Na zajedničkoj sednici četiri severne skupštine, 24. avgusta te 2022, gradonačelnici i 62 odbornika usvojili su šest zaključaka. Zahtevali su formiranje ZSO, sprečavanje dolaska specijalnih policijskih jedinica na sever, a Aleksandru Vučiću dali sedam dana da pronađe rešenje za tablice i lične dokumente.
U šestom zaključku zapretili su napuštanjem svih kosovskih institucija ukoliko kompromis izostane.
Novembar 2022: „Dosta je bilo“
Klupko je kroz spekatkl za javnost počelo da se odvija 5. novembra 2022, kada su politički i institucionalni predstavnici Srba sa severa na sastanku u Zvečanu doneli odluku o kolektivnom napuštanju kosovskih institucija.
Neposredan povod bila je suspenzija tadašnjeg komandira Kosovske policije za region Sever Nenada Đurića, koji je odbio da sprovodi odluku kosovske vlade o preregistraciji vozila sa srpskim registarskim oznakama.
Odluka je, međutim, daleko prevazišla spor oko tablica. Srpska lista povukla je predstavnike iz kosovske vlade, skupštine i četiri severne opštine, dok su ostavke podnosili srpski policajci, sudije, tužioci i administrativno osoblje.
Dan kasnije, u centru Severne Mitrovice održan je veliki miting.
Pred više hiljada okupljenih govorili su tadašnji predsednik Srpske liste Goran Rakić, njegov zamenik Igor Simić, direktor KBC-a Kosovska Mitrovica Zlatan Elek, rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Nebojša Arsić i dekanica Ekonomskog fakulteta Tanja Vujović. Sa govornice se obratila i tadašnja predsednica Osnovnog suda u Mitrovici Ljiljana Stevanović.
Rakić, u to vreme i gradonačelnik Severne Mitrovice, poručio je da se ostavkama brani Briselski sporazum.
„Našim ostavkama mi branimo briselski sporazum i međunarodno javno pravo“, govorio je tada, optužujući Prištinu za kršenje preuzetih obaveza.
Igor Simić sa govornice je posebno pozdravio „brata Milana“, tadašnjeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića.
„To je čovek koji nosi možda i najveći teret u poslednjih nekoliko godina, samo zato što voli i brani srpski narod i svoju državu Srbiju“, poručio je Simić.
Dok su se u centru Mitrovice vijorile srpske zastave, tadašnji kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja obilazio je novoizgrađene policijske baze na Brnjaku i u Donjem Jasenoviku.
Bile su to dve istovremene slike severa: političko rukovodstvo Srba najavljivalo je povlačenje iz institucija, dok je Priština širila policijsko prisustvo na terenu.
U narednim godinama pokazalo se koja će od te dve politike ostaviti dublji institucionalni trag.
Od „nema povratka“ do povratka bez ispunjenih uslova
U zaključcima usvojenim 5. novembra izričito je navedeno da odluka o napuštanju institucija ostaje na snazi dok Priština ne povuče odluke o preregistraciji vozila i ne formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, u skladu sa Briselskim sporazumom i dogovorima o njenom statutu.
Četiri godine kasnije, ZSO nije formirana, a pitanje tablica dobilo je epilog suprotan tadašnjim zahtevima. Do kraja 2023. više od 4.200 automobila preregistrovano je na RKS oznake, dok vozila sa oznakama gradova na Kosovu koje izdaje MUP Srbije više nisu mogla legalno da saobraćaju na Kosovu.
Početkom 2024. ukinute su i nalepnice kojima su prekrivani državni simboli na registarskim tablicama.
Tablice KM tako su otišle u istoriju, ZSO je ostala neispunjeno obećanje, a politički predstavnici koji su najavljivali da povratka neće biti ipak su se vratili – nakon institucionalnih promena daleko širih od onih zbog kojih su izašli.
Između odlaska i povratka stali su događaji koji su iz temelja promenili sever.
Bojkot lokalnih izbora u aprilu 2023. otvorio je put albanskim gradonačelnicima da preuzmu četiri većinski srpske opštine. Njihov ulazak u opštinske zgrade, uz upotrebu policijske sile, pokrenuo je novu krizu, koja je 29. maja kulminirala sukobom okupljenih Srba i KFOR-a u Zvečanu. Povređene su desetine građana, ali pre svega pripadnika međunarodnih snaga. Ostaće taj dan zabeležen u istoriji KFOR-a kao najviši bilans povređenih vojnika.
Usledili su protesti, policijske akcije, hapšenja i sve dublje nepoverenje između lokalnog srpskog stanovništva i kosovskih institucija.
A potom Banjska, 24. septembra 2023. U oružanom napadu na Kosovsku policiju i sukobu koji je usledio ubijeni su kosovski policajac Afrim Bunjaku i trojica Srba – Stefan Nedeljković, Igor Milenković i Bojan Mijailović.
Događaj je izazvao jednu od najozbiljnijih bezbednosnih i političkih kriza na Kosovu od završetka rata, dodatno opteretivši položaj Srba na severu i odnose Beograda sa međunarodnim partnerima, do mere da se život Srba na Severu računa na „pre i posle Banjske“
Krajem novembra naredne godine, nova diverzija – ovoga puta na kanalu Ibar–Lepenac u Donjim Varagama – ponovo je sever stavila u središte bezbednosne krize.
Usledile su policijske operacije, pretresi i hapšenja, dok je Priština zatražila dozvolu za moguće raspoređivanje Kosovskih bezbednosnih snaga na severu. KFOR je potvrdio da takvu dozvolu nije dao.
Sva tri događaja dobila su i sudski nastavak.
Zbog sukoba sa KFOR-om u Zvečanu podignuto je više optužnica, a pojedini optuženi već su osuđeni, uključujući i one koji su sa tužilaštvom postigli sporazume o priznanju krivice. Nove optužnice podizane su i tokom 2026. godine.
U slučaju Banjska, Blagoje Spasojević i Vladimir Tolić prvostepeno su osuđeni na doživotni zatvor, a Dušan Maksimović na 30 godina. Presuda nije pravosnažna, a njihovi branioci su je osporili i izjavili, odnosno najavili žalbe. Prvobitnom optužnicom obuhvaćeno je 45 osoba, dok je u oktobru ove godine podignuta još jedna, protiv Stefana Radulovića iz Severne Mitrovice.
Za eksploziju na kanalu Ibar–Lepenac optuženi su Dragiša i Jovan Vićentijević i Igor Dimović. Oni negiraju krivicu, a suđenje je i dalje u toku. Kosovske vlasti od početka su za napad optuživale Beograd, koji odgovornost odbacuje. Odgovornost Srbije za ovaj napad nije utvrđena sudskom presudom.
Dok su se ovi događaji smenjivali, paralelno se odvijala manje dramatična za širu javnosti, ali po dugoročnim posledicama presudna promena.
Kosovske vlasti preuzimale su ili zatvarale institucije koje funkcionišu u sistemu Srbije, širile administrativno i policijsko prisustvo i menjale kadrovsku strukturu opština. Nekadašnji srpski policajci ostali su izvan službe, srpske sudije i tužioci bez reintegracije, a građani bez dela usluga koje su do tada ostvarivali preko institucija Srbije.
I onda, posle svega, Srpska lista ponovo izlazi na lokalne izbore u oktobru 2025. i odnosi ubedljivu pobedu.
Njeni predstavnici 5. decembra preuzimaju vlast u četiri severne opštine, posle 928 dana van lokalne vlasti.
Ovoga puta zakletve polažu u opštinskim salama sa kosovskom zastavom i fotografijom tadašnje predsednice Vjose Osmani. U Severnoj Mitrovici, na dokumentima koje su potpisivali nalazili su se novi opštinski grb i grb Kosova.
Vratili su se bez ZSO, bez nekadašnjeg policijskog sastava sa severa, bez reintegrisanih srpskih sudija i tužilaca, ali i bez niza institucija Srbije koje su postojale u trenutku njihovog odlaska.
Vratili su se u opštine čije su nadležnosti na papiru ostale, ali je njihovo ostvarivanje u praksi postalo znatno složenije.
Od „brata Milana“ do političara na drugim funkcijama
Četiri godine kasnije, ni među onima koji su predvodili novembarski izlazak više nisu ista lica na istim položajima.
Goran Rakić, tadašnji predsednik Srpske liste i jedan od glavnih govornika na mitingu, više nije na čelu te stranke. Nakon odlaska iz kosovskih institucija političku karijeru nastavio je u Srbiji. Postao je poslanik SNS-a u Narodnoj skupštini, a 2024. našao se i u njenoj delegaciji pri Parlamentarnoj skupštini NATO-a – od nekadašnjeg kosovskog ministra do predstavnika Srbije pred ovim međunarodnim telom.
Na čelu Srpske liste nasledio ga je Zlatan Elek, koji je u novembru 2022. okupljenima govorio kao direktor mitrovičkog KBC-a.
Igor Simić ostao je u stranačkom vrhu, dok je Milan Radoičić, kojeg su tog 6. novembra sa govornice pozdravljali kao „brata Milana“, posle Banjske podneo ostavku na mesto potpredsednika stranke.
Radoičić je javno preuzeo odgovornost za organizovanje i predvođenje naoružane grupe u Banjskoj, ali se nije našao pred kosovskim sudom. Specijalno tužilaštvo Kosova tereti ga za organizovanje napada, a za njim su raspisivane poternice, uključujući i Interpolovu.
Promenili su se i institucionalni položaji drugih učesnika mitinga.
Tanja Vujović, koja se tada obratila građanima kao dekanica Ekonomskog fakulteta, u međuvremenu je postala potpredsednica Skupštine Kosova. Vlada Srbije ju je 8. oktobra 2026. imenovala i za vršioca dužnosti predsednice Upravnog odbora Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.
Tako su pojedini tadašnji akteri nastavili da zauzimaju funkcije, prelazeći iz jednog institucionalnog sistema u drugi ili ih istovremeno obavljajući u oba.
Za one koji su sledili političku odluku o napuštanju policije i pravosuđa, put nazad nije bio tako jednostavan.
Odlikovani policajac koji je upozorio: „Loviće nas kao zečeve“
Među najprepoznatljivijim licima novembra 2022. bio je Aleksandar Filipović, tadašnji šef operative Kosovske policije za region Sever.
On je 5. novembra u Zvečanu prvi skinuo policijsku uniformu sa kosovskim oznakama, uz poruku: „Dosta je bilo“.
Četiri dana kasnije, tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao ga je Zlatnom medaljom za hrabrost, dok je Nenadu Đuriću uručio Orden zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena.
Vučić je tada obećao da će obojica nastaviti da rade u državnoj službi Srbije, a da niko od približno 3.500 ljudi koji su napustili kosovske institucije neće ostati bez primanja.
Nepuna dva meseca kasnije, Filipović se ponovo obratio Vučiću, ovoga puta u Raški, tokom sastanka o uklanjanju barikada sa severa.
„Moje je mišljenje, kao i mojih kolega policajaca, da ako mi sklonimo ove barikade, znači, loviće nas kao zečeve“, upozorio je 28. decembra 2022.
Vučić mu je odgovorio obećanjem da neće dozvoliti progon Srba.
„Voleli bi da nas love kao zečeve, ali ako krenu, ne da nas love kao zečeve, već samo jednog ulove, onda nema više zečeva, već zečevi postaju vukovi“, poručio je.
Barikade su uklonjene nakon što je Beograd saopštio da je dobio međunarodne garancije. U godinama koje su usledile pokretane su istrage, podizane optužnice i raspisivane poternice, uključujući upravo i za događaje povezane sa barikadama iz 2022.
Od obećanja o zaštiti Srba do kasnijih postupaka i poternica, otvoreno je ostalo pitanje šta su međunarodne garancije iz decembra 2022. zaista obuhvatale i da li ih je zaista i bilo. Stvarnost je pokazala drugačije.
Političari ponovo u institucijama, policajci bez povratka
Za nekadašnje srpske policajce koji su u novembru 2022. napustili službu povratak na prethodna radna mesta nije omogućen.
Doskorašnji zamenik direktora Kosovske policije za region Sever Veton Eljšani potvrdio je u julu ove godine da su njihove ostavke prihvaćene, radni odnosi prekinuti i da policija taj proces smatra završenim.
„Oni su podneli ostavke. Ostavke su im prihvaćene. Doneta su rešenja o prestanku radnog odnosa i za nas je taj proces završen“, kazao je Eljšani.
U međuvremenu je Kosovska policija zapošljavala nove pripadnike, uključujući i Srbe, ali su mnogi novozaposleni dolazili iz sredina južno od Ibra.
Prema planskom dokumentu Kosovske policije za 2026. godinu, u celoj policijskoj organizaciji zaposleno je 540 Srba, dok se sever i dalje navodi kao bezbednosni izazov i prioritet.
Nekadašnji sastav policije na severu, koji je gotovo kolektivno napustio službu u novembru 2022, nije obnovljen.
Pravosuđe je prošlo kroz drugačiji, ali takođe neuspešan pokušaj povratka.
U novembru 2022. Kosovskom sudskom savetu podnete su 144 ostavke, među kojima 25 sudija, a Tužilačkom savetu 33, uključujući deset tužilaca.
Za razliku od policajaca, njihove ostavke dugo nisu bile konačno prihvaćene.
U julu 2026. srpske sudije, tužioci i administrativni radnici povukli su ranije podnete ostavke, nastojeći da se vrate u institucije. Evropska unija pozdravila je taj potez kao važan korak ka reintegraciji.
Međutim, kosovski pravosudni saveti, a potom i tadašnji vršilac dužnosti predsednika Kosova, prihvatili su ostavke koje su prethodno bile povučene.
Time je pokušaj reintegracije zaustavljen. Tako se dogodilo da su politički predstavnici ponovo dobili svoje mesto u lokalnoj i centralnoj vlasti, dok su oni koji su 2022. napustili policiju i pravosuđe, sledeći istu političku odluku, ostali izvan tih institucija.
Evropska komisija: Povratak srpskih gradonačelnika nije otklonio posledice
Najnoviji izveštaj Evropske komisije, objavljen 4. novembra, potvrđuje razmere institucionalnih promena na severu.
Brisel pozdravlja povratak srpskih gradonačelnika u četiri opštine, ali upozorava da oni ne mogu nesmetano da ostvaruju svoje nadležnosti. Nisu im dostupne kompletne opštinske arhive, deo zaposlenih koje su angažovale prethodne administracije ne govori srpski jezik, niti kadrovski sastav odgovara nacionalnoj strukturi stanovništva. Komisija posebno navodi da Kosovska policija i Ministarstvo administracije lokalne samouprave povremeno ograničavaju opštinske nadležnosti, čak i kada je reč o aktivnostima koje su lokalne vlasti propisno odobrile.
Još teži bilans odnosi se na pravosuđe. Evropska komisija izričito konstatuje da Kosovo nije omogućilo povratak srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja koji su institucije napustili 2022. godine. Prihvatanje njihovih ostavki nakon što su ih povukli, prema oceni Komisije, nije u skladu sa obavezama iz Sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine. Posledica je nedovoljna zastupljenost Srba u sudovima i tužilaštvima, otežan pristup pravdi i dodatno nepoverenje građana.
Komisija upozorava i na prekoračenje policijskih ovlašćenja prilikom pojedinih rušenja i preuzimanja nepokretnosti na severu, uključujući slučajeve u kojima je policija pomagala javnim preduzećima bez odgovarajućih sudskih ili administrativnih odluka.
Istovremeno, zatvaranje institucija koje funkcionišu uz podršku Srbije, bez obezbeđivanja delotvornih zamenskih usluga, ostavilo je građane sa otežanim pristupom pojedinim administrativnim i javnim servisima.
I konačno, Zajednica opština sa srpskom većinom – jedan od ključnih uslova zbog kojih su Srbi novembra 2022. napustili institucije – nije formirana. Evropska komisija potvrđuje da ni četiri godine kasnije u tom procesu nema daljeg napretka.
Dosta
Četiri godine kasnije, politički krug se zatvorio, ali se sever nije vratio ni blizu starog stanja. Oni koji su građane pozvali da napuste institucije, uz obećanje da povratka nema bez ispunjenja zahteva, ponovo su u opštinskim kabinetima. Samo što su se u međuvremenu promenila pravila, institucije i odnos snaga. Političari su našli put nazad, policajci i sudije nisu, a građanima je ostalo da žive sa posledicama odluka o kojima ih niko nije pitao. Ono što je novembra 2022. pred televizijskim kamerama predstavljeno kao odlučan čin otpora, četiri godine kasnije završilo se povratkom na vlast pod znatno nepovoljnijim uslovima. I možda je upravo u tome najveći paradoks tadašnjeg „Dosta je bilo“ – oni koji su ga izgovorili ponovo su tu, a mnogo toga protiv čega su ga izgovorili danas je institucionalna stvarnost severa.
A vukovi? Oni su još na Telegram grupama.