Agencija za informisanje i privatnost (AIP) upozorava da su tehnologije prepoznavanja lica i audio-snimanja posebno invazivni oblici obrade ličnih podataka i da njihova upotreba, u principu, treba da bude izuzetak, a ne pravilo.
RSE je identifikovao najmanje deset tendera u kojima su tehničke specifikacije predviđale mogućnost snimanja zvuka, dok je u pojedinim slučajevima traženo i prepoznavanje lica i „inteligentna analiza“.
Bolnica u Uroševcu morala da ukloni kamere sa zvukom
Slučaj Opšte bolnice u Uroševcu pokrenut je nakon što su početkom 2026. godine stare sigurnosne kamere zamenjene novijim modelima.
Tehničar radiologije i predsednik Federacije sindikata zdravstvenih radnika za Uroševački okrug Sadat Hadžiju (Sadat Haxhiu) rekao je za RSE da se među osobljem govorilo o tome da nove kamere snimaju i zvuk.
Nakon što je slučaj prijavljen Agenciji za informisanje i privatnost, ona je pokrenula inspekciju i utvrdila da je žalba osnovana. AIP je 27. aprila naložila bolnici da obustavi takvu vrstu nadzora, a kamere koje su snimale zvuk potom su uklonjene.
Međutim, prema tenderskoj dokumentaciji iz novembra 2025. godine, mogućnost snimanja zvuka bila je izričito navedena kao jedan od tehničkih kriterijuma za nabavku 32 kamere. Tražen je kanal koji omogućava dvosmernu komunikaciju zvukom.
Bolnica nije odgovorila RSE-u zbog čega je takva specifikacija tražena.
Kamere sa naprednim funkcijama i na ulicama
Slične specifikacije pojavljuju se i u drugim tenderima koje je analizirao RSE.
Opština Glogovac je u oktobru 2025. godine raspisala tender za kamere koje su u međuvremenu postavljene na nekoliko ulica. Iz Opštine su za RSE naveli da instalirane kamere tehnički omogućavaju audio i video-snimanje, ali da je trenutno aktivirano samo video-snimanje.
Neke od kamera omogućavaju i prepoznavanje registarskih oznaka vozila, kako bi se, prema objašnjenju Opštine, identifikovala sumnjiva vozila ili ona koja krše saobraćajna pravila.
U tenderskoj dokumentaciji, međutim, tražene su i specifikacije za „duboko učenje za klasifikaciju ljudi i vozila“, kao i za „prepoznavanje maksimalno 50 lica u javnim prostorima“. Opština, prema navodima RSE-a, nije objasnila šta konkretno podrazumevaju ovi zahtevi.
U Južnoj Mitrovici kamere za škole i vrtiće
Posebno je značajan tender Opštine Južna Mitrovica, otvoren 18. juna ove godine i još u početnoj fazi, kojim se traži kupovina kamera za više obrazovnih ustanova, uključujući škole i vrtiće.
Prema tenderskim specifikacijama koje prenosi RSE, traženo je da sistem ima audio-ulaz i izlaz za dvosmernu komunikaciju, ali i da podržava do 300 zapisa lica, odnosno njihov ekvivalent, i do 100.000 slika za prepoznavanje lica.
Opština do objavljivanja istraživanja nije odgovorila na pitanja RSE-a zbog čega nabavlja kamere sa takvim specifikacijama.
AIP: Duboko zadiranje u privatnost
Agencija za informisanje i privatnost navela je za RSE da tehnologije prepoznavanja lica i audio-snimanja predstavljaju posebno invazivne oblike obrade ličnih podataka.
„Imajući u vidu da tehnologije prepoznavanja lica i audio-snimanja predstavljaju posebno invazivne oblike obrade ličnih podataka, njihova upotreba treba da se smatra izuzetkom, a ne pravilom“, poručili su iz Agencije.
Prema oceni AIP-a, takva obrada podataka predstavlja „duboko zadiranje u privatnost pojedinaca“ i ne bi trebalo da se smatra uobičajenim delom sistema video-nadzora.
Od bezbednosne kamere do masovnog biometrijskog nadzora
Stručnjak za sajber bezbednost Korab Kećekolja (Korab Keqekolla) upozorio je da postoji suštinska razlika između klasične sigurnosne kamere i sistema koji identifikuje ljude u realnom vremenu.
„Postoji velika razlika između kamere koja dokumentuje bezbednosni događaj i sistema koji identifikuje ljude u realnom vremenu… Prvo je klasičan nadzor, drugo je masovni biometrijski nadzor“, rekao je za RSE.
Prema njegovim rečima, prepoznavanje lica može se koristiti samo u ograničenim slučajevima, poput kontrole pristupa osetljivim zonama, uz poštovanje Zakona o zaštiti ličnih podataka.
„Kada se ovi sistemi uvedu u školu ili bolnicu bez ovog procesa… prelazimo sa fizičke bezbednosti na opšti nadzor građana“, upozorio je Kećekolja.
On je posebno ukazao na rizike od snimanja zvuka u bolnicama zbog privatnosti pacijenata, ali i na sajber bezbednost samih sistema, podsećajući da su IP kamere zapravo računari povezani na mrežu, a ne pasivni uređaji.
Slični tenderi i u drugim opštinama i institucijama
RSE je slične zahteve pronašao i u tenderima Centra za mentalno zdravlje u Peći, Stomatološkog kliničkog centra u Prištini, kao i opština Vučitrn, Junik, Gnjilane i Orahovac.
U pojedinim tenderima, od kojih su neki već ugovoreni, a drugi još u postupku, tražene su funkcije snimanja zvuka, inteligentne analize i prepoznavanja lica.
Opština Vučitrn navela je da su napredne specifikacije predviđene zato što se kamere nabavljaju i za policijsku stanicu. Međutim, nabavka obuhvata i zdravstvene centre i školske objekte, za koje su takođe tražene inteligentne funkcije, uključujući detekciju i poređenje lica.
Iz Opštine su objasnili da je cilj jačanje bezbednosti javnih objekata koji su ranije bili meta krađa, oštećenja i neovlašćenih ulazaka van radnog vremena, te da sistem nije namenjen nadzoru učenika tokom nastave ili pacijenata tokom lečenja.
Kako su naveli, kamere će biti postavljene na ulazima i izlazima, u hodnicima i na spoljašnjem obodu objekata, a ne u učionicama ili prostorijama za preglede.
Opština Orahovac je, pak, u tenderu otvorenom 17. juna za nabavku kamera za javne objekte tražila da pojedine kamere imaju ugrađene mikrofone, ali nije objasnila razlog za takav zahtev.
