Lažne vesti i dezinformacije predstavljaju sve veći izazov na Kosovu, utičući na društvo i politički ambijent.
Inicijatori lažnih vesti na Kosovu su raznovrsni i često zavise od interesnih grupa kaže novinar iz Prizrena Berzat Berzati.
„Ko su inicijatori lažnih vesti zavisi od interesne grupe, da li je iz nekog političkog kruga, neke regionalne organizacije ili političke organizacije to jest državne vlasti, strukture vlasti. Imamo i verskih grupacija koje šire netačne informacije, takozvane lažne vesti“, kaže novinar Berzati.
Prepoznavanje lažnih vesti zahteva pažljivo razmatranje informacija, dodaje Berzati.
„Prepoznati ih možemo prvo identifikacijom, znači ko je autor tog teksta ili reportaže, ne mora biti samo tekstualnog karaktera. Ko su portali i medijske kuće koje objavljuju, datumi objave te vesti, zatim koji su dokazi i šta se koristi kao dokaz prilikom objavljivanja te vesti. Ako su dokazi iz nekih poverljivih informacija a mi nemamo ko su te poverljive informacije-onda je ta vest naravno sumnjiva“, rekao je Berzati.
Lažne vesti se često koriste kako bi se upravljalo situacijom tokom nemira i napetosti, kao što je to bilo na Severu Kosova tokom barikada i incidenata u Banjskoj. Mediji i novinari na Kosovu, kao i u regionu, ponekad doprinose povećanju netrpeljivosti između različitih etničkih grupa kaže Berzati.
“Tendeciozne vesti imamo koje se šire namerno da bi upravljale situacijom radi nekih nemira ili napetih situacija. To se najviše koristi ovde na Kosovu, za primer imamo Sever gde se mediji i na Albanskom i na Srpskom bore ko će više podići tenzije sa lažnim vestima. To smo videli i kada je bilo barikada na Severu, to smo videli i kada je bio napad u Banjskoj. Mediji i u Srbiji i na Kosovu i u regionu su se borili ko će više netrepeljivosti izazvati prema Srbima ili Albancima. Nažalost na Kosovu ne postoji sistem pomoću kojeg bi mogli da zaustavimo pojavu tih inicijatora lažnih vesti“, zaključuje novinar Berzat Berzati.