Autori: Angela Boškoska, Jelena L. Petković i Milić Petrović
Politčari poznati na TikToku, avanturisti koji promovišu prirodna i kulturna bogatstva, voditelji, vlogeri, drugari koji pričaju o problemima sa samopouzdanjem, pisci i prijatelji koji otkrivaju trikove za lepotu. Sve ove „likove“ povezuje reč influenser koja danas predstavlja profesiju. U nju se ulazi putem društvenih mreža, mnogo se radi, a ostvaruje se i pristojna zarada. Influenseri ne idu na posao u kancelariju, ali istovremeno prate i komuniciraju sa ljudima širom sveta.
Međutim, iza onoga što može izgledati kao privlačan život pod svetlom kamera i viralnim videima, stoji odgovornost, izazovi i dileme. Zašto su se odlučili za ovakvu karijeru, kako se nose sa negativnim komentarima i koliko influenserstvo nudi stabilan finansijski status, „Lice u Lice“ i Radio Goraždevac razgovarali su sa pravim influencerima iz Makedonije, Kosova i Srbije.
Tea Todorović iz Goraždevca putem svog Instagram profila privukla je značajan broj turista u srednjovekovni manastir Dečani tokom praznika kralja Stefana Dečanskog. Ana i Mane putem @adventure.mk stalno mame ljude da planinare ili kampuju po Makedoniji i pokazuju im da za dobar odmor nije potrebno ići dalje od svoje zemlje. Ksenija Nikolova, deleći citate i misli, ohrabruje da se glasno govori o ličnim nesigurnostima. Ove promene zajednički su nazivnik za influensere s kojima smo razgovarali, a kroz razgovor smo otkrili i druge, kao što su: spontani ulazak u influenserstvo, kako umesto da se razočaraju, uče iz negativnih komentara i nada da je ova profesija na samom početku. U međuvremenu, svi se slažu u jednoj stvari: u profesiji će opstati samo (naj)autentični.
„Sve se to desilo sasvim spontano, bez ikakvih očekivanja, možda zato i dan-danas uživam u druženjima sa svojim ljudima na društvenim mrežama. Kada nešto počinje prirodno, bez opterećenja, onda je najlepše. Moja želja bila je samo da iskoristim to mesto za prenošenje moje poruke, mog pisanog rada, moje energije“, kaže Ksenija Nikolova, spisateljica iz Makedonije čiji Instagram danas prati više od 30.000 ljudi. Na svojim društvenim mrežama ona otvoreno govori o prevazilaženju nesigurnosti, samopouzdanju i mentalnom zdravlju. Njeni video klipovi edukuju i o ženskim pravima.
Slično je počela i priča Ane i Mane koji su osnivači profila @adventure.mk na kojem dele iskustva sa putovanja po Makedoniji. Oni edukuju o vulkanskim pećinama, mestima za kampovanje i odmor, „drugi“ putevi za osvajanje vrhova – ukratko, nude drugačiju perspektivu na prirodno bogatstvo svoje zemlje.
„Mi smo ti koji koristimo reklame kao izvor sredstava koja nam služe da samoinicijativno poboljšamo sliku o Makedoniji i okolini“, deli Ana odgovarajući na pitanje na osnovu čega biraju šta će promovisati.
Preko granice, ali ipak blizu, Tea Todorović, studentkinja iz Goraždevca, putem svojih kanala teži da prikaže lepotu svog rodnog kraja i tako privuče posetioce.
„Moja Metohija, naše svetinje pre svega, a zatim i sve prirodne lepote kojima je bogat moj kraj, inspirišu me na aktivnostima na društvenim mrežama. Najviše volim da promovišem naš život. Želim da pokažem ljudima koji nikada nisu bili na Kosovu i Metohiji ili možda bili samo jednom, kako mi zapravo živimo. Da im pokažem i tužne i lepe strane“, kaže Todorović, koja je aktivna na Instagramu sa 5.300 i na X-u sa 4.700 pratilaca.
Influensersvo može biti alat i za postizanje drugih ciljeva. Na primer, promocija određene političke ideje. Tako je, Aleksandar Arsenijević, političar, osnivač i predsednik političke stranke Srpska demokracija među mladima i odraslima poznat i kao influenser.
„Kada sam počeo da radim kao političar, osnovali smo građansku inicijativu, shvatili smo da nemamo medijsku podršku. Zovete novinare, kažete ko ste, da se dešava to i to. Nisu nas ozbiljno shvatali zato što ste novo lice. I tako smo počeli“, otkriva političar čiji uticaj meri sa 15.000 pratilaca na Facebooku i 120.000 lajkova na TikToku, a sa ukupnim mesečnim opsegom pregleda do 2 miliona.
U moru komentara pozitivni pobeđuju negativne
Javne ličnosti danas su grupa kojoj pripadaju i influenseri. Ako se nekada o njima pisalo kritike i komentare u novinama, tabloidima i magazinima, danas fanovi i „hejteri“ im pišu direktno – putem dugmeta „komentariši“ dostupnog na svakoj društvenoj platformi. Najveća moć influensera leži u tome što im pratioci veruju. Za svaki kiks, koliko god da je mali, može da usledi talas „hejta“ i brutalno „unfollow“. Mržnja može uslediti i ako influenser menja sadržaj na koji je publika navikla.
Ivan Ajnštajn na makedonskoj javnosti prvo je postao poznat kao jutjuber, a potom i kao muzičar i influenser. Poslednje objave na njegovim profilima na društvenim mrežama orijentišu se ka jogi, prirodi, meditacijama – što se razlikuje od sadržaja koji je ranije delio. O ovom, on odlučno kaže da je naša (ljudska) priroda da se menjamo.
„Deo pratilaca odlazi, a dolaze novi koji rezoniraju sa mojim trenutnim stilom života, a deo onih koji ostaju se menjaju i rastu zajedno sa mnom (oni najlojalniji). Za javnu ličnost je sasvim normalno da uvek ima i pozitivnih i negativnih komentara. To je jedna od cena koje plaćaju. Rekao bih da je balans pozitivnih i negativnih komentara uglavnom ostao nepromenjen, ali ono što se najviše promenilo je globalno interesovanje. Smanjio se broj ljudi, ali se povećalo interesovanje onih koji trenutno formiraju tu grupu koja očekuje sadržaj od mene. I jako sam zahvalan što je razvoj upravo ovakav, jer mi daje dublje značenje svega što stvaram“, kaže on za „Lice u Lice“.
Svi influenseri sa kojima smo razgovarali imaju isti stav – prihvataju konstruktivne kritike, a negativne komentare smatraju neizbežnim i normalnim.
Ono što ih motiviše da kreiraju sadržaje često su i komentari pratilaca koji su zadovoljni njihovim preporukama.
„Srce mi je puno kada mi kažu da su zbog mene, na neki način, konačno odlučili da odu na Kosovo i Metohiju. Motiviše me kada vidim koliko je vernika sada bilo u Dečanima – 4.000 vernika za slavu Svetog Kralja. To me motiviše da uradim svoje, da privučem narod“, kaže Tea Todorović.
Aleksandar Trifunović, vloger iz Kraljeva, koga pod imenom „Qartz313“ prati 96.000 ljudi na Jutjubu, 70.000 na Instagramu i 9.100 na “X”, smatra da je pod broj jedan motivacija za kreiranje vlogova, potreba za pažnjom.
„Ja, do nekog nivoa, već sam izgrađena ličnost, pa nemam toliku potrebu za pažnjom, ali volim da snimam i stvaram sadržaj za društvene mreže. To mi pomaže i u poslu, u komunikaciji sa ljudima i spaja me sa mnogo ljudi, otvara mi mogućnosti za rad“, kaže Trifunović.
Influenserski izazovi i odgovornosti
Trifunović smatra da je najveći izazov za influensere to što je internet preplavljen sadržajem.
„Treba da se bude pametan i nekako da se izdvajaš iz mase. Da nađeš koji su tvoji interesi, da budeš drugačiji, a da ne kopiraš, da izvučeš nešto dobro od drugih, a ipak da daš neku svoju notu i pečat. To je najveći izazov. Ljudi se gube, dobijaju pažnju zbog nekog viralnog videa, zbog neke gluposti i onda nastavljaju da snimaju i budu to što nisu“, primećuje on.
Vrednosti koje influenseri prenose široj publici treba da imaju pozitivan uticaj, smatra Ana iz @adventure.mk.
„Da budu izvor relevantnih informacija vezanih za delatnost koju predstavljaju na društvenim mrežama i da budu primer različitim generacijama“, dodaje ona.
Ksenija Nikolova ističe da odgovornost ima svaki od nas, a ona lično oseća odgovornost jer, kako kaže, „sletela“ iz drugog sveta (iz pisateljskog) u influenserski, pa je sa svojom publikom povezana na različite načine.
„Potpisujem se pod nešto samo ako verujem u to i gradim svoj put polako. Želim da budem deo mnogih društvenih kampanja, ali i sama da govorim o mnogim važnim temama, to je nešto što je posebno važno u mojim očima i osećam da suština imanja glasa je da ga iskoristiš za dobre ciljeve“, naglašava ona.
Mentalno zdravlje među nerealnim očekivanjima
Za razliku od prethodnih decenija, kada su influenseri bili poznati glumci, muzičari i sportisti sa ograničenim prisustvom na TV ekranima, današnji influenseri su stalno prisutni na društvenim mrežama. Mladi ih više doživljavaju kao prijatelje nego kao nedostižne slavne ličnosti.
„Ovaj tip neposrednosti znači da influenseri ne samo što utiču na stil, hobije ili stavove mladih, već imaju i veću moć da oblikuju njihove svakodnevno ponašanje i navike. Uticaj influensera može imati i pozitivne i negativne efekte na mentalno zdravlje mladih“, kaže psiholog Verica Bakulevska.
To ne mora značiti da su štetni ili loši, naglašava Bakulevska, ali dok postoje odgovorni influenseri, svesni svog uticaja, ima i onih koji promovišu nerealne standarde, materijalizam i konzumerizam.
„Njihov dobro obrađen sadržaj može stvoriti iskrivljenu sliku o stvarnosti, što može navesti mlade da se osećaju kao da nisu na nivou svojih vršnjaka ili idealizovane verzije sebe koju stvaraju onlajn. Sve ovo može izazvati osećaj nesigurnosti, nisku samopouzdanje ili anksioznost“, ističe psiholog.
S druge strane, influenserstvo može postaviti nerealne zahteve i za same influensere. Iako rad influensera može delovati uzbudljivo, kaže Bakulevska, zahteva veliku psihičku spremnost.
„Stalna potreba za novim sadržajem stvara pritisak i može negativno uticati na njihovu kreativnost. Neki od njih mogu se osećati obaveznim da budu aktivni 24/7, što ih čini sklonim ‘sagorevanju’ – burnout-u. Dodatno, influenseri su redovno izloženi negativnim komentarima, kritikama i sajber nasilju, što može smanjiti njihovu samopouzdanost i izazvati anksioznost ili depresiju“, ističe psiholog i dodaje da je za suočavanje s ovim ključna podrška porodice i prijatelja.
Psiholog Bakulevska takođe ukazuje na pritisak da se bude popularan i uspešan prema globalnim kriterijumima, što može izazvati veliki stres, a time i mentalne zdravstvene probleme.
„Stalno poređenje sa ljudima koji žive u sasvim različitim uslovima može imati ozbiljne posledice po njihovo samopoštovanje i socijalne veštine. Zato je važno podsticati razvoj kritičkog razmišljanja kod mladih influensera kako bi mogli svesnije da prave razliku između virtuelnog sveta i stvarnosti i da se fokusiraju na svoju sopstvenu jedinstvenost, umesto da pokušavaju da slede tuđe ideale“, naglašava ona.
Da li se živi od influenserskog posla?
Radio Goraždevac je sproveo anketu koju su popunili devet influensera. Većina njih je podelila da nemaju prihode od ovog posla, dok su ostali rekli da je zarada „povremena i dodatna“. Što se tiče budućnosti influenserstva, većina je izjavila da ga ne smatraju ozbiljnom profesijom, već više hobijem, dok je manji broj njih naveo da vidi „svetlu budućnost“.
Situacija u Makedoniji je malo „obećavajuća“. Lice u Lice je intervjuisao nekoliko lokalnih influensera koji dele stav da im trenutna zarada od influenserstva zadovoljava osnovne životne potrebe, ali ne skrivaju da se fokusiraju i na druge izvore prihoda.
„Mislim da je nakon pandemije počelo da se otvara veći prostor za influensere, ali još uvek smo daleko od toga gde treba da budemo. Da li možemo da se upoređujemo sa balkanskom ili svetskom scenom, bolje da ne otvaramo tu temu. Oni zaista žive od toga“, smatra influenserka Nina Red.
Ana sa @adventure.mk smatra da je influenserstvo u Makedoniji tek na početku.
„Tvrdim da profil širi dobro uticaj koji ljudi prepoznaju i poštuju. Ako uspem da napravim jedini prihod, potpuno ću se posvetiti tome“, kaže ona.
I Nina i Luna Stefanovska se slažu da će influenserstvo rasti, ali je važno da se sačuva autentičnost.
„Smatram da ako nismo kreativni, tržište će se vrlo brzo prezasititi sadržajem. Brzo možemo postati dosadni“, zaključuje Nina.
„Veštačka inteligencija i tehnologija mogu promeniti način na koji kreiramo sadržaj, ali ljudski dodir će uvek biti suština“, optimistična je Luna.
Obrazovanje za influensere: kurs ili četvorogodišnje studije?
Značajan deo odgovora na anketni Radio Goraždevca pokazuje da je obrazovanje pomoglo mnogima u izgradnji influenserske karijere. Kod nekih makedonskih sagovornika obrazovanje im je značajno pomoglo, dok je kod drugih struka potpuno nepovezana sa onim što rade.
„Iako su moji profili na društvenim mrežama posvećeni putovanjima, a po struci sam arhitekta, nalazim veliku povezanost kroz različite aspekte. Prvo gradnja i materijali, zatim istorija i umetnost, fotografija, perspektiva, kritičko mišljenje, logika itd. Informacije koje prepoznajem tokom putovanja pomažu mi da oblikujem priču koju potom delim na društvenim mrežama – kako tekstualno, tako i vizuelno“, kaže Ana sa profila @adventure.mk.
S druge strane, Nina, koja se pre influenserstva bavila vođenjem, smatra da je u svom obrazovanju stekla veštine koje sada shvata zašto je trebalo da uči.
„Sada se slobodnije osećam pred kamerom, mogu da pričam do sutra bez trunke stida, spontana sam, znam šta treba da odgovorim, kako da reagujem, kako da se ponašam“, kaže ona.
Nije novost da fakultetski programi u Makedoniji kasne za svetskim trendovima i onim što se traži, a slična situacija je i u Kosovu i Srbiji. Zbog toga se značajan broj mladih upisuje na jednogodišnje kurseve koji prate nove tehnologije i profesije koje se pojavljuju na tržištu.
Prema Ristu Saveskom, predsedniku Mladinskog obrazovnog foruma, nedostatak savremenih i ažuriranih studijskih programa, koji bi mogli da ponude kvalitetno obrazovanje u oblastima kao što su digitalni marketing, kreiranje sadržaja, ili analiza podataka, tera mlade da traže alternativne puteve.
„Društvene mreže i profesije koje proizlaze iz njih otvorile su nove perspektive za mlade, omogućujući im brz pristup zaradi i potencijalnoj nezavisnosti, bez potrebe za formalnim obrazovanjem. Ovaj trend ima dvostruku prirodu. S jedne strane, motiviše mlade da budu inovativni, preduzetnički nastrojeni i proaktivni, ali s druge strane stvara rizik da se smanji interes za visoko obrazovanje kao tradicionalni put ka uspehu“, kaže Saveski.
Akademije sa jednogodišnjim kursevima postaju konkurencija univerzitetima, kažu iz edukativnog centra Creative Hub koji nudi kurseve u sedam različitih oblasti, raspoređenih u akademijama.
„Trenutno smo jedina Akademija koja ima program Veštačka inteligencija i digitalni marketing, i to na engleskom jeziku, akreditovan od Ministarstva obrazovanja SAD-a, tako da naše studente pripremamo sa veštinama koje će biti tražene 2025. godine“, kaže Bojan Koskarov iz Creative Hub-a, koji naglašava da Centar nije protiv univerziteta, s obzirom na to da već imaju saradnju sa nekim fakultetima u SAD-u.
Na njihovoj Akademiji za digitalni marketing završili su neki influenseri poznati u Makedoniji, kao što su Aleksandar Dinev i pevači Martin Kostadinov i Nina Janeva. Dodatno, kaže Koskarov, akademija za digitalni marketing nudi kurseve za „moderne“ profesije poput E-mail marketinga – E-mail marketing specijalista, Meta Ads & Google Ads – Paid Ads specijalista i Google Ads specijalista, i druge.
Influenserka Luna Stefanovska, koja trenutno studira pravo, prethodno je završila kurs za digitalni marketing na Akademiji Brainster.
„To mi je stvarno pomoglo da shvatim strategije na društvenim mrežama, kreiranje sadržaja i veliki pozadinski svet društvenih mreža“, kaže ona.
Prema Saveskom, rad na društvenim mrežama na duži rok može ostaviti ozbiljne posledice: Rizik za generaciju koja će se osloniti na kratkoročna rešenja za egzistenciju i drugo, to može smanjiti konkurentnost univerziteta što dodatno može ugroziti kvalitet obrazovanja.
„Da bismo se nosili sa ovim izazovom, univerziteti moraju hitno da reformišu svoje programe i da uključe nove profesionalne trendove kao sastavni deo studija. Na taj način, moći će da ponude i praktične veštine i konceptualno znanje, stvarajući generacije koje su spremne da se adaptiraju na brze promene, bez da se odreknu suštinskih vrednosti obrazovanja“, zaključuje Saveski.
Postali smo medij sami po sebi
Aleksandar Arsenijević, koji pored konservativne discipline, kako je sam naziva – politike, odlučio je da se paralelno bavi društvenim mrežama, prvo je bio shvaćen neozbiljno, da bi zatim relativno lako „kupio“ pažnju građana.
„Zamislite to. Ko bi bio ozbiljan na TikToku? I onda shvatite da Čeda, komšija koji ima 70 godina, prati samo TikTok, iako mislite da je ta društvena mreža namenjena samo mlađoj populaciji. Kada su shvatili da smo ozbiljni, kada smo dali više dokaza za stvari koje radimo, poboljšali scenu, kvalitet snimaka itd, ljudi su videli da radimo nešto ozbiljno, pa sada često prilaze i kažu ‘Ceo dan čekam i gledam u telefon šta ćeš objaviti, šta će se desiti’. Postali smo medij sami po sebi“, kaže Arsenijević.
Na njihovim kanalima govore o temama koje pogađaju građane. Prema njegovim rečima, to je jedan vid vaninstitucionalne borbe koji su započeli, i na taj način, kako kaže, služe kao korektivni faktor svakoj vlasti. Interakcija koju influenseri, kao i političari, imaju direktno sa svojim pratiocima, prema njegovom mišljenju, vrlo je pozitivna. Svestan da društvene mreže u velikoj meri utiču na javno mnjenje, Arsenijević naglašava da mladima treba pristupiti slanjem šire poruke.
„Komunističke i postkomunističke generacije roditelja žive sa sindromom Dimitrija Pantića iz ‘Tesna Koža’. Celi život od tebe se traži da budeš mlađi referent. Bez napretka, samo da se držiš tog jednog nečega i do jedne državne funkcije. Danas veću platu možeš postići modernim tehnologijama, čak i ako završiš neki od neperspektivnih fakulteta. Mladima savetujem da ne budu Pantić, nego da se bore za sebe, da uče i rade na sebi“, zaključuje Arsenijević.
Da su influenseri medij za sebe pokazuje i studija Američkog instituta za digitalni marketing iz 2021. godine koja beleži da 70% tinejdžera više veruje influenserima nego zvezdama u tradicionalnim medijima.
