Presuda o zemlji manastira Visoki Dečani je konačna. O ovom pitanju nema i ne može biti dijaloga po svim principima funkcionisanja pravnog društva i demokratije, oglasila se danas Eparhija raško-prizrenska povodom još jedne izjave kosovskog premijera. Poručuju da je korišćenje slučaja manastirske zemlje za unutrašnjo-političke ciljeve i populizam „apsolutno neprihvatljivo i da kompromituje samo društvo na Kosovu i institucije“.
Prištinski zvaničnici u poslednjem periodu u više navrata su se založili za nesprovođenje odluke kosovskog Ustavnog suda koji je potvrdio da 24 hektara zemlje u blizini manastira pripada Visokim Dečanima.
Kosovski premijer je pre dva dana još jednom kazao da bi trebalo da se vodi dijalog između manastira i lokalnih institucija povodom ove presude.
Kurti tvdi da odluke koje su donete za vreme režima Slobodana Miloševića ne bi trebalo da se prihvate kao odluke demokratske vlasti, te je kazao da je iznenađen zbog toga što je Ustavni sud doneo presudu u korist manastira.
„Smatram da treba istaći da smo svesni da se odluke Ustavnog suda moraju poštovati, ali istovremeno moramo voditi računa o protivrečnostima koje su pratile pitanje zemljišta oko manastira u istorijskom i pravnom smislu. Pre svega, sve ima svoje izvorište u odluci Vlade Srbije 1997. godine kada je zemljište na diskriminatorski način dato manastiru, jer je bilo vlasništvo dva javna preduzeća“, kazao je ujedno Kurti početkom meseca.
Eparhija raško-prizrenska danas je izrazila „otvoreno zgražavanje“ i protest povodom najnovije izjave Aljbina Kurtija, u kojoj ponovo otvoreno podriva odluku Ustavnog suda Kosova u vezi 24 hektara manastirske zemlje.
Poručuju da uporno kršenje vladavine prava i suprotstavljanje odluci Ustavnog suda koja je donesena nakon 15 godina sudskih rasprava uz puni međunarodni monitoring i konačno rešena 2016. godine, „više priliči autokratijama, nego društvu koje se deklarativno poziva na vladavinu prava i demokratiju“.
Podsećaju da su odluku Ustavnog suda više puta podržali predstavnici EU, OEBS-a, UNMIK-a, kao i ambasadori vodećih zapadnih zemalja Kvinte (SAD, Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Italije).
Poručuju da je vansudsko komentarisanje konačne presude politički neodgovorno i opasno.
Time se, kako navode iz Eparhije „crta meta“ manastiru Visoki Dečani, monaštvo i UNESCO kulturnu baštinu i „stvara prostor za nasilje kome je manastir već bio i ranije izložen i zbog čega je pod zaštitom KFOR-a“.
„Zato o ovom pitanju nema i ne može biti dijaloga po svim principima funkcionisanja pravnog društva i demokratije. Korišćenje ovog slučaja manastirske zemlje za unutrašnjo-političke ciljeve i populizam je apsolutno neprihvatljivo i kompromituje samo društvo na Kosovu i institucije“, ocenjuju iz Eparhije.
Eparhija tumači izjave koje stižu iz Prištine kao poruke da za Srpsku Pravoslavnu Crkvu ne može da postoji pravo i ne može da postoji presuda koja sme da se sprovede „jer su tako odredili lokalni moćnici“.
„Ovakav odnos zasnovan na aroganciji i odsustvu bazičnog poštovanja prava i sloboda svih građana jednako, jasno pokazujue kakav bi položaj Srpske Pravoslavne Crkve koja ovde postoji vekovima bio u sistemu u kom bismo na bilo koji način zavisili od istih ovih institucija“, navode.
Eparhija je, međutim, još jednom iznela očekivanje da će odluka biti sprovedena i nakon šest godina „otvorene i ničim pravno sankcionisane opstrukcije i pritisaka“ na manastir Vioski Dečani, manastirska zemlja koju manastir kontinuirano koristi upiše u katastar.
Dodaju da ostaju otvoreni za normalnu komunikaciju sa lokalnim institucijama u okvirima svojih pravnih i crkvenih nadležnosti, kao i do sada.
„Ali ne možemo da dozvolimo da se pravno nasilje i ucene otvorenim nesprovođenjem pravosnažnih sudskih odluka, koriste kao sredstvo u negiranju prava koja su svuda u demokratskom svetu neprikosnovena. Zato je ovo saopštenje pre svega i apel međunarodnoj zajednici da utiče da se ovakvo ponašanje bez presedana prekine“, zaključuju iz Eparhije raško-prizrenske.
