Prema podacima UNHCR, tokom 2022. godine samo 204 osobe iz nevećinskih zajednica vratile su se na Kosovo. U pitanju je 155 Srba, 25 Aškalija i Egipćana, jedan Bošnjak i 17 Roma, podaci su kancelarije Kosovskog ombudsmana.
Uzurpacija imovine i oduzimanje prava na posed, neizvršenje sudskih odluka koje se najčešće odnose na nepokretnosti, nedostatak pristupa obrazovnim institucijama, nezaposlenost i loše ekonomske prilike i socijalno stanje, infrastrukturni problemi, kao i kršenja jezičkih prava – problemi su sa kojima se suočavaju povratnici.
Aktuelni problem je i obezbeđivanje ličnih dokumenata sa kojim se suočavaju raseljena lica i izbeglice sa Kosova, kao i građani četiri severne opštine, o čemu je ombudsman podsetio i na to da je već o tome izveštavao u prethodnim godišnjim izveštajima.
Izneli su i statistiku. Između ostalog vida pomoći, ministarstvo je izgradilo 19 kuća, a u, kako se objašnjava petoj fazi, za korisnike je izgrađeno 35 kuća koje su opremljene nameštajem i električnom opremom.
Inače, od ukupno 1595 podnetih žalbi ombudsmanu Kosova, Srbi su podneli 77 u okviru 144 žalbi pripadnika nealbnaskih zajednica. Međutim, samo je 676 prihvaćeno, od čega 56 žalbi koje su Srbi podneli. Primljene žalbe se odnose na integraciju povratnika, imovinska prava, obrazovanje, nepotpunu primenu uredbi o upotrebi jezika, kao i na probleme u vezi sa pribavljanjem lične dokumentacije za lica koja su živela na Kosovu do 1999. godine, za njihove supružnike i decu.
Većina kolektivnih centara je zatvorena do 2021. godine, pa je ostalo da se obezbedi stambeni smeštaj za još 139 ljudi, koji i dalje žive u kolektivnim centrima na severu Kosova: U Severnoj Mitrovici 21, Leposaviću 71, Zubinom Potoku 20 i Zvečanu 27.
Na osnovu informacija koje je Kancelarija ombudsmana dobila od organizacija civilnog društva koje se bave pitanjima raseljenih lica i njihovog stambenog zbrinjavanja, u partnerstvu sa UNHCR, planirano je da tokom 2022. godine preostali kolektivni centri budu zatvoreni i da se za raseljena lica obezbedi stalan smeštaj na osnovu plana Ministarstva za zajednice i povratak (MZP) i opština na severu Kosova, ali do kraja 2022. godine to nije realizovano, navodi se u izveštaju Ombudsmana.
Zatvaranje kolektivnih centara je višegodišnja najava Ministarstva za povratak u godišnjim izveštajima
Sa druge strane, u istom se izveštaju tvrdi i to da je primećena veća posvećenost kosovske vlade, kao i Ministarstva za zajednice i povratak, koje je pomoglo i pružilo podršku svim povratnicima na Kosovu.
Izneli su i statistiku. Između ostalog vida pomoći, ministarstvo je izgradilo 19 kuća, a u, kako se objašnjava petoj fazi, za korisnike je izgrađeno 35 kuća koje su opremljene nameštajem i električnom opremom.
Većina kolektivnih centara je zatvorena do 2021. godine, pa je ostalo da se obezbedi stambeni smeštaj za još 139 ljudi, koji i dalje žive u kolektivnom centru na severu Kosova: U Severnoj Mitrivici 21, Leposaviću 71, Zubinom Potoku 20 i Zvečanu 27.
Ministarstvo za zajednice i povratak je saopštilo da je u fazi pripreme nove Strategije za zaštitu i unapređenje prava zajednica i njihovih pripadnika, planirajući javne konsultacije sa zajednicama.
Ombudsman je u godišnjem izveštaju za 2021.godinu takođe izvestio o stvaranju sistema upravljanja podacima o raseljenim licima i povratnicima, navodnu u cilju pružanja pomoći zainteresovanim licima za povratak, raseljenim licima koja žive u kolektivnim centrima i privatnim kućama.
Ipak, s tim u vezi, u izveštaju se navodi da „treba napomenuti da navedeni sistem još nije funkcionalan i da će, na osnovu informacija koje je Ombudsman dobio od MZP-a, biti pušten u rad početkom 2023. godine“.
Nisu precizirali da li je u međuvremenu i pušten.
Inače pitanje povratka, odnosno kršenja prava povratnika i nevećinski zajednica jedan je od očiglednijih primera za neuspeh na posleratnom Kosovu.