Međunarodni dan borbe protiv siromaštva obeležava se svake godine 17. oktobra u celom svetu, još od 1993. godine. Povećanje cena kako prehrambenih proizvoda, tako i drugih artikala nephodnih za život, prema rečima naših sagovornika iz Prizrena, Orahovca i Peći najviše pogađaju korisnike socijalnih usluga i stanovnike sa niskim mesečnim prihodima.
Prema procenama UN-a, u svetu ima više od 2,2 milijarde ljudi koji su siromašni ili su na pragu siromaštva. Program UN za razvoj (UNDP) kao glavne razloge rasta siromaštva navodi poskupljenje hrane i ratove, ali i finansijsku krizu i prirodne katastrofe.
Ljubica Ilić iz Orahovca živi sa sinom koji nije sposoban da radi. Ona kaže za Radio Goraždevac da još nisu kupili drva, niti je spremila zimnicu, jer nema otkud.
„Sin mi je boležljiv, imam 15000 dinara penziju, on ne prima ništa. Imao je jedno vreme negu 10000, sad nema iako smo obnovili dokumenta, čekamo još. Ništa nisam kupila i teško da do početka zime uspem da kupim drva. Dva litra zejtina, makarone, salame, prašak i tako još neke sitnice”, rekla je Ljubica Ilić.
Ona dodaje da im pored svakodnevnih troškova za hranu dosta novca treba i za lekove.
“Nešto lekove kupimo, nešto na recept kako se snađemo. Pijemo puno lekova što za masnoću, pritisak, i za cirkulaciju, za mišiće, bole me i noge“, rekla je Ilić.
Dijana Ademović iz Ljubinja kod Prizrena kaže za Radio Astra da je globalna kriza siromaštvo u 21-om veku pretvorila u realnost i da bi država trebala da pomogne subvencijama.
„U 21. veku je nepojmljivo pričati o siromaštvu kada se ceo svet digitalizuje, pričamo o veštačkoj inteligenciji, odlasku na mesec. Međutim globalna kriza nam je siromaštvo pretvorila u realnost, vrednost novca pada, životne potrepštine i režije su u porastu. Prosta računica je uporediti kućni budžet na primer za spremanje zimnice u odnosu na prošlu godinu. Na ženi, kao na stubu porodice, je da obezbedi domaćinstvo. U tom poduhvatu bi država trebala da pomogne i podstakne domaćice u vidu subvencija. Na taj način bi se svi kolektivno borili protiv siromaštva i zatvorili taj začarani krug. I država i pojedinci bi imali obostranu korist, vredi razmisliti o tome“, kazala je Dijana.
Privredni stručnjak iz Peći, Egzon Kastrati kaže za Radio Peja da je ova globalna inflacija pogodila sve građane, a pogotovo korisnike socijalnih usluga.
„Najveći je problem siromaštva kod ljudi sa socijalnom pomoću, njih u opštini Peć ima oko 1000. Ono što je za čuđenje jeste da poslednje dve godine imamo dvocifrenu inflaciju koja je prošle godine dostigla 21% i naravno da će ovo oštetiti obezbeđivanje osnovnih potreba pogotovo ovih porodica, jer je to slučaj i sa prehrambenim proizvodima. Standardnoj porodici je potrebno od 400 do 500 evra mesečno za pokrivanje osnovnih potreba, dok je socijalnaa pomoć od 130 do 170 evra, zavisi od kategorija, što će im tepško pasti za obezbeđivanje osnovnih potreba sa ovom malom sumom novca“, kazao je Kastrati za Radio Peja.
Edmond Hodža, direktor za rad i socijalno staranje u Prizrenu, kaže za TV Prizreni da su primanja ostala ista, a cene skočile, kao i da to veoma utiče na siromaštvo.
„Inflacija utiče na podizanje stepena siromaštva, jer su se cene povećale. Kosovo je onesposobljeno da utiče direktno na ove faktore, podiže cene potrošačke korpe i to utiče na siromaštvo. Primanja jedne porodice se konstantna za određeno vreme, a cene se podižu stalno. Svedoci smo da su cene ostvarile veliki nivo i ne vidimo na njihovo spuštanje. To utiče i na ostale građane, ali najviše na one koji su već siromašni“, kazao je Hodža.
On dodaje da je broj zahteva za socijalnu pomoć sve veći, ali zbog kriterijuma koji su oštri, ima mnogo porodica koje jedva preživljavaju.
„Mi iz dana u dan imamo nove zahteve koji su prikazani prvi put. Shvatamo da ima puno porodica koje se zbog pojave krize javljaju za socijalnu pomoć. Nažalost broj zateva je u povećanju. Mi kao opština nemamo veliki broj zateva iako opština Prizren ima puno stanovnika, ali to je tako zbog kriterijuma za socijalnu pomoć. U Prizrenu nema više od 800 porodica koje su korisnici socijalne pomoći, što ne isključuje mogućnost da u Prizrenu ima puno porodica koje žive u teškim uslovima, ali ima i onih koji ne ispunjavaju kriterijume za socijalnu pomoć“, kazao je Hodža.
Prema njegovim rečima, korisnici socijalnih usluga se kontrolišu, a dešava se i da se identifikuju potencijalni novi korisnici ovih usluga.
„Direktorat identifikuje slučajeve i preko biroa uzima informacije o porodicama koje traže socijalnu pomoć. Kategorije koje primaju pomoć primaju redovno informascije i kontrolišu se od strane ekipa socijalnog centra koje izlaze na teren i kontrolišu korisnike i identifikuju nove korisnike. Direktorat kroz pomoć koju daje dodeljuje i pakete hrane, robu, drva i na te načine pomažu porodicama koje su korisnici socijalne pomoći“, rekao je Hodža za TV Prizreni.
Radio Goraždevac je putem svog portala pitao građane šta misle o poskupljenjima i inflaciji tokom prethodnog perioda. 100% ispitanika kaže da cene rastu u poređenju sa prošlom zimom. 44.4% ispitanika kaže da se osaća ekonomski sigurno, dok 22% kaže da se ne oseća sigurno sa svojim prihodima.
Visoka inflacija i globalna kriza odrazile su se na sve građane opština Peć, Prizren i Orahovac, cene neophodnih namirnica za život su u konstantnom porastu, a mesečni prihodi su ostali isti, kažu sagovornici naših medija.