Žestoke kritike opozicije na sednici kosovske skupštine, a koju su poslanici zatražili sa zahtevom da se upoznaju sa trenutnim stanjem u dijalogu Beograda i Prištine, ali i sa novim evropskim predlogom, pomogle su u ponedeljak kosovskom premijeru da se, po prvi put, „otvori“ i javnosti predstavi delić sadržaja predloga koji podržavaju Francuska i Nemačka. On je „uzmi ili ostavi“ i o njemu ne može da se „razgovara i pregovara“, a Kosovo ne može da kaže „ne“ jer je upozoreno na kontrakaznene korake kao posledicu. A kako je onda kao takav „dobar kao osnova“? – upitala ga je opozicija i Gde je tu uzajamno priznanje sa Srbijom?, a Kurti kaže da je „de fakto pravno i političko priznanje neosporno u tekstu predloga“, a da je u pitanju, do sada, prvi dokument koji se fokusirao na spoljne, međunarodne odnose između Kosova i Srbije.
Tako je počela nedelja za nama, a nastavila se ponovo temom o eksproprijaciji, ali i obeležavanjima Dana državnosti – u Beogradu. Dva dana kasnije slavila je i Priština, a istog dana stigla je i potvrda o još jednom susretu Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.
Nizom aktivnosti, srpski zvaničnici obeležili su u sredu, 15. februara dan državnosti Republike Srbije i praznik Sretenje. Premijerka i ministri polagali su vence na spomenicima, a predsednik odlikovao „zaslužne pojedince i institucije“.
Jednu od njih, i to zlatnu za hrabrost, namenio je i Dejanu Pantiću – bivšem pripadniku Kosovske policije, a čije je hapšenje prethodno u decembru, bio povod za podizanje barikada na Severu.
Sada je u kućnom pritvoru, pa je medalju u Predsedništvu, negde oko podneva, primio njegov sin.
A za to vreme u Leposaviću se vodila diskusija – javna rasprava o eksproprijaciji upravo zemljišta u selima ove opštine. U pitanju je prva rasprava na Severu, na koju je kosovska vlada, tek pošto je već eksproprisala zemlju, poslala troje predstavnika iz Odeljenja za eksproprijaciju. Pariralo im je više advokata, meštana i čelnici lokalne samouprave.
Na sve njihove, konačno, direktne kritike „činjenice da se radi o nezakonitom oduzimanju imovine“, jer u ovoj eksproprijaciji kosovska vlada nije ispoštovala procedure, kao ni prava vlasnika parcela, predstavnici iz Prištine nisu odgovarali.
Više puta su konkretno upitani i Šta se tačno gradi na brdu od 83 hektara koje spaja selo Dren i Lešak?, jer upravo svrha za koju se ekspropriše zemlja ne znaju ni vlasnici parcela, do samo kraja držali su se samo toga da je u pitanju „izgradnja, asfaltiranje puta, proširenje i to za građane i ekonomski razvoj“.
Ovi drugi im nisu poverovali, jer su prethodno na terenu, početkom ovog meseca, saznali da je u pitanju još jedna policijska baza – pa su jednoglasno poručili da žele da se čitava situacija vrati u pređašnje stanje, da se ukinu obavljene radnje, da se policija, građevinske mašine i svi drugi sklone sa lica mesta i da se seljanima omogući da svoju zemlju koriste kao i uvek.
Ista rasprava najavljena je i za sutra, 21. februar, ali u opštini Zubin Potok.
Nastavak tog istog dana potom su zabeležili protesti – u Prištini protiv Zajednice srpskih opština, a u Beogradu za ostavku ili promenu politike predsednika Aleksandra Vučića – „Stop Vučićevoj izdaji Kosmeta“.
U Prištini se završio mirno, a organizovali su ga studenti sa jednom ključnom porukom – „da nisu za nikakav vid jednonacionalnog udruženja“, ali da bi bili za uzajamno priznavanje diploma.
Sa druge strane, u Beogradu je bilo na ivici incidenta. Okupljeni građani su u jednom momentu pristigli ispred Predsedništva gde su uzvikivali „Gde je Vučić“ i „Izdaja“, „Kosovo je srce Srbije“, a srušili su i ogradu ispred ove zgrade. Od čitavog događaja ostale su slike karabina na zadnjem sedištu auta i troje uhapšenih.
Iz Predsedništva je potom poručio da je država spremna da reaguje veoma brzo, efikasno i odgovorno, za one koje misle da mogu da uruše Srbiju „neistinama, pretnjama, vezama u stranoj zemlji, podrškom koju imaju u novcu“ – „Ti da pobede Srbiju ne mogu nikada“, naglasio je.
U istom obraćanju najavio je put u Minhen koji je usledio za dva dana – 17. februara, odakle je potom najavio „dobre vesti za građane koje se tiču KiM“, a to je još jedno, kako je kazao potom, 28. povlačenje priznanja.
Sa druge strane, Aljbin Kurti i Vjosa Osmani su na 59. Minhensku konferenciju otišli dan kasnije, jer su u Prištini obeležili 15. godišnjicu od jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti.
Počeli su od ranih jutarnjih sati, zasedali u skupštini i vladi, odavali počast kod spomenika, a policija i KBS defilovali su gradskim trgovima.
U svoj euforiji među albanskom zajednicom na Kosovu, tako su se jedna albanska a jedna kosovska zastava našle tik uz kapiju manastira U Zočištu. O tome se policija koja ga čuva, do danas nije oglasila.
Istog dana, iz Brisela je stigla potvrda da će se Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić sastati 27. februara, da će sastanak trajati celog dana, te da je na stolu evropski predlog – za koji se šef evropske diplomatije, Žozep Borelj, nada da će dvojica lidera prihvatiti.
Na tom sastanku mora da se govori o Zajednici srpskih opština, ali je Srbija spremna i da radi na implementaciji francusko-nemačkog sporazuma ali po „redosledu poteza“, kazao je potom srpski predsednik.