Jezička prava na Kosovu krše se u skoro svim institucijama, pa čak i u ministarstvima, ne poštuju se u određenoj meri kao što je to zakonom regulirano kazali su u emsiji “Otvoreno o svemu”, Slaviša Mladenović, poverenik za jezike na Kosovu i Saša Petrović aktivista nevladinog sektora.
Mladenović je izrazio duboku zabrinutost zbog nedostatka napretka u zaštiti jezičkih prava na Kosovu. Ističući da je trenutno stanje daleko od zadovoljavajućeg, Mladenović je naglasio da su građani suočeni s brojnim kršenjima jezičkih prava u institucijama poput sudova, policije, opština i ministarstava.
“Verujem da i sami znate da trenutno stanje jezičkih prava na Kosovu nije na zadovoljavajućem nivou. Toga su svedoci svi naši građani ali o tome govore i brojni izveštaji kako kancelarije poverenika tako i brojnih međunarodnih i lokalnih organizacija. Jezička prava se krše i u sudovima, policiji, opštinama, a to često rade i ministarstva odnosno, centralna vlast. Pa i sama skupština u kojoj sede donosioci zakona, jako često ne poštuju prava medija koji izveštavaju na srpskom jeziku na primer. Tako da zaista ne možemo reći da je situacija sjajna, određenih pomaka ima, dešavaju se određene pozitivne stvari ali građani imaju brojnih razloga da ne budu zadovoljni sa nivoom sprovođenja zakona od strane vlasti”, kaže Mladenović.
Prema njegovim rečima, glavni izazovi za rešavanje ovog problema su politička volja i ljudstvo.
“Ono što smatram da su najveći izazovi su, verujem sa se mnogi oko toga i slažu, politička volja i ljudstvo. Politička volja je možda i najbitniji signal da li institucija, organi vlasti žele da sprovedu zakon, ona je često samo deklarativna, ali ne i praktična. S druge strane, ljudstvo je nešto što je u trendu opadanja”, kazao je Mladenović.
Sličnog mišljenja je i Saša Petrović, aktivsita nevladinog sektora. On kaže da građani nisu dovoljno informisani o zakonu o upotrebi jezika na Kosovu
“Mislim da građani nisu dovoljno informisani o zakonu o upotrebi jezika na Kosovu. Ali postoje mogućnosti da se informišu najviše putem interneta. Ipak, smatram da nisu u dovoljnoj meri informisani, nažalost”, kazao je Petrović.
Na naše pitanje da li se zakon poštuje u javnim institucijama Petrović kaže da se ne poštuje u dovoljnoj meri.
Nažalost, ne poštuje se u dovoljnoj meri. U nekim sredinama, opštinama možda se ne poštuje ni u onoj najmanjoj meri. Prosto nedostaju službeni kvalifikovani prevodioci, nedostaje volja za poštovanjem jezika. Znamo koji su zvanični jezici u upotrebi na Kosovu. Samim tim dolazi do kršenja jezičkih prava naročito kod manjinskih zajednica. Znači postoji dosta slučajeva gde se krše jezička prava pripadnicima srpske zajednice ali i pripadnicima drugih nevećinskih zajednica na Kosovu. Nažalost taj problem datira jako dugo i institucije kao da nisu u stanju, kao da nemaju volje da se izbore sa tim izazovom.
Sa druge strane poverenik za jezike na Kosovu Slaviša Mladenović smatra da je jedan od problema i nedostatak profesionalnih prevodilaca, jer je onih koji znaju oba službena jezika na Kosovu sve manje.
“Organi vlade se jako često oslanjaju na ljude koji znaju dva službena jezika, a to je generacija koja lagano stari ili odlazi u penziju. Nove generacije profesionalnih prevodilaca ili poznavalaca oba službena jezika su zaista retke i ti ljudi su najčešće proizvod neke slučajnosti. I pored određenih pomaka u smislu mogućnosti za obrazovanje odnosno učenja jezika okruženja to zaista nije dovoljno da pruži sistemu onoliko koliko mu je potrebno. Iako postoje pozitivni pomaci u smislu tehnologije, u smislu veštačke inteligencije ili sredstava za prevođenje online to i dalje nije dovoljno da nadomesti nedostatak profesionalaca koji je evidentan”, rekao je Mladenović.
Mladenović kaže da je pri kraju formiranje jedinice za jezičku harmonizaciju i kontrolu koja će ispravljati greške I nedoslednosti u zakonu napisanom na srpskom jeziku.
“Ono što je novo u ovoj godini je u stvari nešto za šta smo se borili nekoliko godina, a to je da se konačno privodi kraju proces formiranja jedinice za jezičku harmonizaciju i kontrolu koji će se baviti pročišćavanjem tekstova zakona koji idu na usvajanje u vladi odnosno tekstova koji će kasnije biti prosleđeni skupštini na usvajanje. To je jako bitno zbog toga što su evidentne brojne greške u zakonima na srpskom jeziku odnosno nedoslednost između albanske i srpske verzije zakona. Tako da smatramo da će formiranje te jedinice doprineti rešavanju ovog problema, a time i mnogih problema koje te jezičke nedoslednosti proizvode na terenu u toku sprovođenja zakona”, zaključio je on.
Autor: Ivona Kolašinac