Prema rečima portparola Evropske komisije, Komisija će sada analizirati ovaj izveštaj kako bi utvrdila koji su uslovi ispunjeni i koliki iznos sredstava će moći da isplati na osnovu ostvarenog napretka, prenosi Koha.
Priština je ovaj izveštaj podnela prvi put, budući da je do sada iz Plana rasta dobila samo sredstva iz predfinansiranja.
Istovremeno, ni za Evropsku uniju ni za Vladu Kosova nije tajna da Kosovo nije bilo u mogućnosti da ispuni veliki deo reformi zbog nedostatka institucija sa punim mandatom. Za ispunjavanje pojedinih uslova bile su neophodne i odluke Skupštine Kosova.
Iz Evropske unije kontinuirano pozivaju Kosovo da prevaziđe politički zastoj, uspostavi stabilne institucije i sprovede ne samo reforme iz Plana rasta, već i druge reforme koje su važne za napredak u procesu evropskih integracija.
Kosovu je kroz Plan rasta na raspolaganju više od 800 miliona evra, ali rok za korišćenje tih sredstava ističe 2027. godine.
Rokovi za sprovođenje pojedinih reformskih koraka već su istekli, pa će Priština svakako izgubiti deo predviđenih sredstava. Koliki će taj gubitak biti, biće poznato tek nakon što Evropska komisija analizira dostavljeni izveštaj.
Do sada su Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora primile po tri redovne isplate iz fondova Plana rasta Evropske unije.
Srbija je do sada primila jednu redovnu isplatu.
Kosovo i Bosna i Hercegovina još nisu dobili nijednu redovnu isplatu.
Do sada je Kosovo dobilo samo predfinansiranje u iznosu većem od 61 milion evra, što predstavlja sedam odsto od ukupno 882,6 miliona namenjenih evra.
Ukupan budžet Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan iznosi šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine.
Od toga su dve milijarde evra bespovratna sredstva, dok su četiri milijarde evra povoljni krediti.
Sredstva su raspodeljena prema dva osnovna kriterijuma – broju stanovnika i bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika.
Evropska komisija je kombinovala ove pokazatelje kako bi utvrdila proporcionalni ključ raspodele među šest korisnika, vodeći računa da veće zemlje dobiju više sredstava, ali uzimajući u obzir i njihove ekonomske potrebe.
Na osnovu tih kriterijuma, Srbiji je namenjeno 1,58 milijardi evra, Bosni i Hercegovini 976,6 miliona evra, Albaniji 922,1 milion evra, Kosovu 882,6 miliona evra, Severnoj Makedoniji 750,4 miliona evra, a Crnoj Gori 383,5 miliona evra.
Ranije ove godine evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je da region rizikuje da izgubi oko 700 miliona evra zbog kašnjenja u sprovođenju reformi.
Ukoliko strane ne sprovedu reforme u predviđenim rokovima, sredstva se gube i vraćaju u budžet Evropske unije.
