U Srbiji su izbori glavna tema, ali ne i za Srbe na Kosovu. Na Severu, Srbi u redovima čekaju da preregistruju svoje automobile sa KM na RKS tablice. Ovo je za N1 ocenila urednica KoSSeva, Tatjana Lazarević. Kada je reč o novom nacrtu statuta za ZSO sa čijim sadržajem javnost nije upoznata, Lazarević poručuje da će se mehanizmi koji se trenutno uspostavljaju više baviti time kako da ne naruše suverenitet Kosova, umesto zaštitom Srba na Kosovu.
„U prevodu to znači odricanje od ovog dela suvereniteta Repubilke Srbije i (dalje) prihvatanje suvereniteta ‘Republike Kosovo’“, tvrdi Lazarević.
Ona naglašava da je vlast u Beogradu na sramotan način odgovornost prebacila na narod na Severu.
„Nažalost, suverenitet je ciljano prebačen u ruke naroda. Naravno, ne govorim o demokratijama u kojima je narod zaista suveren, već zapravo o jednom sramotnom prebacivanju odgovornosti od strane vlasti u Beogradu u ruke drastično oslabljene zajednice Srba na Severu, posle svih ovih posledica“, kaže.
Kako je visoko političko pitanje postalo tehničko
Od krilatice srpskih vlasti „Nema predaje, KM ostaje“, Srbi ovih dana u redovima čekaju da u novom produžetku roka za (pre)registraciju uklone tablice Republike Srbije sa svojih automobila i postave RKS.
Za manje od nedelju dana, 851 je ovakvih automobila.
Na ovaj su se korak odlučili nakon svakodnevnih problema koje imaju vozeći ovakve automobile, sa kojima imaju ograničenu slobodu kretanja, ali i prećutnog prepuštanja od strane Beograda.
„S tim što im Beograd nije saopštio, a zapravo im je saopštio – ‘stanite u red i preregistrujte vozila’,“ kaže Lazarević.
Ona ukazuje na to da je tema tablica i sa druge strane spuštena na teren kada je Priština u pitanju, tako što je prepušteno policijskom regionu Sever da reši krizu oko ovog pitanja.
Podsećajući na to da je upravo ovaj region i zatražio da se produži rok za (pre)registraciju, kaže:
„Deluje da je ostavljeno policijskom regionu Sever da reši nerešiv problem za visokim političkim stolom. Iz njihovog ugla, oni svoj manevarski prostor maksimalno profesionalno koriste i rade. Nisu poslednjih dana koristili represivne mere, a čini mi se i da je Priština vrlo pažljivo odabrala ovaj pristup da ne izgubi ništa od svoje visoke političke agende – da nema povlačenja, da postoje rokovi“.
Iako je 1. decembar određen kao rok za preregistraciju vozila, Lazarević, međutim, kaže da je u pitanju „tehnički detalj“, a da će policija i nakon ovog roka nastaviti sa pragmatičnijim pristupom dok se ubrzo ne završi čitav proces, uklanjanja srpskih tablica.
„Hoću da kažem da je visoka politika prebacila odgovornost i na policijski region Sever da pragmatičnije priđe problemu, a Beograd prebacio svu odgovornost na Srbe sa Severa da bi sutradan predsednik mogao da kaže ‘pa vidite, to su Srbi sami uradili’.
Kosovo u drugi plan uoči izbora
Kako iz ugla Severa izgleda Kosovo u kampanji srpske vlasti i opozicije za predstojeće izbore 17. decembra?
„Kosovo nije tema ni za opoziciju, a ni za predsednika Srbije, odnosno za vlast“, primećuje Lazarević.
„Imam utisak da je to za opoziciju klizav teren. Ja ne kažem da to jeste, ali mi se čini da oni to tako doživljavaju s obzirom na to, i u najvećoj meri zbog toga što je Kosovo kao tema – poligon na kojem deset godina Vučić suvereno vlada. Čini mi se da ih je neko savetovao da se ‘ne kače’ sa predsednikom kada je u pitanju ova tema“, navodi.
Istovremeno ni za Aleksandra Vučića, Kosovo nije ključna tema u kampanji.
„On to ‘pokrpi’ kao temu u svojim čestim i svakodnevnim obraćanjima, nekada i po nekoliko puta u toku dana, ali to nije ona prepoznatljiva radikalska energija u koju je on toliko uložio proteklih deset godina da bi stavio do znanja ne samo ‘država to sam ja’, već i ‘Kosovo – to sam ja’,“ objašnjava dalje Lazarević.
Prelako se Srbija odrekla svojih izbora na Kosovu
Istovremeno ni za Srbe na Kosovu, izbori u Srbiji više nisu tema, dodaje, i to nakon svojevrsnog šoka u kojem su se našli kada im je pre dve godine bilo uskraćeno da u svojim sredinama na Kosovu glasaju na srpskim izborima – prvo na referendumu u januaru 2021, a potom i na parlamentarnim i predsedničkim izborima u aprilu iste godine.
Ukazujući na relativno kratko vreme koje je prošlo od tada do danas, te da je neupitno pravo Srba sa Kosova da učestvuju u političkom životu Srbije čak i kada nezavisnost Kosova ne bi bila upitna – kao dvostrukih državljana, Lazarević kaže:
„Deluje da su izbori Republike Srbije prohujali sa vihorom. Prelako se Srbija odrekla insistiranja da se ovi izbori organizuju na teritoriji Kosova“.
Od netransparentnosti do ‘poverljivosti’
Govoreći o jučerašnjoj i današnjoj poseti Kosovu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslava Lajčaka, Lazarević je tumači kao još jedan korak u nastavku sprovođenja Evropskog plana.
„To je samo jedna od faza u onome što ja trenutno vidim kao male ali ne baš čvrste korake i ne baš toliko vidljive javnosti, koje povlači Brisel podržan SAD-om, uz rukovodstva u Beogradu i Prištini kada je u pitanju dalje sprovođenje Evropskog plana“, kaže Lazarević.
Ona dodaje da se evropski sporazum sada cementira novim predlogom o ZSO-u.
„Možda to više i nije predlog, jer se vidi da je to sada već novi deo tehničkog sporazuma o načinu na koji će da se formira ono što mi još uvek nazivamo ‘Zajednica opština sa srpskom većinom’. Ali se očigledno neće tako nazvati onda kada se bude formirala“.
Potvrđuje da je dokument o ZSO za javnost i dalje nevidljiv, te da se ovi razgovori vode kao „poverljivi“.
Pregovari su se očigledno obavezali na to kako da:
„Ne samo taj dokument, nego uopšte ova najnovija faza razgovora nakon Banjske ne bude okrnjena. Visoka doza poverljivosti – ta se reč sada koristi umesto onog što mi godinama spočitavamo pregovaračima – da se radi o ogromnoj količini netransparentnosti“.
Smatra da u dokumentu o Zajednici neće biti suštinskih promena u odnosu na obrise samog Sporazuma iz februara i implementacionog Aneksa iz Ohrida.
„S tim što bih čak mogla da kažem da sam prilično sigurna da su u najnovijem predlogu ili sporazumu spuštena očekivanja izlaska u susret zvaničnom Beogradu, usled dramatično oslabljene pregovaračke pozicije Beograda nakon događaja u Banjskoj“, naglašava Lazarević.
Ona dodaje:
„I mislim da u samom načinu ustrojavanja nečega što bi moglo da se nazove ‘Modernom evropskom zajednicom opština’, gle čuda, ironično, sami mehanizmi će se pre svega baviti time kako da ne naruše ‘suverenitet Republike Kosovo’, a ne suštinski kako da zaštite srpski narod – srpsku zajednicu na Kosovu“.
Sada će, tvrdi Lazarević, biti potrebno zatvoriti „legitimne rupe“ – da se Srbi sa Kosova oko ovog dokumenta zapravo nisu ni pitali.
„Sasvim sam sigurna da u ovoj tajnovitoj diplomatiji, tri strane, ili, barem međunarodna zajednica je vodila računa da na neki način može da u izveštaj stavi to kako su se o tome pitali i Srbi sa Kosova, verovatno preko pojedinih organizacija civilnog društva“, dodaje Lazarević.