Dolazak zimskih meseci i hladnih dana plaši mnoge roditelje pa deci, naročito mlađoj, ograničavaju ili onemogućavaju boravak na otvorenom zbog prehlada i razboljevanja. Parkovi i igrališta se prazne, a mališani se najčešće igraju kod kuće i u igraonicama gde ih vrebaju virusi karakteristični za zatvoreni prostor. Pedijatar Danilo Marinković iz Doma zdravlja u Gračanici u razgovoru za Kim radio preporučuje boravak dece na svežem vazduhu uz adekvatno odevanje i tokom hladnijih dana.
„Boravak napolju će obezbediti detetu svež vazduh, ali i vitamin D, koji je baš tokom zime neophodan za jak imunitet“, istakao je dr Marinković.
Bebe do prve godine mogu i treba da borave napolju svakoga dana najmanje pola sata, osim u slučaju kada je temperatura vazduha ispod -10 stepeni, kada duva jak vetar, kada je magla, snežna mećava ili je jako vlažno.
U svim ostalim situacijama, preporučuje se boravak u otovorenom prostoru dece do prve godine starosti u trajanju do pola sata, a za stariju decu i duže. Ako je mnogo hladno, stariji mališani mogu izlaziti napolje u nekoliko navrata od po pola sata u toku jednog dana. Boravak na svežem vazduhu pomaže jačanju imuniteta i čisti disajne puteve.
„Koristite više slojeva odeće kako biste lakše prilagodili temperaturu. Unutrašnji sloj treba da je lagana pamučna odeća koja diše i apsorbuje vlagu. Srednji sloj može biti toplija odeća, poput trenerki ili duksa. Spoljni sloj treba da bude vodo i vetrootporan kako bi zaštitio od kiše i hladnog vetra“, kazao je pedijatar Marinković.
On je naglasio važnost čuvanja toplote tela.
„Koristite tople kape, rukavice i čarape kako biste sačuvali toplotu, jer deca gube više toplote kroz glavu i ekstremitete. Kapa je posebno važna jer bebe često imaju veliki deo glave nezaštićen“, dodao je dr Marinković.
Hidratacija zimi: Voda je ključna
Hidratacija tokom zime je jako važna.
„Topli napici poput supa i čajeva mogu biti deo zdravog režima ishrane, ali nije nužno da deca jedu i piju više supa i čajeva samo zbog zime“, dodao je ovaj pedijatar.
Voda je osnova hidratacije i uvek je važno obezbediti dovoljno vode za decu, bez obzira na godišnje doba.
„Ovo je ključno za održavanje opšteg zdravlja, funkcije organa i hidrataciju kože. Supa i čajevi mogu biti korisni tokom zime jer pružaju osećaj toplote i udobnosti. Supa može biti hranljiva i sadržati vitamine i minerale. Povrće, pileće meso ili pileća supa su dobar izbor. Čajevi, posebno biljni, mogu pružiti dodatnu hidrataciju. Obratite pažnju na sadržaj kofeina u čajevima, posebno kod dece”, podsetio je dr Marinković.
Zaštita dece od virusa
Pedijatar je rekao da postoji više koraka koje roditelji mogu preduzeti kako bi zaštitili malu decu i bebe od virusa i prehlada.
“Redovno pranje ruku sapunom i vodom, posebno pre jela, nakon upotrebe toaleta i nakon dodirivanja nosa, usta ili očiju. Ograničite kontakt sa osobama koje su bolesne, posebno tokom sezone gripa ili kada su rasprostranjene respiratorne infekcije. Decu treba naučiti kako pravilno koristiti maramice i kako da kašlju ili kijaju u lakat, a ne direktno u ruke”, savetuje dr Marinković.
Održavanje igračka, površina i predmeta koje deca često dodiruju čistim još jedan je od ključnih aspekata njihove zaštite.
„Ako je moguće, dojite svoju bebu. Majčino mleko sadrži antitela i hranljive sastojke koji pružaju dodatnu zaštitu od infekcija“, dodao je.
Voće i povrće za jačanje imuniteta
Jačanje imuniteta kod dece se može postići pravilnom ishranom koja uključuje raznovrsno voće i povrće.
„Citrusno voće: limuni, narandže, grejpfruti bogati vitaminom C koji je ključan za jačanje imunološkog sistema. Jabuke sadrže vlakna, vitamine i antioksidanse koji doprinose opštem zdravlju. Banane, osim što su ukusne, pružaju kalijum, vitamin B6 i vitamin C. Jagode su bogate vitaminom C i antioksidansima, odličan su izbor“, kazao je dr Marinković.
Osim voća i povrća, ovaj pedijatar savetuje i redovno unošenje drugih hranljivih sastojaka poput proteina, celih žitarica i zdravih masti u ishranu dece kako bi se obezbedili svi potrebni nutritivni elementi.
Što se povrća tiče, on preporučuje:
“Spanać, jer je pun vitamina A, C i gvožđa, a svi su važni za imunološki sistem. Brokoli sadrži vitamine A, C i E, kao i vlakna. Slatki krompir je bogat beta-karotenom, koji se pretvara u vitamin A u organizmu. Paradajz je izvor vitamina C i likopena, antioksidansa koji se povezuje sa smanjenjem rizika od određenih bolesti. Šargarepa sadrži beta-karoten, koji igra ulogu u održavanju zdrave kože i sluzokože. Crvena paprika sadrži više vitamina C nego citrusno voće, dok je kelj bogat antioksidansima i vitaminom C“, naveo je.
Starija deca generalno, bez obzira na godišnje doba, sve više vremena provode kod kuće, igrajući igrice, zabavlajući se mobilnim telefonom ili gledajući televizor. Ove promene su dovele do ozbiljnog pogoršanja njihovog zdravlja, pa sve više mališana ima problem sa gojaznošću, dijabetesom, visokim krvnim pritiskom… Još je gora situacija zimi, kada je i roditeljima hladno, pa ni ne izvode decu napolje, niti insistiraju da provođenju vremena na otvorenom.