Među govornicima na skupu bili su i Stevan Vulović, nekadašnji član Predsedništva Srpske liste, koji je Aleksandru Vučiću svojevremeno poručivao da ne postoji ništa u čemu ga nije poslušao, kao i bivši dekan Fakulteta tehničkih nauka Srđan Jović, koji je u decembru 2024. tražio uklanjanje svog imena sa peticije podrške studentima, a sada tvrdi da je deo njegovih predloga uvršten u program Studentske liste.
Deklaracija je usvojena neposredno nakon izbornog poraza Vučićeve liste u Srbiji, ali u trenutku kada Srpska lista, posle ubedljive pobede na lokalnim izborima 2025. godine, drži vlast u svih deset opština sa srpskom većinom.
Na skupu održanom 10. novembra u Etno kući Ulpijana u Gračanici, kojem je, prema saopštenju organizatora, prisustvovalo više od 50 članova, simpatizera i gostiju iz različitih delova Kosova, jednoglasno je usvojena Politička deklaracija Kosovskog saveza.
Dokument je predstavio predsednik stranke Goran Marinković, uz poruku da je Srbima na Kosovu potrebna politička organizacija koja će se baviti njihovim svakodnevnim problemima, zaštitom prava, zapošljavanjem, obrazovanjem, zdravstvom i ekonomskim opstankom.
Savez zahteva javno i nepristrasno preispitivanje upravljanja institucijama, javnim preduzećima i sredstvima namenjenim srpskoj zajednici, kao i ispitivanje eventualnih zloupotreba funkcija, političkih pritisaka, nepravilnosti pri zapošljavanju i nenamenskog trošenja novca.
Poseban deo deklaracije posvećen je odgovornosti prethodnih političkih rukovodstava.
„Zahtevamo utvrđivanje političke i eventualne krivične odgovornosti svih koji su svojim odlukama i postupcima ugrozili opstanak, prava i interese srpskog naroda na Kosovu“, navodi se u dokumentu koji je Marinković pročitao.
U deklaraciji se politika koja je, prema oceni Saveza, interese naroda podređivala očuvanju vlasti označava kao „veleizdaja njegovog poverenja i interesa“.
Predviđeno je i formiranje stručnih timova za javnu upravu, pravo, finansije, obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu i privredni razvoj, kao i priprema konkretnih predloga za rešavanje problema građana.
Tokom rasprave o deklaraciji jedan od članova Kosovskog saveza predložio je i mere protiv građana koji prodaju zemlju na Kosovu, uključujući uskraćivanje socijalne pomoći, studentskih stipendija i pojedinih prava povezanih sa zaposlenjem i radnim stažom.
Predlog je obrazložio zabrinutošću zbog prodaje nepokretnosti u srpskim sredinama.
Međutim, Vladimir Petković iz Lapljeg Sela usprotivio se takvoj ideji, upozoravajući da bi ona bila protivustavna i suprotna pravu privatne svojine.
Predložene mere nisu unete u usvojenu deklaraciju.
Bez saradnje sa Srpskom listom, ali i pitanje odgovornosti bivših funkcionera
Jedna od najizričitijih odredbi deklaracije odnosi se na buduće političke odnose sa Srpskom listom.
„Kosovski savez isključuje političku i koalicionu saradnju sa Srpskom listom i nosiocima njene dosadašnje politike.“
U dokumentu se dodatno naglašava:
„Promena stranačkog imena ili prelazak u drugu organizaciju ne mogu biti način da se izbegne politička odgovornost i otvori prostor za saradnju sa nama.“
„Odgovornost koju tražimo od drugih, prihvatamo i za sebe“, navodi se u završnom delu deklaracije.
Ove poruke otvaraju i pitanje političkih biografija pojedinih ljudi okupljenih oko Kosovskog saveza, posebno onih koji su ranije obavljali visoke funkcije u Srpskoj listi.
„Brate Aleksandre“
Na skupu je govorio Stevan Vulović, bivši predsednik opštine Zubin Potok u kosovskom sistemu i nekadašnji član Predsedništva Srpske liste.
Vulović je pozvan da govori u okviru tačke dnevnog reda posvećene jačanju organizacije i kadrovskim kapacitetima. Najavljujući njegovo obraćanje, voditelj skupa naveo je da smatra da Vulović ima najviše političkog iskustva i da može da doprinese raspravi.
Vulović je godinama bio jedan od istaknutih lokalnih predstavnika te političke organizacije.
U novembru 2015. godine, govoreći za Politiku o pristupanju Srpskoj naprednoj stranci, nakon ranijeg članstva u SPS-u, izjavio je:
„Verovao sam Vučiću od početka, ali me je u poslednje vreme ubedio da će istinski braniti Srbiju na ovim prostorima.“
Još neposrednije o svom odnosu prema Vučiću govorio je 22. novembra 2018. godine, na sastanku predstavnika Srba sa Kosova sa tadašnjim predsednikom Srbije u Beogradu, u vreme krize izazvane uvođenjem taksa od 100 odsto na robu iz Srbije.
Obraćajući se Vučiću rečima „Brate Aleksandre“, Vulović je poručio:
„Ne postoji bilo šta da ja nisam Vas poslušao. Dakle, ja sam u stvari vojnik države Srbije, to sam ponovio hiljadu puta.“
Dodao je i:
„Mi smo uvek tu da racionalno promišljamo, da se dogovaramo sa državom i da slušamo Vaše savete.“
U istom obraćanju iznosio je i oštre poruke o mogućim odgovorima na postupke Prištine, uključujući ograničavanje snabdevanja vodom i ugrožavanje energetskog sistema, uz tvrdnju da takve mere neće preduzimati i poziv da se problemi rešavaju mirno.
Vučić ga je tokom tog sastanka upozorio da ne daje „ratničke izjave“ i da ne govori o dizanju brane u vazduh.
Ponosan na rušenje sistema u koji se potom vratio
Samo nekoliko dana kasnije, Vulović je, kao i ostali gradonačelnici četiri severne opštine, podneo ostavku na funkciju u kosovskom sistemu.
U intervjuu objavljenom 1. decembra 2018. izjavio je da je tokom pet godina na čelu opštine ugasio kosovske institucije i da je, u dogovoru sa Beogradom, radio na rušenju kosovskog sistema, čime se, kako je rekao, ponosi.
Na lokalnim izborima 2017. godine osvojio je više od 80 odsto glasova kao kandidat Srpske liste u Zubinom Potoku.
Međutim, septembra 2025. godine upravo ga je Kosovski savez predstavio kao svog kandidata za gradonačelnika Zubinog Potoka.
Na skupu održanom ove nedelje Vulović se sada zahvalio Žarku Ristiću na okupljanju ljudi oko nove političke organizacije i govorio o vremenu koje je opisao kao period velike nepravde.
U saopštenju Kosovskog saveza, u kojem je njegovo prezime navedeno kao „Vulević“, predstavljen je kao dugogodišnji protivnik politike Aleksandra Vučića.
Navedeno je i da je bio izložen pritiscima, uključujući podmetanje eksplozivne naprave, uz zahtev da nadležni organi rasvetle taj slučaj.
I zaista, u oktobru 2024. godine zabeležena je eksplozija u nedovršenom objektu u njegovom vlasništvu u Zubinom Potoku. Policija je tada potvrdila incident i pokrenula istragu, dok je Vulović tvrdio da je reč o napadu.
I druga mišljenja
Pitanje odnosa prema ljudima koji su učestvovali u prethodnom političkom sistemu otvoreno je i tokom rasprave na samom skupu.
Potpredsednik Kosovskog saveza Slađan Mladenović govorio je o potrebi da se ubuduće omogući politički dijalog i sa ljudima koji su ranije delovali u drugim političkim strukturama, uz poruku da ne treba ponavljati praksu uskraćivanja prava i mogućnosti razgovora. Istovremeno je zastupao stav da rukovodioce odgovorne za prethodno stanje treba udaljiti sa funkcija.
Na njegovo obraćanje reagovao je Vladimir Petković iz Lapljeg Sela, insistirajući na znatno strožem odnosu prema dosadašnjim funkcionerima Srpske liste.
Petković je odbacio mogućnost saradnje sa pripadnicima Srpske liste, koju je nazivao „antisrpskom listom“, insistirajući na političkoj odgovornosti prethodnih rukovodilaca.
Zatražio je političku i drugu odgovornost prethodnih rukovodilaca, uz stav da buduća saradnja treba da bude usmerena ka Studentskoj listi.
Ristić: Za deset opština potrebno oko 600 ljudi
Osnivač Kosovskog saveza i bivši narodni poslanik u Srbiji, Žarko Ristić, izneo je znatno oštrije ocene dosadašnjih političkih predstavnika Srba.
Govoreći nakon izbornog poraza SNS-a u Srbiji, Ristić je ocenio da je Srpska lista politički propala i izrazio uverenje da bi njen sistem lokalne vlasti uskoro mogao da se raspadne.
„Ona je ruševina, i na toj ruševini koju ćemo mi očistiti i napraviti nove temelje jednog ambijenta za život na Kosovu“, poručio je, prema snimku njegovog obraćanja.
Aleksandra Vučića i Milana Radoičića nazvao je „veleizdajnicima srpskog naroda“, optužujući ih za posledice politike vođene prema Kosovu.
Najavio je da će zahtevati odgovornost onih koji su, prema njegovim rečima, godinama vršili pritiske na građane i radili protiv interesa srpske zajednice.
Ristić je poručio da neće biti saradnje sa Srpskom listom, ali je najavio i iznošenje dokumentovanih činjenica o pojedincima koji se danas predstavljaju kao opozicija, a koji su, kako tvrdi, ranije sarađivali sa Srpskom listom i Milanom Radoičićem.
Govoreći o narednim koracima, izneo je konkretnu procenu kadrovskih potreba.
Za upravljanje u deset opština sa srpskom većinom, računajući gradonačelnike, njihove zamenike, direktore opštinskih odeljenja, odbornike i druge pozicije, prema njegovoj računici, potrebno je približno 600 ljudi.
„Da li mi imamo 600 ljudi? Nemamo“, rekao je.
Pozvao je članove da okupljaju obrazovane i stručne ljude koji bi mogli da preuzmu odgovorne poslove i učestvuju u izgradnji nove političke organizacije.
„Ne možemo mi da srušimo nešto, a da sutra nema ko da uđe u to“, poručio je.
Ko je Žarko Ristić?
I Ristić iza sebe ima više političkih angažmana. Bio je predsednik Pokrajinskog odbora Narodne stranke za Kosovo, a u julu 2023. godine podneo je ostavku na tu funkciju zbog, kako je tada naveo, nesuglasica sa predsednikom stranke Vukom Jeremićem.
Njegov odlazak usledio je u vreme unutrašnjeg sukoba u Narodnoj stranci i razlaza između Jeremića i Miroslava Aleksića.
Nakon toga priključio se Narodnom pokretu Srbije, koji je predvodio Aleksić. Na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2023. izabran je sa liste „Srbija protiv nasilja“, a mandat narodnog poslanika u Skupštini Srbije prvi put mu je potvrđen 6. februara 2024. godine.
Već u septembru iste godine isključen je iz Narodnog pokreta Srbije, nakon neslaganja u vezi sa parlamentarnom inicijativom o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma i bora. Ristić je osporavao razloge za svoje isključenje.
U februaru 2025. javno je podržao Srpski narodni pokret, okupljen oko Branimira Stojanovića i Milije Biševca, pred parlamentarne izbore na Kosovu.
Na predizbornom skupu u Klokotu nastupao je zajedno sa kandidatima tog pokreta, među kojima je bio i današnji predsednik Kosovskog saveza Goran Marinković.
Poručio je tada da SNP nije sam i da njegovu politiku podržava većina opozicionih poslanika u Skupštini Srbije.
Nekoliko meseci kasnije, 24. juna 2025, formiran je Kosovski savez, sa Ristićem kao idejnim tvorcem i koordinatorom, a Marinkovićem kao predsednikom.
Ristić je u međuvremenu nastavio da deluje i u srpskom parlamentu, gde je u septembru 2026. pristupio poslaničkoj grupi „Poslanici uz studente: za kontrolu izbora“.
Do sada nije poznato da je imao iskustvo u kosovskim političkim institucijama.
Od Srpskog narodnog pokreta do Kosovskog saveza
Goran Marinković, sadašnji predsednik Kosovskog saveza, bio je kandidat Srpskog narodnog pokreta na parlamentarnim izborima na Kosovu 9. februara 2025. godine.
Na istoj listi nalazio se i Slađan Mladenović iz Pasjana, koji je na novembarskom skupu govorio kao odbornik Kosovskog saveza. U junu 2025. godine Marinković je predstavljen kao predsednik novoformirane stranke, a na oktobarskim lokalnim izborima bio je njen kandidat za gradonačelnika Gračanice i Klokota.
Mladenović je bio kandidat Saveza za gradonačelnika Parteša, dok je Vulović bio kandidat za Zubin Potok.
Kosovski savez je na prošlogodišnjim lokalnim izborima imao ukupno pet kandidata za gradonačelnike i 23 kandidata za odbornike. Ipak, nije uspeo da značajnije ugrozi izbornu dominaciju Srpske liste.
Na lokalnim izborima 12. oktobra 2025. godine Srpska lista osvojila je većinu glasova u devet opština sa srpskom većinom već u prvom krugu, dok je u Klokotu njena pobeda potvrđena u drugom krugu, 9. novembra.
Time je osvojila gradonačelnička mesta u svih deset opština sa srpskom većinom, uključujući i četiri severne opštine koje je napustila 2022. godine.
Na skupu i bivši dekan FTN-a: Tražio uklanjanje imena sa peticije, danas kaže da su studenti prihvatili njegove predloge
Gost skupa bio je i profesor Srđan Jović, redovni profesor i bivši dekan Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici.
Prema saopštenju Kosovskog saveza, Jović je kritikovao prethodnu vlast u Srbiji i delovanje Milana Radoičića, ocenjujući da je takva politika imala teške posledice po Srbe na Kosovu.
Optužio opozicione stranke da su pod Radoičićevom kontrolom, Ristić jedina autentična patriotska opozicija
Jović je na skupu izneo i ozbiljne optužbe na račun drugih srpskih opozicionih političkih organizacija na Kosovu, tvrdeći da su bile pod kontrolom Milana Radoičića.
„Iz ličnog iskustva i ličnih razgovora, ja sam ustanovio da su sve opozicione stranke koje su registrovane na Kosovu i Metohiji u rukama Milana Radoičića“, rekao je Jović.
Optužio ih je i da sada, nakon pobede Studentske liste na izborima u Srbiji, pokušavaju da joj se približe i predstave kao stvarna opozicija, iako to, prema njegovoj oceni, ranije nisu bile.
„Do pojave Studentske liste mi, u stvari, nismo imali opoziciju. To znači da nismo imali opoziciju ni na Kosovu“, poručio je.
Za Žarka Ristića je, nasuprot tome, rekao da predstavlja jedinu autentičnu patriotsku opozicionu opciju među Srbima na Kosovu.
Jović je u obraćanju izneo i tvrdnju da je, uprkos sukobima sa Vučićem i Radoičićem, ranije predstavnicima vlasti u Beogradu nudio rešenja za očuvanje obrazovnog sistema Srbije na Kosovu, ali da ona nisu prihvaćena. Naveo je i da je imao utisak da su odluke o budućnosti tog sistema već bile donete.
Govorio je i o kontaktima sa Studentskom listom, tvrdeći da mu se ona dva puta obratila elektronskom poštom radi pribavljanja mišljenja o obrazovanju i položaju Srba na Kosovu.
Prema njegovim rečima, dostavio je predloge i potom dobio odgovor da je deo njih uvršten u program Studentske liste.
U decembru 2024. tražio uklanjanje imena sa peticije podrške studentima
Jović je, međutim, na početku studentskih protesta u Srbiji, u decembru 2024. godine, javno negirao da je dao saglasnost da se njegovo ime nađe među potpisnicima peticije podrške studentima.
Peticiju su 11. decembra pokrenuli profesori Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, ograđujući se od prethodnog saopštenja Rektorskog kolegijuma, kojim je pružena podrška politici Aleksandra Vučića.
U tekstu objavljenom 16. decembra u više beogradskih medija, Jović je naveo da ga je prethodne večeri asistent obavestio da se njegovo ime nalazi na spisku potpisnika peticije podrške studentskim protestima.
Tvrdio je da niko nije tražio njegovu saglasnost za potpisivanje peticije, te da je, nakon što je kontaktirao osobe za koje je smatrao da su nadležne, narednog jutra ustanovio da je njegovo ime uklonjeno sa spiska.
„‘Ja sam sinoć oko 11 sati dobio poziv od mog asistenka koji je rekao da sam ja na listi potpisnika peticije na strani protesta studenata. Ja sam odmah kontaktirao koga je trebalo, nisu mi se javili, i jutros sam video da su me skinuli sa liste’, – rekao je on i naveo da ima sliku spiska na kojem je protiv njegove volje bilo njegovo ime. Kako ističe, niko mu se nije obratio sa pitanjem da li želi da njegovo ime bude na toj listi, te smatra da je to potpuna zloupotreba. ‘Niko me nije pitao ništa+ – dodaje profesor Jović. ‘Ja svoje mišljenje imam i ja to kačim na društvene mreže, inače je ovo zloupotreba čista’,“ – više prorežimskih dnevnih listova prenelo je tada. ( Novosti, a njih je preneo Kurir, B92, Informer, Nacionalist…)
Istog dana drugi profesor Fakulteta tehničkih nauka, Svetomir Milojević, čije se ime takođe našlo u medijskim izveštajima o navodnom povlačenju potpisa, u izjavi za KoSSev izričito je demantovao da je povukao podršku studentima, kao i da je medijima koji su objavili takve navode uopšte dao izjavu. Demantije su objavili i drugi mediji
Nepune dve godine kasnije, nakon izborne pobede Studentske liste u Srbiji, Jović na skupu Kosovskog saveza govori o kontaktima sa ovom listom i tvrdi da je deo njegovih predloga uvršten u njen program. Istovremeno ocenjuje da pre pojave Studentske liste nije bilo autentične opozicije ni u Srbiji ni među Srbima na Kosovu.
Protiv kosovskih izbora ili za izbore?
Jović je aktivan na društvenoj mreži Iks, na kojoj je tokom prethodne dve godine objavljivao brojne izrazito kritičke poruke o Aljbinu Kurtiju i politici kosovskih institucija prema Srbima, koristeći i uvredljive kvalifikacije i pogrdnu terminologiju.
Istovremeno, tokom 2023. i 2024. godine kritikovao je i pojedine odluke Beograda i Srpske liste, posebno napuštanje kosovskih institucija, postavljajući pitanje političke odgovornosti za posledice tih odluka.
U predizbornom periodu krajem 2024. i početkom 2025. godine pozivao je Srbe na učešće na parlamentarnim izborima na Kosovu, zakazanim za 9. februar. Tako je 18. decembra 2024. napisao:
„Molim sve Srbe koji imaju pravo glasa da izadju na izbore 9. februara. Pokazimo Kurtiju da njegova tortura nije vredela. Zbog stanja u Srbiji kazem unapred da bi se izborili za svoj status na KiM. Nećemo imati pomoć od nikoga to znajte. Sami moramo da se izborimo za nas opstanak.“
Pet dana kasnije, 23. decembra, reagovao je na odluku Centralne izborne komisije da ne potvrdi Srpsku listu za učešće na izborima. Tada je izneo i nepotkrepljenu optužbu da je Kurti inscenirao napad na kanal Ibar–Lepenac:
„Kurti je lažirao diverziju na kanalu Ibar Lepenac da bi sprečio učešće SL na izborima. Sada ih izbacuje zbog nacionalističkih izjava. Nezna Kurti sta je definicija nacionalizma. Nije šovinizam kao sto njegova stranka protežira. Ameriko reaguj. Vi ste stvorili multietničku državu.“
Srpskoj listi je nakon žalbenog postupka omogućeno učešće na izborima.
Jović je 26. decembra pozvao i na pripreme za lokalne izbore na Kosovu i povratak srpskih predstavnika na vlast u opštinama sa srpskom većinom.
„Prvi korak izlazak na izbore. Svi bez izuzetka. Pa onda priprema za lokalne izbore i povratak nasih ljudi u većinskim srpskim opštinama“, napisao je tada.
Sličnu poruku uputio je i 15. januara 2025. godine:
„Kurti umišlja da je Bajden. Pred slom njegove politike i odlazak u političku penziju donosi odluke pogubne po srpski narod. Njegov program je progon Srba? Za taj progon koristi Srbe janičare. Srbi složno na izbore, pobedimo i Kurtija i Srbe uz njega. Dokažimo da smo svoj na svome.“
Na sam dan parlamentarnih izbora, 9. februara 2025, objavio je:
„Kurti je pokušao da slomi Srbe a slomio je sebe. Mi smo žilavi i mnogo jači nego što Kurti misli. Nema vise njegovog zlostavljaju. Nada nam se vratila da možemo opstati na svetoj srpskoj zemlji. I opstacemo. Ziveli“
Na tim izborima učestvovalo je šest srpskih političkih subjekata: Srpska lista, Srpska demokratija, Srpski narodni pokret, Partija kosovskih Srba, Građanska inicijativa Narodna pravda i stranka Za slobodu, pravdu i opstanak.
Među njima je bio i Srpski narodni pokret, na čijoj su izbornoj listi bili Goran Marinković i Slađan Mladenović, kasniji predstavnici Kosovskog saveza.
Srpska lista osvojila je devet od deset poslaničkih mesta garantovanih srpskoj zajednici, a preostalo je pripalo stranci Nenada Rašića.
Iako je Jović izričito osporavao odluku o nepotvrđivanju Srpske liste, u navedenim pozivima na izlazak na izbore nije se opredeljivao za određenu stranku.
Međutim, u kasnijoj objavi od 5. juna, nakon promene naziva ulica u Severnoj Mitrovici, izneo je drugačiji stav:
„Postovani sugradjani nakom zvanicne promene naziva ulica u KM smatram da izlazak na parlamentarne izbore nema smisla. Dosta je bilo sa svim siptarskim izborima. Mi ovako ne mozemo nista da promenimo. Samoorganizacija je sada osnov opstanka. Bez podela. Svi pod jednu kapu“, napisao je Jović.
Jović je sada bio gost skupa Kosovskog saveza, političke stranke registrovane u kosovskom sistemu, koja je na lokalnim izborima u oktobru 2025. godine učestvovala sa pet kandidata za gradonačelnike i 23 kandidata za odbornike.
Kao dekan od Prvremenog organa dobio zahvalnicu grada
U vreme dok je bio dekan Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, Jović je na društvenim mrežama objavljivao i pohvalne poruke o radu fakulteta, podršci institucija Srbije i lokalne samouprave.
Tako je 23. novembra 2022. godine objavio da je, u ime Fakulteta tehničkih nauka, primio zahvalnicu Privremenog organa Opštine Kosovska Mitrovica povodom Dana opštine i 78 godina od oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, u vreme vlasti Srpske liste.
„U ime Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, a povodom Dana Opštine Kosovske Mitrovice i 78 godina od oslobođenja grada u II svetskom ratu, primio sam Zahvalnicu grada za doprinos razvoju Kosovske Mitrovice. Najteže je ali i najdraže dobiti nagradu od svog naroda.“
U objavi od 7. jula 2023. godine zahvalio je institucijama Srbije i lokalnoj samoupravi na pomoći fakultetu.
„Ponosan sam na Državu Srbiju, Ministarstvo prosvete Republike Srbije i lokalnu samoupravu koja nam je pomogla u formiranju multimedijalnih pametnih učionica na Fakultetu tehničkih nauka u Kosovakoj Mitrovici. Zahvalan sam našim kolegama na aktivnom učešću u realizaciji projekta.“
Uz objavu je postavio i fotografije sa otvaranja učionica.
U januaru iste godine pohvalio se i zapošljavanjem mladih kolega, nekadašnjih studenata fakulteta, poručivši da je time ispunjeno ranije obećanje.
Ove objave dokumentuju njegov tadašnji afirmativan odnos prema pojedinim projektima institucija Srbije i lokalne samouprave. Kasnije je, naročito tokom 2024. godine, sve otvorenije kritikovao političke odluke Beograda i Srpske liste, posebno napuštanje kosovskih institucija i posledice takve politike po srpsku zajednicu.
Organizovanje u novim političkim okolnostima
Nova deklaracija Kosovskog saveza usvojena je nešto više od dve nedelje nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, održanih 25. oktobra, na kojima je Studentska lista osvojila 140 poslaničkih mandata, a lista Aleksandra Vučića 103.
Time je okončana četrnaestogodišnja parlamentarna dominacija SNS-a, dok se konstituisanje novog saziva Skupštine Srbije i izbor nove vlade tek očekuju.
Promena političkih odnosa u Beogradu u delu javnosti i medija u srpskoj zajednici na Kosovu otvorila je i pitanje budućeg položaja Srpske liste i kadrova koji su godinama upravljali opštinama i institucijama povezanim sa sistemom Srbije na Kosovu.
Upravo u takvim okolnostima Kosovski savez najavljuje jačanje organizacije, pripremu novih kadrova i preispitivanje političke odgovornosti.
„Samo sistem zamenjuje sistem i samo organizacija menja organizaciju“, poručio je Ristić.