Bosiljka Vukanić iz Goraždevca već godinama pokušava da nađe posao ali joj to ne polazi za rukom. Kopije zahteva i papira sa kojima je aplicirala je iz godine u godinu sve više. Redovno aplicira za posao, obraća se institucijama ali posao pronalaze jedino oni koji pronađu vezu.
„Što se tiče zapošljavanja ovde u nasem selu uvek su prioritet stariji ljudi koji imaju više iskustva. Čak i ako nemaju dovoljno završenih škola ako su tu bili oni će ostati tu a za mlade se smatra da su malo neodgovorni nisu toliko radni i da neće raditi taj posao kao što će to raditi stariji. Evo ja već godinama pokušavam da pronađem posao ali ne uspevam. Gomilu zahteva sam slala, obraćala se institucijama ali posao pronalaze samo oni koji pronađu vezu“, kazala je za Radio Goraždevac Bosiljka Vukanić.
Kao i Bosiljka sa istim problemom se suočava i grupa mladih iz Goraždevca koja je završila studije. Među njima su najbolji studenti ali bez obzira na desetke, mesta ni za njih nema.
Marta Dašić iz Brestovika kaže da mladi odlaze sa ovih prostora u potrazi za poslom i boljim životom jer ga za sada ovde nema, a ni budućnost ne obećava.
„Najveći problem mladih ovde na ovim prostorima jeste zapošljavanje. U proteklih par godina veliki broj mladih je otišlo u potrazi za poslom i boljim životom jer ga ovde za sada nema, a ni budućnost ne obećava. Bez ikakve perspektive mladi su jednostavno izgubili svu nadu. I nama za sada nema života ovde, jer i ovi što se zapošljavaju to je uglavnom preko rodbinskih ili nekih drugih veza“, rekla je Marta Dašić.
Radio Goraždevac je tokom decembra istraživao problem nezaposlenosti mladih. Većina njih smatra da je politička pripadnost, odnosno stranačko zapošljavanje i veza u večini slučajeva neophodna.
Istraživanje je pokazalo da 46% ispitanika kaže da ne postoje uopšte jednaka prava prilikom konkursa za zapošljavanje, 36% da postoje delimično i 18% da ne postoje delimično.
Ispitanici su takođe rekli da nisu zadovoljni načinom na koji se zapošljavaju mladi i ugrožene grupe u svojoj opštini, kao i da uglavnom postoji protekcija prilikom zapošljavanja.
Prema rečima Danijele Portić, psihologa osnovne škole „Janko Jovićević“ u Goraždevcu, nezaposlenost u velikoj meri utiče na mentalno zdravlje, naročito kod visokoobrazovanih ljudi.
„Za mnoge ljude posao predstavlja način da zadovolji svoje bazične potrebe i to pored meterijalne sigurnosti i potrebu za ispoljavanje kreativnosti. Nezaposlenost u velikoj meri utiče na mentalno zdravlje, natočito kod visokoobrazovanih ljudi, dovodi do nezadovoljstva sobom, socijalne izolacije, anksioznosti, sniženog samopoštovanja, depresiju i druga emocionalna stanja“, kazala je Danijela Portić.
Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Kosovska Mitrovica koja je nadležna za područje Pećkog okruga dala nam je podatke koliko je trenutno nezaposlenih prijavljeno na evidenciji NSZ.
Na evidenciji Filijale Kosovska Mitrovica Nacionalne službe za zapošljavanje, koja je nadležna za područje Pećkog okruga, nalazi se 405 lica od kojih je 221 žena, koja imaju prebivalište na teritoriji Pećkog okruga (stanje na dan 30.11.2021. godine).
U periodu januar-novembar 2021. godine bilo je 39 slučajeva zapošljavanja lica sa evidencije NSZ kod poslodavaca sa područja Pećkog okruga.
Hadžere Turjaka iz centra za Socijalni rad u Peći za naš program kaže da su kriterijumi veoma teški i da je po nekad veoma teško izabrati porodice kojima je neophodna pomoć.
“Što se tiče porodica koje koriste socijalnu pomoć u regionu Peći ukupno ih ima sedam ipo hiljada, među kojima su razne nacionalnosti. Što se tiče srpske zajednice tu imamo 13 porodica koje koriste ovu pomoć. Socijalnu pomoć dobijaju siromašne porodice. Cilj socijalne pomoći je da se pomogne ljudima koji nisu u radnom odnosu i nemaju uslove za život. Socijalna pomoć deli se uglavnom najsiromašnijim porodicama na osnovu kriterijuma, koji su utvrđeni zakonom. Porodice apliciraju u centru za Socijalni rad, popune dokumentaciju koja je predviđena, onda ekipe dođu u kućnu posetu porodicama, i odrede slučaj kojem je potrebna ova pomoć”, objašnjava Hadžere Turjaka.
Zbog partijskog, netransparentnog procesa zapošljavanja, kako ističu naši sagovornici, s jedne strane, i nedostatka strategije za razvoj privatnog sektora u poslednje dve decenije, s druge strane, danas u Goraždevcu živi barem stotinak porodica manje. Radni odnos je u ovako tradicionalnom društvu povezan i sa stvaranjem porodice, te je usled ovakve situacije manje brakova i osetno manje đaka u školi. U prilog tome goviri činjenica da je broj učenika u OŠ “Janko Jovićević” drastično smanjen. Škola je pre 20 godina brojala oko 250, a danas jedva 100 učenika.
Međutim, pored svih opstrukcija mladi i danas žive u Goraždevcu, a da li će ostati u značajnoj meri zavisi i od nadležnih institucija, pre svih onih zaduženih za zapošljavanje.