Istorijska istina o ratu na Kosovu 1998-1999, iz perspektive Albanaca, zaštićena je rezolucijom koju je usvojila kosovska skupština. U 17 tačaka ove rezolucije slavi se borba OVK-a, a osuđuje se i svaki pokušaj aboliranje Srbije za zločine u ovom ratu, kao i smanjivanje žrtava albanskog naroda. Čitajući taj dokument istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić kaže za Insajder da Srbi više neće smeti ni da postave pitanje o zločinima albanske strane tokom devedesetih bez da rizikuju pravne konsekvence.
„I svako ko se u budućnosti bude usudio da postavi pitanje: „A šta je sa dvesta pedeset hiljada Srba? Ko je odgovoran za pogrom nad Srbima? Ko je to organizovao 2004. godine? – rizikovaće da bude uhapšen i da odleži višegodišnje zatvorske kazne“, kaže Gudžić za Insajder.
Kosovska skupština usvojila je rezoluciju nakon što se javnost u Prištini pobunila zbog izložbe Škeljzena Gašija, protiv koga je kasnije pokrenut postupak za podsticanje razdora i netrpeljivosti. Prištinski zvaničnici negodovali su zbog, kako su rekli, netačnih podataka o žrtvama. Jedna od posebno interesantnih tačaka rezolucije, je ona koja poziva na uvođenje kazne za one koji negiraju ili umanjuju zločine, koje je, kako piše, počinila Srbija.
Tačke ove rezolucije predstavljaju institucionalizaciju već postojeće cenzure političkog i kritičkog mišljenja, kao i naučnih istraživanja, ali i autocenzure koju Srbi osećaju, smatra Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije.
„Kada vi budete u nekoj debati ili u nekoj javnoj raspravi, vi na to nećete smeti da odgovorite, već ćete morati da se složite ako ne želite da rizikujete bukvalno decenijski zatvor. Ovo ne samo da šalje poruku Srbima, već takođe šalje i poruku novim generacijama Albanaca da moraju da da budu i dalje u tom postratnom sentimentu i da odgovaraju samo jednoj istini, a to je da je Srbija i da je srpski narod neprijatelj Albanaca, albanske ideje i kako oni vole da kažu albanskog Kosova“, smatra Arsenijević.
Albanski i srpski analitičari sa Kosova poslednjih meseci sve više govore o tome da je na delu projekat Aljbina Kurtija za stvaranje takozvane “treće kosovske države”, bazirane na nacionalnim, a ne građanskim vrednostima, a koja bi dovela do stvaranja albanskog i srpskog Kosova. To bi predstavljalo razgradnju plana bivšeg izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji je i temelj kosovskog ustava.
Ulogu u tome ima i ova Rezolucija, kažu naši sagovornici, napominjući da je glasanje u parlamentu pokazalo da Samoopredeljenje u toj ideji nije usamljeno.
Aleksandar Gudžić, istoričar iz Gračanice, ukazuje da Aljbin Kurti sebe želi da promoviše kao osnivača te treće kosovske republike, gde će suzbiti uticaj međunarodne zajednice.
„Ali i definitivno rešiti srpsko pitanje jer aktuelne političke elite, u Srbima, vide problem jer će međunarodna organizacija u nekom trenutku insistirati i preko Srba zapravo insistiranjem na njihovom položaju mešati se u unutrašnje stvari kosovske države“, dodaje Gudžić.
Arsenijević napominje da Kurtijevo Samoopredeljenje u toj ideji nije usamljeno.
„Drugi su također pokušavali, imaju želju i, i težnju ka tome, ali je sada Samoopredeljenje na vlasti i oni su u mogućnosti da takvu ideju i sprovode“, navodi za Insajder potpredsednik Srpske demokratije.
Jedan od onih koji se našao pred pravnih procesom zbog izjave o ratu na Kosovu je i Ivan Todosijević, funkcioner Srpske liste, koji je 2019. priveden zbog izjave o Račku, da bi 2023. bio oslobođen svih optužbi. Sagovornici Insajdera saglasni su da je kosovsko tužilaštvo ekspresno u slučajevima ovog tipa. Usvajanje ove rezolucije na predlog opozicije, u vreme institucionalne krize na Kosovu, pokazuje da su albanske partije saglasne samo kada je reč o Srbima.
