Redovna godišnja skupština Evropske federacije novinara (EFJ) održava se 8. i 9. oktobra u Novinarskom domu u Zagrebu i okupiće oko 70 delegata i posmatrača – direktnih učesnika, dok će skupu putem interneta prisustvovati i znatno veći broj novinara, predstavnika novinarskih organizacija i sindikata iz cele Evrope.
Ovogodišnja skupština posvećena je boljoj zaštiti novinara i na njoj će, uz usvajanje redovnih godišnjih izveštaja o radu, biti održana i dva okrugla stola. Prvog dana će se razgovarati o pritiscima kojima su novinari izloženi, naročito poslenici „sedme sile” na Balkanu i u Belorusiji, drugog dana na dnevnom redu je okrugli sto o trendu polarizacije novinarstva i publike u vremenu porasta uticaja neliberalnih pokreta.
U radu skupštine EFJ u Zagrebu učestvovaće delegacija Udruženja novinara Srbije u kojoj su Jelena L. Petković, autorka istraživanja o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu i Metohiji, kao delegat UNS-a i Slobodan Ćirić, potpredsednik UNS-a, u svojstvu posmatrača. Osim planiranog izlaganja na okruglom stolu posvećenom pritiscima kojima su novinari izloženi, UNS je za ovaj skup pripremio i predlog rezolucije kojom se predlaže hitno formiranje međunarodne komisije za istraživanje ubistava i kidnapovanja novinara na Kosovu od 1998. do 2005. godine, čiji je autor Jelena L. Petković. Potpisnik predloga rezolucije uz UNS je i Sindikat novinara Srbije (Sinos), takođe član EFJ.
Organizatori redovne godišnje skupštine EFJ u Zagrebu su Hrvatsko novinarsko društvo i Sindikat novinara Hrvatske. Najavljeno je da će svečanom otvaranju 8. oktobra u zagrebačkom Novinarskom domu prisustvovati predsednik Republike Hrvatske Zoran Milanović, ministarka kulture i medija u Vladi Hrvatske Nina Obuljen Koržinek, predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bličer Bjeregard i druge visoke zvanice.
Predlog rezolucije na srpskom jeziku koja će biti predstavljena u subotu:
Predlog rezolucije o neodložnom formiranju Međunarodne komisije za istragu ubistava i kidnapovanja novinara na Kosovu od 1998. do 2005. godine.
Suočeni sa tragičnom činjenicom da više od dve decenije niko nije odgovarao za 19 od ukupno 20 ubistava, kidnapovanja i nestanaka srpskih i albanskih novinara i medijskih radnika i ekipe nemačkog magazina Štern, počinjenih između 1998. i 2005. godine na Kosovu (jedno ubistvo je rešeno pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
Zabrinuto konstatujući da nijedna radnja nije preduzeta kako bi se zločinci priveli pravdi ni nakon Rezolucije Skupštine Evropske federacije novinara donete maja 2018. godine kojom se traži brza i efikasna istraga ovih zločina;
Uznemireni što efikasnih istraga nije bilo ni nakon što su informacije o ovim zločinima uključene na Platformu Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara avgusta 2018. godine;
Uzimajući u obzir da je i decembra 2018. godine Ministarski savet OEBS-a usvojio Deklaraciju kojim poziva na javno i nedvosmisleno osuđivanje napada i nasilja nad novinarima i preduzimanje delotvornih mera kako bi se okončala nekažnjivost zločina nad novinarima;
Podsećajući da rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1738 iz 2006. i br. 2222 iz 2015. osuđuju nasilje i zloupotrebe počinjene nad novinarima i medijskim radnicima u situacijama oružanih sukoba, naglašavajući međunarodne obaveze da se stane na put nekažnjivosti i procesuiraju odgovorni za ova ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava;
Podvlačeći da Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1738 iz 2006. godine posebno podseća potpisnice Ženevske konvencije da imaju obavezu da traže i sude osobe za koje se tvrdi da su počinile ili su naredile izvršenje teškog kršenja ovih konvencija;
Ističući da Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 2222 iz 2015. godine ponovo potvrđuje da strane u oružanom sukobu snose primarnu odgovornost da preduzmu sve moguće korake kako bi osigurale zaštitu i onih „koji ostvaruju svoje pravo na slobodu izražavanja tražeći, primajući i šireći informacije na različite načine“, u skladu sa članom 19 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, i dalje naglašava obavezu članica da sprovedu nepristrasne, nezavisne i efikasne istrage i da počinioce takvih zločina privedu pravdi;
Konstatujući da je vladavina prava i istraga ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika bila u direktnoj nadležnosti misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) koja je imala izvršnu vlast od 1999. do 2008. godine;
Svesni da je od 2008. godine izvršna vlast vladavine prava i samim tim i odgovornost za istragu i procesuiranje ovih zločina prešla u ruke misije Evropske Unije (Euleks) i da takođe nije dovela do rasvetljavanja ovih zločina;
Imajući u vidu da je borba protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima i medijskim radnicima ključna i suštinski važna za zadovoljenje pravde, ali i neophodnost za dalju zaštitu medijskih profesionalaca, kao i da je privođenje pravdi odgovornih za te zločine ključni element u sprečavanju budućih napada,
Skupština Evrospke federacije novinara podseća na ove činjenice i traži:
1. U najkraćem mogućem roku formiranje međunarodne ekspertske Komisije koja bi istražila ubistva, kidnapovanja i nestanke novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine:
– nestanak novinara Ismailja Berbatovcija 23. jula, 1998. godine, kada otišao na novinarski zadatak;
– nestanak Đure Slavuja i Ranka Perenića, novinarske ekipe Radio Prištine, na novinarskom zadatku 21. avgusta 1998. kod Velike Hoče;
– kidnapovanje novinara Nebojše Radoševića i fotografa Vladimira Dobričića, na radnom zadatku 18. oktobra 1998. godine kod Prištine;
– ubistvo novinara Afrima Malićija, 2. decembra 1998. godine u Prištini;
– ubistvo novinara i šefa Kosovskog informativnog centra (KIC) Envera Maljokua 11. januara 1999. godine u Prištini;
– nestanak Ljubomira Kneževića, 6. maja 1999. u Vučitrnu, dopisnika srpskog nacionalnog dnevnika „Politika“ i novinara „Jedinstva“ iz Prištine;
-ubistvo dvojice novinara „Šterna“, Gabrijela Grinera, Folkera Kremera i prevodioca Senolja Aljita, 13. juna 1999. godine kod Prizrena;
– ubistvo Aleksandra Simovića Sime, novinara Medija ekšn internešenela, 21. avgusta 1999. godine u Prištini;
– ubistvo Krista Gegaja, urednika u RTV Priština, 12. septembra 1999. godine u Istoku;
– ubistvo Momira Stokuće, fotoreportera, 21. septembra 1999. godine u Prištini;
– nestanak Marjana Melonašija, 9. septembra 2000. godine u Prištini, novinara srpske redakcije Radio Kosova;
– ubistvo Šefkija Popova, 10. septembra 2000. godine u Vučitrnu, novinara “Rilinđe”;
– ubistvo Džemailja Mustafe, 23. novembra 2000. godine u Prištini, novinara lista “Bota sot”;
– ubistvo Bekima Kastratija, 19. oktobra 2001. godine kod Prištine, novinara lista “Bota sot”;
– ubistvo Bardulja Ajetija, novinara i kolumniste lista “Bota sot”, na koga je izvršen atentat 3. juna 2005. godine kod Gnjilana, a preminuo je 25. juna 2005. godine;
2. Da u se u rad međunarodne Komisije za istraživanje ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, uključe predstavnici EFJ-a, predstavnici lokalnih novinarskih udruženja, eksperti u ovoj oblasti, predstavnici međunarodnih misija koje su u pomenutom periodu bili stubovi vladavine prava na Kosovu (UNMIK i EULEKS), kao i predstavnici tužilaštva Beograda i Prištine.
3. Da se predstavnici Upravog odbora EFJ-a, u saradnji sa svojim članicama, aktivno angažuju na podizanju svesti i obaveštavanju javnosti o 19 nerešenih zločina ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, kao i da se aktivno angažuju na stvaranju uslova za formiranje međunarodne Komsije za istraživanje ovih zločina.
4. Da tužioci iz Beograda i Prištine sarađuju direktno ili uz posredovanje partnera od poverenja obe strane, na istrazi ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, kao i da redovno obaveštavaju javnost o napretku na tom polju;
5. Da Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu svojim mandatom obavezno obuhvati i slučajeve ubijenih i nestalih novinara i medijskih radnika;
6. Da Ujedinjene nacije sprovedu zaključke Savetodavne komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava (HRAP) objavljene u periodu od 2010. do 2016. godine, a u kojima HRAP konstatuje kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima u radu UNMIK-a, traži rešavanje slučajeva ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika u periodu kada je za istragu zločina bio odgovoran UNMIK i poziva misiju UN da javno prizna odgovornost za propust da sprovede efikasne istrage zločina tokom svog izvršnog mandata i odgovornosti;
7. Da Ujedinjene nacije omoguće obeštećenje porodicama žrtava, kao i da o tome obaveste javnost.
8. Da misija EULEKS i Savet ministara EU, pod čijim okriljem je mandat EULEX-a, ima obavezu da javno saopšte zbog čega u izvršnom mandatu EULEKS-a vladavine prava na Kosovu nisu sprovedene efikasne istrage ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika, počinjenih u periodu od 1998. do 2005. godine, kao i da Savet ministara EU istraži i ustanovi da li tokom izvršnog mandata za istragu ovih zločina, EULEKS počinio kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.
9. Da EU koja je preuzela obaveze da postupa u skladu sa međunarodnim rezolucijama, u potpunosti poštuje ove rezolucije i doprinese istragama ubijenih, kidnapovanih i nestalih novinara i medijskih radnika na Kosovu, kao i da o preduzetim koracima obavesti javnost.
Skupština poziva Upravni odbor EFJ-a da u saradnji sa drugim organizacijama, udruženjima, Savetom Evrope, Ujedinjenim nacijama i OEBS-om i drugim međunarodnim telima redovno prati istrage ovih ubistava, kidnapovanja i nestanaka i da o tome obaveštava javnost.