative u javnom prostoru u kojima se novinari označavaju kao „srpski plaćenici“ ili „izdajnici“, što dodatno doprinosi neprijateljskom okruženju, prenosi Dukagjini .
Slične ocene izneo je i predstavnik Međunarodnog instituta za štampu, Džejms Vajsmen (James Wiseman), koji je ukazao na visok nivo nepoverenja i polarizacije između vlasti i medijske zajednice.
Kako prenose prištinski mediji, Vajsmen je pozvao vladu da obnovi dijalog sa novinarskim udruženjima, upozorivši da prekid komunikacije može dovesti do daljeg pogoršanja situacije, uključujući porast neprijateljstva i autocenzure .
Prema nalazima misije, iako postoje određeni pozitivni pomaci, poput toga da pravosudne institucije daju veći prioritet slučajevima koji se tiču novinara, opšti trend ukazuje na pogoršanje medijskog okruženja u poslednjih nekoliko godina.
Tokom boravka na Kosovu, misija se sastala sa predstavnicima vlasti, uključujući premijera, ali i sa predstavnicima pravosudnih institucija, među kojima su Sudski i Tužilački savet.
Predstavnici misije najavili su da će nastaviti da prate situaciju, dok će detaljan izveštaj sa preporukama biti objavljen u narednom periodu.
Vlada Samoopredeljenja optužena za „neprijateljsku politiku“, sloboda medija na najnižem nivou u deceniji
Kosovski premijer Aljbin Kurti i njegova stranka Samoopredeljenje već duže vreme demonstriraju ignorisanje i netrpeljivost prema medijima, naročito prema onima koji kritički izveštavaju o njihovom radu.
Kurti redovno izbegava pitanja novinara tokom javnih nastupa, a pojedine medije i novinare optužuje za navodne veze sa Srbijom. Tokom prethodnih godina zabeleženi su i pokušaji oduzimanja licence medijima, među kojima i slučaj televizije Kljan Kosova, kao i otvoreni bojkot pojedinih redakcija tokom izbornih kampanja. Kritike i pritisci nastavili su se i nakon izbora.
Situacija sa slobodom medija na Kosovu u 2025. godini ocenjena je kao alarmantna od strane medijskih eksperata, a nakon objavljivanja najnovijeg izveštaja Reportera bez granica (RSF). Kosovo je palo za čak 24 mesta na svetskom indeksu slobode medija, zauzevši 99. poziciju – najnižu u poslednjih deset godina i najlošiju u regionu.
Asocijacija novinara Kosova (AGK) upozorila je na „neprijateljsku politiku“ vlade prema medijima, navodeći brojne slučajeve političkih napada, etiketiranja novinara kao ’saradnika neprijatelja’, sve veći broj SLAPP tužbi (strategijskih tužbi protiv javnog učešća), otežan pristup javnim dokumentima i fizičke prepreke u radu novinara.
Nakon objavljivanja izveštaja RSF-a, predstavnici vlade i Samoopredeljenja reagovali su kritikama i protestnim pismom upućenim organizaciji, koja im je posredno odgovorila preko svojih aktivista da se pozabave popravkom situacije. Ipak, pritisci i targetiranje medija nastavili su se i nakon toga, a posebno su izraženi i u aktuelnoj krizi koja potresa Javni servis Kosova (RTK).
Uoči dolaska ove misije na Kosovo, koja je prethodno boravila i u Beogradu, Samoopredeljenje je pokrenulo novu kampanju targetiraja pojedinih medija i novinara nakon što je urednik „Kallxo“ Krešnik Gaši kazao da se na Kosovu poput „filmova o Džejmsu Bondu“, novac navodno distribuira „u vrećama“, tvrdeći da Milan Radoičić finansira ne samo srpske, već i albanske medije u Prištini, kao i „eksperte“ – novinare i advokate koji, prema njegovim rečima, plasiraju prosrpske narative o Banjskoj, uključujući i navod o agentu BIA sa novcem namenjenim novinaru. Ove tvrdnje su potom preneli pojedini albanski portali kao „uzbunjujuće“, a dodatno su ih amplifikovali aktivisti i poslanici Samoopredeljenja, optužujući pojedine medije i novinare da rade u interesu Srbije i njenih struktura, na šta je reagovalo Samoopredeljenje.
