Prema istraživanju u kojem je učestvovalo 300 Srba i 500 Albanaca, čak 51,7 odsto srpskih ispitanika očekuje pogoršanje odnosa između Srba i Albanaca, dok isti stav ima 28,7 odsto albanskih ispitanika.
Ispitanici u velikom broju navode da su medijska propaganda i političke tenzije između Beograda i Prištine glavni pokretači sukoba.
Za 61,8 odsto Srba nacionalizam je uzrok konflikata, dok 77,4 odsto Albanaca smatra da su različiti pogledi na ratnu prošlost osnovni izvor tenzija.
Kada je reč o mogućim rešenjima, 62,9 odsto Srba veruje da bi autonomija za srpsku zajednicu pomogla postizanju mira, dok 44,7 odsto Albanaca smatra da je integracija Srba u kosovsko društvo ključna za stabilnost.
Poverenje u međunarodne aktere nisko kod Srba
Po pitanju poverenja u međunarodne aktere – Kfor, Euleks, Unmik i OEBS – većina albanskih ispitanika izrazila je visok stepen poverenja, dok su Srbi u znatno većem broju pokazali nepoverenje ili neutralnost.
Čak 82,4 odsto Albanaca vidi srpske medije kao pokretače tenzija, dok 79,6 odsto ukazuje na Vlada Srbije. Slična slika postoji i kod Srba: 77,2 odsto njih vidi albanske medije kao izvor sukoba, a 74,5 odsto smatra da odgovornost snosi Vlada Kosova.
Da je etnička distanca i dalje velika, pokazuje i podatak da 36,6 odsto Albanaca i 26,4 odsto Srba ne bi prihvatili nikakav kontakt sa pripadnicima druge zajednice.
„Netolerancija i mržnja postali su deo političke strategije“
Direktor NVO Casa Miodrag Marinković istakao je pre predstavljanja Indeksa poverenja da su međuetnički odnosi na Kosovu poslednjih godina u značajnom padu.
„Znamo da su se u poslednjih nekoliko godina etnički odnosi na Kosovu drastično pogoršali. Netolerancija i mržnja su postali deo političke strategije. Očigledno je da ove podele nisu spontane, već se održavaju kao alat i sredstvo za unutrašnje političke igre obe strane – i u Beogradu i u Prištini“, rekao je Marinković.
On je dodao da su nalazi istraživanja upozorenje za sve političke aktere:
„Ono što možemo naučiti iz ovih studija jeste kako se populistička politika prenosi na svakodnevni život, na stavove običnih ljudi i njihovu spremnost da prihvate proces pomirenja. To je poruka i za medije i za donosioce odluka da prestanu da koriste etničke razlike kao politički instrument.“
„Jaz u pogledima i percepcijama je dubok“
Predstavljajući rezultate, politikolog Ognjen Gogić rekao je da Indeks poverenja jasno pokazuje dubok jaz između dve zajednice.
„Vidimo da postoji raskorak, jaz, u pogledima. Kod Srba postoji veći pesimizam – oni mnogo češće očekuju pogoršanje odnosa i smatraju da propaganda i političke tenzije podstiču sukobe. Kod Albanaca se odgovornost drugačije vidi, ali obe zajednice prepoznaju da su ljudska prava i vladavina prava osnov za pomirenje“, rekao je Gogić.
On je dodao da su teme autonomije i integracije srpske zajednice i dalje među najosetljivijima:
„Na pitanje da li bi autonomija za Srbe doprinela miru, većina Srba odgovara potvrdno, dok Albanci tu ideju doživljavaju kao prepreku integraciji. Međunarodni akteri su i dalje značajan faktor, ali je vidljivo da Srbi prema njima imaju manje poverenja, iako je u odnosu na prošlu godinu više njih zauzelo neutralan stav. Etnička distanca ostaje velika i to je možda najvažniji signal ovog istraživanja.“
„Događaji iz 2023. dodatno su pogoršali odnose“
Izvršna direktorka Inicijative mladih za ljudska prava na Kosovu (YIHR) Marigona Šabiju ocenila je da je vreme sprovođenja istraživanja ključno za razumevanje njegovih rezultata.
„Vidimo da su događaji iz 2023. godine, posebno napad u Banjskoj, snažno uticali na pogoršanje odnosa među zajednicama. Tenzije su tada dostigle vrhunac, a dodatno su porasle nakon mera kosovskih institucija kojima su zatvorene mnoge srpske institucije. Time su pogođeni najugroženiji delovi srpske zajednice, bez obezbeđene alternative ili podrške“, rekla je Šabiju.
„Sve to je dovelo do osećaja nesigurnosti, do daljeg povlačenja Srba iz javnog života i do većeg jaza između zajednica. Rezultati istraživanja to jasno potvrđuju.“
„Nepoverenje nije isto što i netrpeljivost“
Direktor Instituta „Musine Kokalari“ Visar Imeri upozorio je da rezultate ovakvih istraživanja treba tumačiti sa oprezom.
„Važno je da razumemo da nepoverenje srpske zajednice u kosovske institucije ne mora nužno značiti etničku netrpeljivost. Postoji razlika između međuetničkih odnosa i odnosa između srpske zajednice i Vlade Kosova“, objasnio je Imeri.
„Bez obzira na sve što se dešavalo, nismo imali tenzije na nivou građana. Problem je u percepciji, u političkim narativima i u načinu na koji se te teme predstavljaju javnosti“, dodao je on.
„Za ovakvo stanje svi snosimo deo krivice“
Glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac Darko Dimitrijević rekao je da Indeks poverenja pruža realnu sliku stanja na Kosovu i pokazuje da odgovornost nije jednostrana.
„Čestitam na važnom dokumentu koji, po mom mišljenju, pokazuje realnu sliku stanja na Kosovu. Mislim da je tako zato što smo svi pomalo krivi. Kada kažem svi, mislim na političke elite i Srba i Albanaca, na zvanični Beograd i Prištinu, a dobar deo odgovornosti snosi i međunarodna zajednica“, rekao je Dimitrijević.
On je dodao: „Zvanični predstavnici Vlade Kosova su za mnoge stvari krivili Srbe, posebno na severu. Lično sam pitao kada će početi dijalog sa tim ljudima – i nisam dobio odgovor. Sa druge strane, u Beogradu za sve probleme u poslednje vreme okrivljuju ili Hrvate ili Albance. Ta toksična komunikacija održava se već godinama, a međunarodna zajednica to posmatra ravnodušno.“
