U osvrtu na dešavanja u prva četiri meseca 2026. godine, Suroji izdvaja tri ključna razloga za zabrinutost, ocenjujući da izostanak šireg društvenog i političkog saglasja može dovesti do toga da izbori budu „nastavak krize drugim sredstvima“.
Bez konsenzusa u „kritičnom globalnom trenutku“
Prema njegovim rečima, svet se nalazi u jednoj od najdubljih transformacija još od kraja Hladnog rata, ali političke partije na Kosovu nisu odgovorile jedinstvom.
„Umesto konsenzusa, prevagnula je logika izborne trke“, navodi Suroji, dodajući da građani imaju razloga za zabrinutost kada se partijski interesi stavljaju, kako navodi, ispred opšteg interesa.
Ustav u senci političkih poteza
Posebno problematičnim ocenjuje način na koji je 5. marta u Skupštini vođena rasprava o ustavnim izmenama za direktan izbor predsednika, na predlog predsednice Vjosa Osmani.
Kako ističe, proces je sproveden ubrzano i bez potrebnog konsenzusa, što, prema njegovom mišljenju, relativizuje značaj najvišeg pravnog akta.
„Nešto što se ne dešava ni kod najnevažnijih zakona urađeno je za nekoliko sati“, ocenjuje.
„Normalizacija“ kršenja Ustava
Dan kasnije, 6. marta, usledilo je raspuštanje Skupštine, koje je Ustavni sud Kosova kasnije ocenio kao neustavno i bez pravnog dejstva.
Ipak, kako navodi Suroji, izostala je jedinstvena politička i društvena osuda tog poteza.
„Zabrinjava lakoća sa kojom je ovako ozbiljno kršenje dobilo političku legitimaciju“, upozorava.
Izbori bez rešenja?
Zaključujući, Suroji ocenjuje da bez jasne granice između prihvatljivog i neprihvatljivog političkog delovanja, izbori ne mogu doneti stabilizaciju.
„Demokratija se ne meri samo time da li se glasa, već i da li se poštuju pravila na kojima se glasanje zasniva“, navodi.
„Demokratija se ne meri samo time da li se glasa, već i poštovanjem pravila na kojima se glasanje zasniva. Bez minimalnog konsenzusa o tim pravilima — o granicama vlasti, ulozi Ustava i ozbiljnosti institucija — svaki izborni ciklus rizikuje da proizvede isto stanje koje imamo danas“.
Rokovi već u toku
U međuvremenu, Centralna izborna komisija Kosova već je započela izborne procedure.
Prijava političkih subjekata traje od 2. do 10. maja, dok je rok za predaju kandidatskih lista do 12. maja. Sve registrovane partije dužne su da do 7. maja potvrde učešće i eventualne koalicije.
Portparol CIK-a Valjmir Elezi naveo je da se ove obaveze odnose na 53 registrovane političke partije.
Kosovo ide na pete izbore za godinu dana
Kosovska skupština raspuštena je 28. aprila u ponoć, nakon što ni šesti pokušaj izbora predsednika nije uspeo zbog nedostatka kvoruma, usled bojkota opozicije.
Time je istekao ustavni rok za izbor predsednika, pa Kosovo ide na nove parlamentarne izbore — pete u nešto više od godinu dana, koji moraju biti održani u roku od 45 dana.
Do političke blokade došlo je zbog sukoba vlasti i opozicije: opozicija tvrdi da je proces vođen mimo ustava i odbijala je da učestvuje, dok vlast optužuje opoziciju za namernu blokadu. Premijer Albin Kurti poručio je da opozicija izbegava odgovornost, dok opozicione stranke uzvraćaju optužbama o uzurpaciji vlasti.
Kandidatkinja vlasti, Feride Rušiti, nije dobila podršku opozicije, što je, uz bojkot sednica, onemogućilo izbor predsednika i dovelo do raspisivanja novih izbora.
Opozicija nije kandidovala svoje predstavnike, dok je Samoopredeljenje u više navrata menjao predloge u pokušaju da dobije podršku od opozicije.
Inicijalno, problem je nastao kada je doskorašnjoj predsednici Vjosi Osmani, koja je izrazila snažnu želju da se ponovo kandiduje, izostala podrška Samoopredeljenja kojoj se nadala, kao i deo javnosti.
