Specifične potrebe žena su zanemarene širom Kosova, posebno u oblasti zapošljavanja i kod žena iz osetljivih ciljnih grupa kao što su samohrane majke, trudnice i mlade majke. Žene koje dolaze iz nevećinskih zajednica posebno su pogođene ovim problemom a glavni razlog je što nisu adekvatno informisane o zakonodavstvu koje bi trebalo da važi za sve, bez obzira na njihovo prebivalište, etničku pripadnost ili bilo koji drugi kriterijum, navodi se u istraživanju koje je objavio Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC).
Istraživanje koje je sprovedeno u periodu januar-februar 2023. godine, realizovano je putem anketa i fokus grupa. Anketirano je ukupno 204 građanki različitih nacionalnosti iz Severne Mitrovice, Leposavića, Zubinog Potoka i Zvečana. U uzorku je ukupno bilo 100% ispitanika ženskog pola. Najveći broj ispitanika činile su osobe starosne dobi 31- 40 godine.
Оpšti cilj ovog istraživanja, koji finansira Evropska unija na Kosovu, u okviru projekta „Zaštita i promocija radnih prava ugroženih grupa na tržištu rada“, a sprovodi Centar za zastupanje demokratske kulture, Centar za obuku iz zastupanja i resursa (ATRC), u partnerstvu sa BIRN Kosovo, jeste da se istakne rodna ravnopravnost sa posebnim fokusom na osnaživanje žena, počevši od ekonomskog, kao vrlo važnog pitanja u napretku društva na Kosovu.
Ispitanice i iz kvantitativnog ali i kvalitativnog dela istraživanja složile su se u jednom – da
je najveća neravnopravnost za žene učinjena u oblasti rada, zbog tradicionalnih odnosa i rodnih uloga u našem društvu. Žene se mahom suočavaju sa najvećom nejednakošću na tržištu rada, a u prilog tome govori Zakon o radu koji veoma usko definiše prava na roditeljsko odsustvo, tačnije prava oca deteta.
„Čak 65% ispitanica smatra da kosovsko zakonodavstvo nije dovoljno dobro regulisalo prava trudnica, porodilja i samohranih majki. Ovim Zakonom je ocu deteta, omogućeno da koristi samo dva dana plaćenog odsustva za vreme rođenja ili usvojenja deteta, odnosno dve nedelje neplaćenog odmora nakon rođenja ili adopcije deteta u vremenu dok dete dostigne doba od tri godine starosti, te je evidentno da ovaj zakonski okvir zahteva hitnu reviziju“, navodi se u istraživanju.
Otprilike 30% žena je odgovorilo da su upoznate sa zakonskim pravima trudnica, dojilja i samohranih majki koje brinu o deci mlađoj od tri godine, zatim 40% je reklo da im je donekle poznato, a 30% da su ili nimalo ili nepotpuno nepoznato.
Na pitanje da li su žene obeshrabrene da se vrate na primarni posao u svojoj organizaciji ili kompaniji nakon porodiljskog odsustva, ispitanice su u najvećem postotku – čak nešto više od 60% odgovorile da jesu bile obeshrabrene. Oko 30% ispitanica je odgovorilo da nije ili nije u potpunosti bilo obeshrabreno, a samo 10% je odgovorilo da ne zna.
Trudnoća ili briga o maloj deci ima uticaja na odluke poslodavaca u pogledu napredovanja u karijeri, smatraju ispitanice. Žene su bile apsolutno saglasne u svojim odgovorima – čak 85% žena je reklo da ima a samo 15% da nema uticaja.
Neke od preporuka ACDC-a, koje su nastale na osnovu nalaza istraživanja su: Afirmacija žena kako u važećem zakonodavstvu tako i u praksi; Potpuna promena pogleda, svesti i stavova o rečenoj problematici i drugacije vaspitanje i obrazovanje novih naraštaja; Veća podrška ženama u javnim institucijama na svim nivoima, uz posebnu podršku zaposlenim mamama dok su im deca mala; Veće ulaganje u izgradnji kapaciteta žena za veće učešće u javnom životu u društvu i jačanje mehanizama za podršku ženama na ostvarivanju svojih prava.
Detaljan izveštaj možete pogledati ovde.