To pokazuje izveštaj pripremljen uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), do kojeg je došao Radio slobodna Evropa (RSE).
Prema izveštaju, oko 60 miliona tona otpada sadrži olovo, cink, srebro i zlato, odnosno metale koji nisu u potpunosti izdvojeni tokom prerade rude.
Njihova vrednost procenjuje se na više od 8,4 milijarde evra.
Međutim, to nije iznos koji bi kombinat Trepča nužno mogao da ostvari iskorišćavanjem tog otpada.
Savremene tehnologije omogućavaju izdvajanje dela metala, ali još nije poznato koliko bi ih moglo biti izdvojeno iz ovog otpada, koliko bi taj proces koštao i da li bi takva investicija bila ekonomski isplativa.
U međuvremenu, milioni tona otpada nastavljaju da se gomilaju na deponijama, od kojih se neke nalaze u blizini naseljenih područja, što predstavlja i potencijalne rizike za životnu sredinu.
Šta otkriva izveštaj?
Izveštaj pod naslovom „Procena i strateška analiza 12 deponija industrijskog otpada Trepče“ razmatra mineralni sastav, ekonomski potencijal i uticaj otpada kombinata na životnu sredinu.
Pripremljen je prošle godine uz podršku UNDP-a, na zahtev Trepče, u okviru Fonda za izvrsnost, mehanizma Vlade Kosova kojim upravlja UNDP.
Prema navodima menadžmenta Trepče, studija se zasniva na podacima preduzeća, kao i na analizama domaćih i međunarodnih laboratorija.
I UNDP je za Kosovski servis RSE potvrdio da je podržao preduzeće u proceni ekonomskog potencijala i uticaja deponija na životnu sredinu, dok je za detalje o sadržaju izveštaja RSE uputio na predstavnike Trepče.
Od 12 lokacija obuhvaćenih izveštajem, deponija u Gračanici ima najveću procenjenu vrednost metala, veću od 3,6 milijardi evra.
Prostire se na više od 46 hektara i sadrži oko 16 miliona tona otpada.
Sledi deponija u Žitkovcu kod Zvečana, čija je procenjena vrednost veća od 1,3 milijarde evra.
Procene vredne stotine miliona evra izrađene su i za druge deponije u Mitrovici, Novom Brdu, Leposaviću i Zvečanu.
Samo na četiri od analiziranih deponija, prema procenama iz izveštaja, nalazi se oko 77 hiljada tona olova, 102 hiljade tona cinka, 325 kilograma srebra i 29 kilograma zlata.
Ove brojke predstavljaju procenjene količine metala koje se nalaze u otpadu, ali ne nužno i količine koje je moguće izdvojiti i prodati.
Izveštaj na kojem se zasnivaju ove procene Trepča nije objavila, ali predstavnici preduzeća daju pojašnjenja o njegovim nalazima.
Hisni Bećiri, rukovodilac Poslovne jedinice Rudnici sa flotacijom Kišnica i Novo Brdo (Artana), kaže da je vrednost metala izračunata na osnovu njihovih cena na međunarodnim berzama tokom prošle godine.
„Svaki metal ima svoju vrednost, koja se određuje na osnovu međunarodnih berzi. Te cene se menjaju svakodnevno“, kaže on za RSE.
Da bi se utvrdila moguća ekonomska dobit, pored vrednosti metala potrebno je uzeti u obzir i gubitke tokom procesa izdvajanja, ulaganja u tehnologiju, kao i troškove prerade i zaštite životne sredine.
Kako vredni metali završavaju na deponijama?
Odgovor je povezan sa načinom na koji se rude u Trepči prerađuju.
Kombinat od 2016. godine posluje kao akcionarsko društvo, pri čemu je 80 odsto akcija u vlasništvu Vlade Kosova, a 20 odsto u vlasništvu radnika.
Ruda iz rudnika Stari Trg, u blizini Južne Mitrovice, prerađuje se u postrojenju za flotaciju Prvi Tunel, dok se ruda iz rudnika Novo Brdo, u istoimenoj opštini, transportuje u postrojenje za flotaciju Kišnica kod Gračanice.
U tim postrojenjima ruda se prerađuje kako bi se vredni minerali odvojili od ostatka materijala izvađenog iz zemlje. Taj proces naziva se flotacija.
Međutim, ne uspevaju da se izdvoje svi metali. Deo njih ostaje u materijalu koji se cevovodima transportuje do deponija. Taj otpad poznat je kao flotacijska jalovina.
Prema rečima Bećirija, zastarela tehnologija uticala je na smanjenje efikasnosti prerade, zbog čega je značajan deo metala završavao na deponijama.
„Tokom vremena, naša postrojenja za flotaciju su zastarela i stepen njihove iskorišćenosti je opao. Trenutno je koeficijent iskorišćenosti između 65 i 75 odsto. Do 30 odsto metala ne može da se izdvoji u tim našim postrojenjima“, kaže on.
Probleme povezane sa tehnologijom i gubicima tokom prerade evidentirala je i Nacionalna kancelarija za reviziju.
U izveštaju objavljenom u decembru 2022. godine, Kancelarija je utvrdila da je Trepča u periodu od 2019. do 2021. godine poslovala sa prosečnim mesečnim gubitkom od oko 620 hiljada evra.
Prema navodima revizora, zastarela tehnologija i infrastruktura, nedostatak kapitalnih ulaganja, kao i nepostojanje standardizovanih radnih procesa uticali su na nisku produktivnost i gubitke metala tokom prerade.
Tako je deo metala koji nije iskorišćen u proizvodnom procesu završio na deponijama.
Izveštaj opisuje 12 lokacija sa industrijskim otpadom Trepče, od kojih su neke i dalje u upotrebi, dok druge više nisu aktivne.
Aktivne deponije uključuju one u Badovcu, Mitrovici i Leposaviću. Kao napuštene navode se druge deponije u Novom Brdu, Mitrovici i Gračanici, kao i na drugim lokacijama u Leposaviću i Zvečanu.
Sadržaj metala razlikuje se od jedne do druge deponije.
Prema hemijskim analizama uključenim u izveštaj pripremljen uz podršku UNDP-a, uzorci otpada sa deponije u Novom Brdu, analizirani u periodu od 2007. do 2009. godine, pokazali su sadržaj od oko 7,8 kilograma olova, 9,8 kilograma cinka, 40 grama srebra i 1,64 grama zlata po toni.
Ovi rezultati odražavaju analizirane uzorke i ne mogu se automatski generalizovati na ukupnu količinu otpada.
U međuvremenu, na deponiji u Badovcu, u blizini postrojenja za flotaciju Kišnica, otpad se i dalje gomila.
Tokom posete sredinom oktobra, RSE je video kako se materijal preostao nakon prerade rude podzemnim cevovodima transportuje do deponije, gde ga preuzima jedan radnik.
Na ovom prostoru, površine 8,3 hektara, nagomilano je oko 2,6 miliona tona otpada.
Prema izveštaju, taj otpad sadrži više od 16 hiljada tona olova, gotovo 23 hiljade tona cinka, 65,3 kilograma srebra i 3,7 kilograma zlata.
Kako Kosovo može da iskoristi otpad Trepče?
Za Ganija Osmanija, glavnog rudara u rudniku Stari Trg sa 45 godina radnog iskustva, industrijski otpad predstavlja ekonomsku priliku koju Kosovo ne bi trebalo da propusti.
On kaže da savremene tehnologije omogućavaju izdvajanje većeg dela metala koji su ostali na deponijama.
Jedna od mogućnosti, prema njegovim rečima, jeste prodaja otpada specijalizovanim kompanijama, iako smatra da bi prerada unutar Kosova bila povoljnija jer bi stvarala veću ekonomsku vrednost.
I profesor rudarstva na Fakultetu geonauka Univerziteta u Mitrovici, Kemajl Zećiri, kaže da je razvoj tehnologije otvorio nove mogućnosti za izdvajanje metala iz industrijskog otpada.
Prema njegovim rečima, osim izgradnje novih postrojenja za ponovnu preradu otpada, moguće je i modernizovati postojeća postrojenja za flotaciju.
„Osim izgradnje nove linije, mogu se modernizovati i postojeća postrojenja za flotaciju kako bi se otpad ponovo prerađivao u njima. Međutim, to se ne može uraditi sa sadašnjom tehnologijom. Potrebna su ulaganja u flotacije, partnerstva sa renomiranim kompanijama i nova tehnologija“, kaže Zećiri za RSE.
U izveštaju pripremljenom uz podršku UNDP-a naglašava se da su tokom poslednjih 15 godina tehnologije prerade i ponovne prerade rude značajno napredovale, omogućavajući stope iskorišćenja veće od 90 odsto.
Međutim, to ne znači da bi takvi rezultati mogli da se postignu i sa otpadom Trepče.
Bećiri kaže da bi naredni korak trebalo da bude druga faza studije izvodljivosti, koja bi obuhvatila uzimanje uzoraka, analize u akreditovanim laboratorijama i utvrđivanje najprikladnije tehnologije.
Trenutno se, prema njegovim rečima, ne zna koliko bi koštala izgradnja posebne linije za ponovnu preradu otpada.
„Pored studije sa hemijskog i ekonomskog aspekta, potrebno je uraditi i analizu izgradnje postrojenja i njegovih troškova. Još ne znamo kolika bi bila cena linije za preradu, ali bez obzira na to koliki bi trošak bio, isplati se, jer je procenjena vrednost od osam milijardi evra dvostruko veća od budžeta Kosova“, kaže Bećiri.
Pored troškova tehnologije, odluka o iskorišćavanju otpada morala bi da uzme u obzir i troškove energije, transporta, prerade i zaštite životne sredine.
Još jedno pitanje je da li bi otpad trebalo prodati ili ga prerađivati unutar Kosova.
Izveštaj preporučuje da se u kratkoročnom i srednjoročnom periodu razmotri njegova prodaja i izvoz, a da se ostvareni prihodi reinvestiraju u sanaciju životne sredine i modernizaciju tehnologije.
Dugoročno se predlaže selektivna ponovna prerada otpada radi izdvajanja metala.
Prodaja specijalizovanim kompanijama mogla bi da izbegne potrebu za velikim početnim ulaganjima, dok bi prerada unutar Kosova mogla da stvori veću ekonomsku vrednost, ali zahteva kapital, tehnologiju i stručne kapacitete.
Bez potpune procene troškova i koristi, ostaje nejasno koja bi opcija bila isplativija.
Moguće bogatstvo, ali i rizik za životnu sredinu
Industrijske deponije Trepče ne predstavljaju samo ekonomsku priliku.
Zbog sadržaja teških metala, one mogu biti i izvor zagađenja zemljišta, vode i vazduha.
Zabrinutost zbog njihovog uticaja na životnu sredinu prisutna je već godinama.
Još 2013. godine UNDP je podržao konferenciju posvećenu problemu industrijskog otpada Trepče.
Institucije koje su učestvovale saglasile su se da formiraju radnu grupu koja bi utvrdila prioritetne mere i izradila kratkoročnu i dugoročnu strategiju za njegovo zbrinjavanje.
Profesor Kemajl Zećiri upozorava da zagađenje teškim metalima može da utiče i na zdravlje stanovništva.
Izveštaj do kojeg je došao RSE preporučuje da se prioritet u sanaciji otpada da deponijama koje se nalaze u blizini naseljenih područja i osetljivih ekosistema.
Prema njegovim rečima, mogući prihodi od iskorišćavanja metala mogli bi da se iskoriste i za sanaciju tih područja i modernizaciju tehnologije.
Međutim, ponovna prerada otpada zahtevala bi posebne mere zaštite životne sredine, uključujući tretman materijala koji bi preostao nakon izdvajanja metala.
To znači da se potencijalna ekonomska korist mora procenjivati zajedno sa troškovima sanacije i upravljanja otpadom.
Kakvi su planovi Kosova?
Uprkos ekonomskom potencijalu utvrđenom u izveštaju, još nema jasnih informacija o konkretnom projektu za iskorišćavanje industrijskog otpada Trepče.
RSE je upitao Vladu Kosova i Ministarstvo ekonomije da li imaju planove za smanjenje količine ovog otpada ili za izdvajanje metala koje sadrži.
Obe institucije uputile su RSE na menadžment Trepče.
Predstavnici preduzeća navode da pre bilo kakve odluke o ulaganjima mora da bude završena druga faza studije izvodljivosti.
Ta faza trebalo bi da utvrdi koje deponije imaju najveći ekonomski potencijal, koja bi tehnologija mogla da bude primenjena i koliki bi bili troškovi ponovne prerade.
U izveštaju se procenjuje da bi iskorišćavanje otpada moglo da donese prihode, privuče investicije i doprinese razvoju rudarske i metalurške industrije, iako još nije utvrđeno koliki deo tog potencijala može da se pretvori u stvarnu ekonomsku korist.