Episkop raško-prizrenski Teodosije danas je sa dečanskim igumanom o Savom posetio arheološke ostatke manastira Srpske Pravoslavne Crkve Bogorodice Hvostanske, kod Istoka.
Odlazak je organizovan u koordinaciji sa timom EULEX-a.
Ova lokacija je jedna od 47 specijalnih zaštićenih zona u kosovskom zakonu, poručili su u kratkom oglašavanju Eparhije na društvenoj mreži „X“.
Епископ рашкопризренски Теодосије данас је са дечанским игуманом о Савом и у координацији са тимом ЕУЛЕКСА посетио археолошке остатке манастира СПЦ Богородице Хвостанске код Истока. Ова локација је једна од 47 специјалних заштићених зона у косовском закону https://t.co/NDfUhTvlit pic.twitter.com/pvB9viAOnw
— Рашкопризренска (@EparhijaKIM) March 4, 2024
Podsetimo, arheološki ostaci ovog manastira dospeli su u žižu interesovanja javnosti početkom godine, a nakon medijskih navoda o ograđivanju temelja lokaliteta i postavljanja table na albanskom jeziku sa navodima da je reč o bazilici.
„Reč je o otimanju srpskog kulturnog nasleđa grubim falsifikatima pod maskom njegove zaštite“ – reagovalo je potom Ministarstvo kulture Srbije, navodeći da je zauzeto oko 50 ari zemljišta, te da je ujedno angažovana teška mehanizacija.
U međuvremenu je usledila reakcija Eparhije raško-prizrenske u sličnom tonu.
Naveli su da se otkrivaju „stvarne namere i metode kosovskih vlasti, koje neskriveno žele stvaranje etnički čistog Kosova i nestanak Srpske Pravoslavne Crkve i njenih vernika“.
Apelovali su na lokalne i međunarodne predstavnike na Kosovu da se „zaustavi proces politizacije i selektivne prezentacije duhovne i kulturne baštine SPC“.
„Revizija drugih crkava i manastira SPC na Kosovu i Metohiji predstavlja proces koji duboko ugrožava etničke i verske odnose u širem regionu i vodi brisanju jednog viševekovnog identiteta srpskog naroda i aproprijaciji njegove baštine koja je preživela više stotina godina osmanske vlasti i dva svetska rata“, naveli su u reakciji.
Arheološki ostaci manastira Bogorodice Hvostanske, nalaze se oko 20 kilometara od Peći i od 1990. godine su pod zaštitom kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Kako je navedeno u dostupnim istorijskim spisima sa srpske strane, najstarija sakralna građevina u kompleksu je trobrodna bazilika iz VI veka, koja se nalazila u sklopu utvrđenog naselja. Prilikom osnivanja autokefalne srpske arhiepiskopije 1219. godine, u Bogorodici Hvostanskoj je bilo smešteno sedište šeste (Hvostanske) od sedam srpskih episkopija i tom prilikom je u manastiru podignuta nova crkva.
Posle Velike seobe Srba 1690. godine, manastir je zapusteo, nakon čega je započelo njegovo propadanje i rušenje. Krajem 20. veka, episkop raško-prizrenski Artemije je planirao obnovu manastirske crkve i kompleks, no započelo je bombardovanje.
Objekti Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu našli su se na listi kosovskih institucija koje ih već godinama predstavljaju kao deo albanskog, odnosno kosovskog nasleđa, te je više sličnih situacija bilo i u prošlosti. Ovakva se praksa posebno zahuktala unazad tri godine i kada su u pitanju poruke kosovskih intelektualaca i istoričara, ali i kada se radi o konkretnim akcijama obnove