Srbi na Kosovu, posebno oni južno od reke Ibar, poštuju kosovske zakone, imaju kosovska lična dokumenta, plaćaju porez, glasaju na izborima koje raspisuje Kosovo, učestvuju u radu institucija, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou. Uzimajući u obzir sve ove činjenice, reklo bi se da Srbi poštuju kosovsku nezavisnost. Međutim, emotivno su privrženi Srbiji i retki su oni koji bi priznali da je Kosovo nezavisna država.
Kosovski Srbi smatraju da njihova prava u nezavisnom Kosovu nisu poštovana, da su diskriminisani na svim nivoima, ali veruju da ni njihove komšije Albanci nisu previše zadovoljne stanjem stvari, jer proglašenjem nezavisnosti nisu ostvarili svoje snove.
Građani Gračanice sa kojima smo razgovarali ne priznaju Kosovo kao državu, iako poštuju sve moguće zakone i pravila. Međutim, svesni su činjenice da Srbija nema previše uticaja na toj teritoriji.
„Pre svega, za mene Kosovo nije nezavisno. Od te ‘nezavisnosti’ jeste prošlo 14 godina, ali da li su oni (Albanci) dobili sve što su želeli? Apsolutno ne. Da li im ide na bolje? Po mom mišljenju, ne. Da li je Srbija u dobroj situaciji? Takođe ne. Očekivati formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) nije nemoguće, nije neka utopija, iako mislim da od toga nema ništa. Kada ga nije bilo do sada, neće ni biti skoro. Da li su Srbi na Kosovu živeli bolje pre 2008. ili nakon nje? To morate da pitate one koji su otišli odavde. Za mene je svakako dobro, želim da ostanem ovde”, rekao je mladi Stefan Milić.
“Cilj kosovskih Albanaca je nemoguća, neostvariva misija”, mišljenja je Suzana Andrejević.
Međutim, ima i mišljenja da su kosovski Albanci samoproglašenjem nezavisnosti dobili šta su hteli, barem delimično.
„Cilj kosovskih Albanaca je ostvaren. Oni su ostvarili ono što su zamislili, ali Kosovo i dalje stoji u mestu. Nema povratka raseljenih, znači da je isto kao 1999. godine. Samo su oni ostvarili svoj cilj, kriminal je i dalje u jeku. Za Srbe na Kosovu je život bio dobar pre te 1999. godine, mnogo bolji čak i za Albance. Ništa bolje ne žive sada nego posle 2008. ili pre 1999. godine“, kazao je Nenad Nikolić.
Rakočević: Prazna ljuštura
Novinar iz Gračanice i predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević smatra da se iz godine u godinu na ovaj dan sve više uočava praznina, da projekat „nezavisnost Kosova“ lagano tone i da nema kraja tom propadanju.
„Aljbin Kurti je uspeo da sruši i te poslednje nade da bi sistem mogao da funkcioniše. Sada je to jedna prazna ljuštura kojoj on daje svoj totalitarizam, svoj autistični pogled na svet i velikoalbanske ideje. U ovom trenutku, mi jasno možemo da razaznamo samo velikoalbanski koncept i kosovarski integralni koncept u kome bi trebalo da živimo kao neka bezlična masa“, kazao je on.
U toj projekciji Aljbina Kurtija, dodao je Rakočević, „Srbi postoje za verske praznike kao pravoslavna masa u okvirima velike Albanije i nečega što se zove kosovarski ideološki projekat“.
Na pitanje: „Kako su se Srbi snašli u tom nezavisnom Kosovu?“, Rakočević odgovara da „sve što je napravljeno na zlu nikada neće biti nezavisno“.
„Što se Srba tiče, oni mogu jedino da prežive u okvirima svojih mikro autonomija, geta i svoje projekcije slobode. Ako je na nečemu propala ideologija `novog Kosova`, propala je na osećaju da drugome treba da odredite šta je sloboda. Ne možete nikada Srbima, i to se pokazalo ne samo ovde, nego i na Balkanu, propisati šta je njihova sloboda. Srbi imaju autentičan identitet, kulturu, svoje oblike organizovanja i ne možete ih nikada i nipošto naterati, ni na kosovarski, ni na velikoalbanski projekat“, istakao je Rakočević.
On je primetio da se bez obzira na svu pomoć koju je međunarodna zajednica tokom godina izdvajala za Kosovo – ona gotovo i ne vidi.
Stojanović: Obični ljudi doživljavaju sve veće razočarenje
Po mišljenju bivšeg potpredsednika kosovske vlade i nekadašnjeg gradonačelnika Gračanice Branimira Stojanovića, kosovski lideri su proglašenjem nezavisnosti ispunili samo deklarativne ciljeve koje su imali na početku, ali njihove borbe traju poprilično dugo.
„Ima i onih koji veruju da će taj konačni cilj biti ostvaren kada se ostvari ideja velike Albanije. Zapravo, to je ono što mnogi još uvek priželjkuju i još uvek sanjaju. Dok oni obični ljudi, kada sa njima pričate, verujem da doživljavaju sve veće razočarenje i da ovih poslednjih 14 godina već doživljavaju otrežnjenje od jednog sna koji su sanjali – da će nakon dvehiljadite godine od najnerazvijenije pokrajine postati nova Švajcarska”, kazao je Stojanović.
„Oni su“, dodaje, „verovali da će sve nedostatke lošeg života rešiti čarobnim štapićem koji dolazi iz Amerike“.
Kada je reč o kvalitetnijem životu Srba na Kosovu, Stojanović veruje da im je, pre svega, potrebno institucionalno jačanje.
„Naročito za čoveka koji je ugrožen, koji je stalno napadan, diskriminisan, kome se ne poštuju prava – od imovinskih do verskih. Takvom čoveku, prosečnom Srbinu ovde bi sigurno značilo da postoji još neka institucija u kojoj će imati veći uticaj i koja će omogućiti da ima više uticaja na sopstveni život. Da li će se ZSO formirati, ja lično ne verujem da će se to skoro desiti”, kaže nekadašnji zagovornik ZSO i čovek koji je verovao da će ona biti formirana ubrzo posle potpisivanja Briselskog sporazuma.
On smatra da je očigledno da dosadašnje kosovske vlade nisu bile dovoljno pritiskane da sprovedu svoje obaveze iz pomenutog sporazuma.
„Stalno se traže neki izgovori i stalno se albanskim političkim elitama, svima onim koji su se izmenjali, a bilo ih je poprilično od potpisivanja sporazuma, stalno se povlađivalo i gredalo kroz prste. Ta praksa povlađivanja lošem đaku se nastavlja“, kazao je on.
Dodaje da su tokom svih ovih godina „menjale samo oblande za iste politike koje su se sprovodile“, a te politike su, zaključuje, politike iseljavanja Srba sa Kosova.
Rašić: Srbi imali bitniju ulogu 2008. godine
Bivši ministar u kosovskoj vladi i nekadašnji poslanik u Skupštini Kosova, Nenad Rašić, kaže da je Kosovo iz ugla predstavnika institucija samostalno.
„Funkcionišu samostalno, imaju neki suverenitet koji deklarativno stalno naglašavaju, a koji funkcioniše na papiru, a to što nije baš tako na terenu, to je nešto drugo. Od 2008. godine smo mnogo bliži bili institucijama, imali smo mnogo bitniju ulogu unutar samih institucija, kao i političku i društvenu ulogu u odnosu na ovo vreme sada“, kazao je Rašić.
On je naveo da su Srbi imali veća prava pre proglašenja nezavisnosti Kosova.
„Sada, 14 godina kasnije, mnogo smo više iza nego što smo bili kad je došlo do proglašenja. Tada je postojao entuzijazam, želja i interesovanje međunarodne zajednice da ona podrži to proglašenje, da time omogući prava manjinama, pre svega Srbima, tako što će stvarati nove opštine koje će biti temelj njihovog opstanka. Mnogo se više investiralo, bilo je više projekata koji su bili ne samo infrastrukturni, nego i onih koji su uključivali zapošljavanje Srba. Tada je i taj famozni zakon usvojen, od 10 odsto manjina u institucijama“, podsetio je Rašić.
On kaže da Kosovo mnogo zaostaje i da je daleko od demokratskog društva, iako predstavnici institucija to stalo ističu. Međutim, Srbe udaljavaju od institucija.
„Možda neko to tumači da smo se sad rešili Srba i da nam oni više ne trebaju, sada imamo svoju državnost. Ne moramo ni da pregovaramo, ni da dozvoljavamo referendume, izbore, ništa od toga. Znači, mi smo uspeli“, rekao je Rašić i dodao da su prava Srba sve manja, da potpune integracije nema, te da su toga svesni i predstavnici međunarodne zajednice, a pre svega EU.
Podsetimo, pre 14 godina Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost koju su prve priznale Кostarika, SAD, Francuska, Avganistan, Albanija, Turska i Velika Britanija.
