Iinflacija na svetskom nivou dovela je do poskupljenja naftnih derivata, hrane za životinje i drugih dobara koji su potrebni za poljoprivrednu proizvodnju. Ovogodišnji prinosi su manji za 30%, pa zbog toga imamo porast cena hrane, kažu sagovornici Radio Goraždevca, TV Prizreni, radija Astra i radija Peja.
Na teritoriji Župe iznad Prizrena stanovništvo se pretežno bavi uzgojem voća. Rahman Ademi je jedini koji se u ovom kraju bavi uzgojem jagoda. On kaže da je zadovoljan pa i ostalim poljoprivrednicima preporučuje isto.
“Jedini sam koji uzgajam jagode u ovom kraju, na 35 ari površine i nadmorskoj visini od preko hiljadu metara. Sav prošlogodišnji rod sam prodao lokalnom stanovništvu i cena je bila prihvatljiva za mene i za potrošače i ljubitelje ovog voća”, kazao je Ademi.
Plasman je veliki problem, smatra Rahman Ademi.
“Najveći problem oko uzgoja malina je plasman na tržište i apelujem na ministarstva u Vladi Kosova da nam omoguće da lakše prodamo svoje kvalitetne proizvode. Jer nije samo da jagodu prodamo lokalnom stanovništvu’’, kaže Ademi.
On dodaje da je drugi problem to što stanovnici uglavnom poseduju male parcele, zbog čega nemaju pravo na subvencije.
“Drugi problem za bavljenje poljoprivredom u našem Župskom kraju je da su parcele male I da mi ne možemo da konkurišemo I koristimo neke subvencije što nam vlada nudi, a naravno preporučujem da može da se živi od uzgoja malina i jagoda, jer je ovo zdrava I nezagađena sredina imajući u vidu da se sve parcele u Gornjem Ljubinjnu nalaze na nadmorskoj visini od preko 1.000 metara što je idealno za uzgoj ove dve poljoprivredne kulture”, zaključio je Rahman Ademi penzioner iz Gornjeg Ljubinja.
Direktor za poljoprivredu i ruralni razvoj u opštini Prizren Bekhat Bitići kaže da je izuzetno važno što je opština Prizren ove godine puno uložila u kapitalne projekte koji će u godinama pred nama biti od velikog značaja za poljoprivredu.
“Angažovani smo na realizaciji projekata koje smo predvideli planom rada za 2022. godinu. Trenutno radimo na realizaciji kapitalnih projekata, možemo ih hronološki navesti. Ove godine smo završili oko 30 km seoskih puteva. Takođe smo u realizaciji kapitalnog projekta, otvaranju kanala za navodnjavanje poljoprivrednih površina i navodnjavanju zemljišta. Otvorili smo preko 3 km drenažnog kanala koji služi za uklanjanje vode tokom poplava. Radimo na projektima koje imamo od mlinova i usluga, imamo neke projekte koje smo već završili, neki su u procesu. Imamo četiri projekta koja se sufinansiraju sa poljoprivrednicima, neki su završeni, neki su u toku. Zatim imamo projekat sa sufinansiranjem za otvaranje bunara, ove godine u opštini Prizren smo planirali da otvorimo više od 76 bunara”, rekao je Bitići.
Bitići dodaje da su ovogodišnji prinosi manji od očekivanih, ali da je interesovanje za sejanje pšenice povećano za 30 %.
“Ovogodišnji prinosi nisu bili na nivou koji smo zaista očekivali. Očekivanje je bilo veće, ali atmosferske prilike ove godine nisu bile tako povoljne i prosečan prinos je negde oko 3300 kg po hektaru. Odnosno, nije onoliko koliko bi trebalo da bude u našim krajevima. Gledajući ovu ekonomsku krizu u našoj zemlji, interesovanje je ove godine poraslo za 30 odsto, odnosno veće je interesovanje poljoprivrednika za sadnju, posebno u sektoru žitarica – pšenice. Moramo imati u vidu da je i subvencija i podrška opštine veća, pa je to motivisalo poljoprivrednike da ove godine više sade”, zaključio je Bitići.
Jedan od stanovnika Prizrena Bajrami kaže da su poskupljenja počela pandemijom, ali da je potrebno kontorlisati rast cena.
“Pandemija je u poslovanju izazvala dosta poskupljenja u pogledu troškova. U poslovanju je bilo inflacije i inflacije će biti i dalje, na primer poskupljenje derivata, hrane za životinje koje imamo na farmi. Nadam se da će opština doneti promene u fiskalnoj politici ili politici cena sa kojima se suočava stanovništvo na Kosovu. Dobili smo subvencije od opštine, na primer seme kukuruza za pšenicu, za krave mlekare. Ali mislim da je najveći problem nekontrolisan rast cena”, rekao je Bajrami.
Farmer Naim Hodža iz okoline Prizrena kaže da je imao koristi od programa subvencija koje je pružila opština.
“Do sada uopšte nije bilo transparentnosti, ljudi su dobijali subvencije tri ili četiri puta. Ja sam zasejao 11 hektara pšenice, lubenice, do sada nisam dobio nikakvu subvenciju, ali sam sada prvi put dobio motokultivator. Zahvaljujem se načelniku opštine i svima koji su doprinijeli da se pomogne svima kojima je to u ovom trenutku potrebno. Nikada nisam imao nijednu žalbu. Moraju da pomognu onima kojima je to potrebno da bi im dali stimulaciju za rad”, rekao je Naim Hodža.
Bajram Krasnići poljoprivrednik iz okoline Prizrena kaže da je zahvalan na ovoj podršci i da mi je ova subvencija bila veoma potrebna.
“Imam dva hektara kalamoka, jedan hektar dinja, a posadio sam i 50 zlatnih paprika i drugo. Ovo je prvi put da sam pobedio i hvala im. Ovo je podrška poljoprivredi, pomoć seljanima nije loša. Ova subvencija od 50% nas je naterala da radimo više”, rekao je Krasnići.
Bogoljub Portić iz Goraždevca kaže da je sezona bila nepovoljna i da je bilo skoro nemoguće zaraditi.
“Sezona nije bila ni malo povoljna ni za kukuruz ni za pšenicu. Za ličnu upotrebu će biti hrane, ali nikakve zarade nema. Poskupljenje veoma loše utiče na poljoprivrednike, katastrofalno kada se uporedi cena veštačkog đubriva sa cenom pšenice ili kukuruza”, rekao je Portić.
Direktor za poljoprivredu u opštini Peć Tahir Šalja, tvri da je pomoć koju su institucije obezbedile poljoprivredncima tokom krize doprinela njihovoj održivosti.
“Uzimajući u obzir kapacitete koje imamo možemo reći d anije dobro, ali kada se uproredimo sa drugim opštinama onda možemo reći da se bolje nalazimo nego druge opštine. U našoj opštini ima dovoljno zasađenog kukuruza i pšenice. Ja pozivam sve poljoprivrednike da sade svoje površine, zato što subvencije će biti iste kao i predhodne godine, to mogu da kažem na osnovu informacija koje imam od ministarstva. Napravili smo dva kanala iz Pećke i Dečanske Bistrice. Smatramo da narednih dve godine da će biti sve pokriveno sa sistemom navodnjavanja, što je veoma velika pomoć za poljoprivrednike u opštini Peć”, kazao je Šalja.
Cene hrane počele su da rastu na svetskom nivou zajedno sa početkom pandemije korona virusa, a nastavile se ratom u Ukraini.