Gudžić ističe da je paradoks to što se „tolerišu“ srpske lične karte izdate od strane policijskih uprava izmeštenih sa Kosova u okviru Zakona o strancima, ali ne i kada je u pitanju sprovođenje Zakona o vozilima.
Upravljanje vozilima sa srpskim registarskim oznakama, uz ovlašćenje izdato licima koja imaju takve lične karte, od danas nije moguće, dok će kosovski organi naredna tri meseca tolerisati ista lična dokumenta, odnosno dok građani ne izvade kosovske lične karte.
„Kosovo je po međunarodnom sporazumu o slobodi kretanja priznalo ta dokumenta ranijih godina, a onda je naprasno odlučilo da ih ne prizna, i danas ponovo imamo situaciju da Kosovo priznaje ta dokumenta. Institucije u Prištini postale su šampioni u neispunjavanju vlastitih zakona, vlastitog zakonodavstva i međunarodnih sporazuma, kao i šampioni u dvosmislenom tumačenju sopstvenog zakonodavstva i sporazuma“, kaže Gudžić za Radio Kim.
Gudžić dodaje da će se u praksi videti kako će kosovski organi poštovati sopstvene zakone.
„Šta to u praksi znači? To znači da, ukoliko institucijama i zvaničnoj Prištini neki zakon ne odgovara ili je u interesu Srba, onda se taj zakon ne poštuje ili se sporazum ne primenjuje. Po meni, rok koji je Priština dala od tri meseca da građani izvade kosovska dokumenta, kao i mogućnost da prosvetni i zdravstveni radnici dobiju boravišnu dozvolu na godinu dana, samo je produžetak agonije. Mi ne znamo da li će u budućnosti zvanična Priština početi da dvosmisleno tumači ili krši taj zakon ili da donese niz podzakonskih akata kojima će dodatno otežati funkcionisanje i život Srba. Prošlo iskustvo nas je tome naučilo“, kaže Gudžić.
Gudžić je jedan od onih koji je direktno pogođen primenom Zakona o vozilima.
„Koliko do juče vozio sam automobil sa srpskim registarskim tablicama. Morao sam da prodam auto i kupim novi, koji sam morao da registrujem na kosovske tablice“, kaže on.
Sagovornik Radija Kim smatra da je rešenje bilo moguće, te da su srpski politički predstavnici mogli da urade više.
„Rešenje kakvo već postoji u mnogim zemljama EU sigurno je moglo da se pronađe, na osnovu nekih modela koji funkcionišu u tim državama. Međutim, Priština ima rigidan stav i insistira na zvaničnom priznanju Srbije. Uvek može više i bolje da se uradi od strane onih koji te predstavljaju. Zakon o strancima donet je 2013. godine i oni koji predstavljaju Srbe u institucijama sigurno su bili upoznati sa tim zakonom i problemima koje on može da donese, pa su mogli da urade i nešto više“, zaključio je on.
