U okviru kampanje “16 dana aktivizma”, predstavnici misije Euleks, EU, Ministarstva pravde Kosova i nevladine organizacije “Žensko pravo” sprovode svoju kampanju protiv psihološkog nasilja nad ženama.
“Nema nasilja, nema modrica” naziv je kampanje koja je danas promovisana u hotelu “Emerald” u Čaglavici. Učesnici skupa su istakli da su psihološki oblici nasilja mnogo zastupljeniji i mnogo teži ali da se žrtve, zbog nevidljivih znakova, ređe usuđuju da prijave zlostavljača.
Milica Ristović, učiteljica iz Leposavića, je žrtva i fizičkog i psihološkog nasilja u porodici. Ona kaže da jedno uvek ide sa drugim.
“Za mene je to bilo veoma teško i smatram da žrtva ne može da prođe kroz takav period sama. Uvek treba još neko sa strane, zato što žrtva u jednom trenutku krene da krivi sebe. Uvek treba neko sa strane da kaže: ’Stani! Dosta! To nije tako, pogledaj i drugu stranu’”, rekla je ona.
Za izlazak iz nasilja Milica je imala podršku lokalne policije i Euleksa, ali ne i pravosudnih organa i socijalne službe.
“Naše pojedine sudije ne smatraju to kao nešto što je hitno, već (predmet) stoji u njihovim fiokama. Zatim, Centar za socijalni rad… To je isto jedna vrsta psihološkog nasilja. Zbog toga sam morala da se obratim NVO Žensko pravo i Ružici Simić, kako bih imala svedoka. Da li verujete da u jednoj državnoj instituciji morate da nađete svedoka da ono što je izrečeno, bude i potvrđeno?”, kazala je Milica.
U okviru kampanje koju sprovodi NVO “Žensko pravo”, širom Kosovske Mitrovice su postavljeni bilbordi koji ukazuju na problem psihološkog nasilja nad ženama.
“Da opet skrenemo pažnju da postoji psihološko nasilje, nevidljivo nasilje koje ostavlja daleko teže posledice na ženu. Potrebno je mnogo više vremena da žena izađe iz tog negiranja svoje ličnosti, kada ona više ne veruje sebi, kada ne zna da li je u pravu, kada još uvek veruje počiniocu nasilja da on sve zna, da je on uvezan u svim sistemima, da ima poznanstva”, navela je Simićeva.
U Centru za rodne studije su sprovedena istraživanja o tome kako mladi doživljavaju nasilje i kako se prema njemu odnose. Ljuljeta Demoli kaže da su rezultati poražavajući.
“Reči koje se koriste kod mladih su ’kučko’, ’kurvo’. To su neke veoma teške reči koje imaju rodni normativ i koje se koriste samo za žene i devojke, koje su dosta iritantne i prouzrokuju nasilje. Posle ovih reči može doći i do fizičkog nasilja”, rekla je ona.
Od pre dve godine u kosovskom krivičnom zakonu, nasilje u porodici je počelo da se tretira kao posebno krivično delo, pa se preopoznaje i psihološko nasilje kao oblik porodičnog nasilja, podsetio je danas Matijas Zander iz misije Euleks. On je rekao da je manipulacija žrtvama takođe oblik psihološkog nasilja.
“Ovde smo i da ukažemo na prepoznavanje te manipulacije koja se koristi od strane počinilaca prema žrtvi. Mi smo ovde da ukažemo na prijavljivanje psihološkog nasilja i takođe smo ovde da alarimiramo sve institucije od Policije Kosova, kancelarije Tužioca u vezi sa obavezama adresiranja psihološkog nasilja kao vrste nasilja u porodici”, kazao je on.
Uprkos promeni Ustava Kosova, potrebna je i promena odgovarajućeg zakonodavstva kojom bi se podržala borba protiv nasilja nad ženama, smatra Ružica Simić. Ona napominje da žena koja se osmeli da prijavi nasilnika i bori se za svoja prava postaje kriva, a ne žrtva.
“Vrlo često, i u institucijama i u porodici, u društvu, ona postaje problem. Ona ne postaje centar svih nas, zajedno da počnemo da rešavamo njene probleme, nego postaje problem. Zato je potrebno podizanje svesti svih građana, žena, ali i podizanje svesti o senzibilizacije i edukacije ljudi u institucijama, kazala je ona.
Zamenica ministra pravde i koordinatorka za nasilje u porodici Nita Šalja je rekla da na Kosovu postoji malo informacija o psihološkom nasilju kao vrsti nasilja u porodici.
“Za adresiranje ovog nasilja potrebna je reakcija policijskih službenika, krivično gonjenje počinilaca tih krivičnih dela, uticaj svih profesija, ali i sposobnost preživelih žrtava da prepoznaju psihološko nasilje”, kazala je ona.
Žrtve koje trpe bilo koji oblik nasilja mogu ga prijaviti Kosovskoj policiji na broj 192 ili u najbližoj policijskoj stanici.
Kampanja “16 dana aktivizma” trajaće do 10. decembra, kada će biti obeležen i Međunarodni dan ljudskih prava.