Region je prešao dug put od sukoba 90-ih, a i dalje postoje razlozi za zabrinutost. Na Kosovu je situacija mirna, ali i dalje krhka. Prošle godine smo videli povećane tenzije i nasilje, uključujući neprovocirane i neprihvatljive napade na trupe KFOR-a, kao i napade na Kosovsku policiju u Banjskoj. Sve strane moraju da se uzdrže od eskalacionih akcija i retorike koja izaziva podele, i da se ponovo uključe u dobroj veri u dijalog koji vodi EU, poručio je šef kancelarije NATO-a za vezu u Beogradu, brigadni general Đampjer Romano.
U intervjuu za European Western Balkan, Romano ističe da upravo od toga da li strane biraju dijalog i diplomatiju ili sukobe i haos – zavisi i stabilnost na Zapadnom Balkanu.
„Miran i stabilan Zapadni Balkan važan je za našu bezbednost i stabilnost širom evroatlantskog područja… A i stabilno Kosovo je od suštinskog značaja za regionalnu stabilnost i za našu sopstvenu bezbednost“, kazao je.
Stabilnosti na Kosovu doprineo je NATO:
„Mandat UN za našu mirovnu misiju KFOR je nepromenjen. Nastavljamo da podržavamo sigurno i bezbedno okruženje za dobrobit svih zajednica koje žive na Kosovu i slobodu kretanja“.
Osvrnuvši se na prošlogodišnje sukobe na Severu, prvo u maju u Zvečanu, a potom i u septembru u Banjskoj, pozvao je da se činjenice u vezi sa tim incidentima utvrde, a počinioci izvedu pred lice pravde.
KFOR je nakon tih sukoba, podsetio je, povećao svoje prisustvo na Kosovu i u kontaktu je sa obe strane, ali i međunarodnim insitucijama.
„Od prošlog maja povećali smo prisustvo KFOR-a na severu Kosova, raspoređivanjem rezervnih snaga i dodatnim patrolama. Ovo su razboriti koraci kako bi se osiguralo da KFOR ima snage i sposobnosti koje su mu potrebne da ispuni svoj mandat UN. Komandant KFOR-a, general-major Ozkan Ulutaš ostaje u kontaktu sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Milanom Mojsilovićem i sa predstavnicima institucija i bezbednosnih organizacija na Kosovu, Misije vladavine prava koju predvodi EU (EULEX), OEBS, UN i međunarodna zajednica“.
Od Prištine i Beograda, kazao je Romano, očekuje se da preduzmu konkretne korake za deeskalaciju situacije i uzdrže se od daljeg neodgovornog ponašanja:
„Pozdravljamo nedavne pozitivne korake u vezi sa registarskim tablicama i sprovođenje energetske mape puta. Nastavljamo da apelujemo na Beograd i Prištinu da se angažuju u dijalogu uz posredovanje EU, kao jedinom načinu za rešavanje otvorenih pitanja i postizanje rešenja koja poštuju prava svih zajednica. Ovo je ključno za trajnu bezbednost i stabilnost u regionu“.
Shodno temi bezbednosti i sigurnosti, Romano je upitan o odluci SAD, ujedno jednoj od ključnih članica NATO-a, da Kosovu odobri nabavku njihovih protivtenkovskih raketa Džavelin, odnosno kakva je poruka time Beogradu poslata.
Na to konkretno nije odgovorio, rekavši da su to „odluke koje treba da komentarišu institucije na Kosovu i SAD“, a KFOR je tu da, na osnovu Rezolucije UN 1244 – obezbedi mirno i bezbedno okruženje za sve zajednice koje žive na Kosovu i slobodu kretanja.
„KFOR je treći bezbednosni odgovor, posle Kosovske policije i Misije vladavine prava EU (EULEKS), respektivno. KFOR ima fleksibilan stav na terenu, koji se redovno prilagođava na osnovu naše procene bezbednosne situacije. Ovo nam omogućava da se suočimo sa svim izazovima koji se mogu pojaviti i doprineti bezbednosti širom Kosova i širom regiona“.
Upitan je Romano i o ruskom uticaju i kaže da smatra da se zabrinutost zbog toga pojačala od početka rata u Ukrajini:
„Zato će NATO nastaviti da unapređuje saradnju sa partnerima u regionu kako bi podržao reforme, mir i bezbednost i suprotstavio se zlonamernom uticaju, uključujući dezinformacije, hibridne i sajber pretnje, koje predstavljaju državni i nedržavni akteri. Pozivamo Rusiju da igra konstruktivnu ulogu na Zapadnom Balkanu“.
Srbija partner NATO-a, ali poštujemo njihovu vojnu neutralnost
Za Srbiju, kao dugogodišnjeg partnera NATO-a, kaže da se ti odnosi još više i unapređuju, ali da NATO potpuno poštuje srpku politiku vojne neutralnosti.
„Sarađujemo na mnogo različitih nivoa, u političkim, vojnim i naučnim domenima. Imamo dobro uspostavljenu komunikaciju, uključujući i na najvišem političkom nivou“, poručuje šef kancelarije NATO-a za vezu u Beogradu.
Kada je u pitanju naša praktična saradnja, dodao je, Srbija može da bira između preko 1.600 različitih aktivnosti u njihovom partnerskom meniju, koje uključuju edukaciju, obuku i druge aktivnosti.
„Mnogo je toga što NATO i Srbija zajedno rade u domenu vojne obuke. Ovo pomaže Vojsci Srbije da još efikasnije doprinese mirovnim operacijama koje predvode UN i EU, a koje pomažu u očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti za sve“.
Priznaje da ipak, kako je kazao, još uvek postoji veliki informacioni jaz između onoga što Srbija i NATO zajedno rade i onoga što dopire do publike u Srbiji, te će i to biti jedan od ključnih prioriteta.
„Nastavićemo da se trudimo da objasnimo šta je NATO, vrednosti za koje se zalaže i principe dugogodišnjeg partnerstva NATO-a i Srbije. Spremni smo da nastavimo da se bavimo građanima Srbije i da istražujemo nove načine za nastavak interakcije na transparentan i konstruktivan način“, kazao je Romano.