Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu (EULEX), predstavila je izveštaj o nadgledanju pravosuđa u periodu od novembra 2021. godine do septembra tekuće godine. EULEX je pratio čitav lanac pravosudnog sistema, uključujući 303 aktivna krivična i građanska predmeta. Izveštaj sadrži preporuke za nadležne institucije o načinima rešavanja određenih problema.
Šef EULEX-a Lars Gunar Vigemark, kazao je da je ta misija odlučna da obezbedi transparentnost u radu pravosuđa na Kosovu.
„Javna debata o konkretnim koracima koji se moraju preduzeti da bi pravda bila dostižna svim građanima Kosova – od suštinskog je značaja za obezbeđivanje napretka. Po prvi put ovaj izveštaj pokriva dve nove teme – krivična dela protiv novinara i maloletničko nasilje. Izveštaj se, takođe po prvi put, bavi i nažalost široko rasprostranjenom korupcijom u zdravstvenom sektoru“, naglasio je Vigemark.
Kosovska ministarka pravde, Aljbuljena Hadžiju, rekla je da „EULEX-ov izveštaj važan kako bi se istaklo teško stanje pravosudnog sistema, odnosno tužilačkog i pravosudnog sektora“.
Navela je i da je izveštaj pozitivan kada je u pitanju rodno zasnovano nasilje, s obzirom na to da je za više od 20% u odnosu na prethodne dve godine povećan broj prijavljivanja slučajeva nasilja u porodici.
„Radimo na podizanju svesti građana i istovremeno podstičemo žrtve da prijave nasilje“, dodala je Hadžiju.
Poručila je da se krivična dela protiv medijskih radnika ne smeju tolerisati.
„Ministarstvo pravde je zakonom regulisalo besplatnu pravnu pomoć za sve novinare“, kazala je Hadžiju.
U izveštaju EULEX-a o radu kosovskog pravosuđa navodi se kao pozitivno sledeće:
• opala je stopa neproduktivnih ročišta u predmetima koji su praćeni,
• nekoliko praćenih predmeta visokog profila je sada aktivno, a oni su bili neaktivni duži vremenski period,
• sada u svim sudovima funkcioniše informacioni sistem za upravljanje predmetima,
• policija, tužilaštvo i sudovi efikasno rešavaju predmete terorizma.
Sa druge strane, u izveštaju su navedeni i sledeći nedostaci u pravosudnom sistemu:
• nedovoljna primena dopunskih kazni,
• zastoji u prevelikom broju predmeta korupcije visokog profila,
• slaba saradnja institucija, slab rad policije zasnovan na obaveštajnim podacima i nedovoljni kapaciteti za finansijske istrage u borbi protiv korupcije,
• napredak u procesuiranju ratnih zločina je ostvaren u ograničenom broju predmeta,
• izricanje kazni u slučajevima rodno zasnovanog nasilja je nedosledno.
Od juna 2018. godine do danas, službenici EULEX-a bili su na ukupno 1.667 ročišta u 303 aktivna krivična i građanska predmeta.
Kompletan izveštaj dostupan je OVDE.
